You are here

Ko je odgovoran za divlju deponiju u Deliblatu?

Izvor: danas.rs, 28. maj 2019 – Divlja deponije u Deliblatu postoji godinama, prati je nekontrolisano odlaganje otpada i mrtvih životinja, smrad, najezda glodara i pasa lutalica. Meštani tvrde da nadležni ne čine ništa, opština Kovin da su za takvo stanje krivi upravo stanovnici sela.

Poslednji pokušaj meštana da reše ekološki problem u svom mestu jeste peticija, u kojoj su zatražili hitan inspekcijski nadzor ove divlje deponije, koju je potpisalo 117 stanovnika ovog sela predaza je opštini 13. maja.

Meštanka sela Deliblato i potpisnica peticije Larisa Mikić kaže za Danas.rs da već nekoliko godina postoji problem sa divljom deponijom u tom mestu.

“Postoji sumnja da nije na propisanom mestu, odnosno da nije registrovana. Ona se vremenom proširila, tu se pored različitih materija, nalaze i lešine životinja. Ljudi tu prazne cisterne sa materijama iz septičkih jama, jer u Deliblatu ne postoji kanalizaciona mreža”, ističe Mikić.

Problem pravi i sam položaj deponije.

“Deponija je na uzvišenju, brežuljku i kada su kiše otpad i prljavština se sliva u nekoliko ulica ljudima u kuće. Problem je smrad, estetski je problem. Nadležni nisu ništa preuzeli, nisu je ni ogradili, nisu posadili zelenilo koje bi služilo kao zaštita, ne postoje kanali za drenažu”, dodaje ona.

Njene navode demantuje načelnica opštine Kovin Jelena Čolaković koja za naš portal navodi da oni preko komunalne inspekcije vrše redovnu kontrolu deponija.

“Redovna sanacija vrši se u razmaku od dva-tri meseca, pet do šest puta godišnje. Od početka 2019. komunalni inspektor opštinske uprave Kovin izdao je rešenje za sanaciju deliblaske deponije 5. marta”, navodi se u odgovoru Čolaković.

Ona je istakla da se peticija poklopila sa redovnim nadzorom komunalne inspekcije koji se prema planu i programu obavlja tokom maja, “komunalni inspektor je izdao još jedno rešenje za sanaciju deponije 15. maja”.

Larisa Mikić za Danas.rs tvrdi da vlasti nisu preduzele ništa.

“Oni su u obavezi da se time bave jer od 2009. godine postoji plan za sanaciju deponija”, objašnajava ona i dodaje da problem nije samo u tom selu i da većina deponija u kovinskoj opštini nije uređena.

Da se radi u deponiji koja je „nikla“ bez dozvole govori i činjenica da se nalazi u neposrednoj blizini prirodnog rezervata „Kraljevac” i izvora vode “Beli izvor”. Voda sa tog izvora neretko se koristi i za piće, a njen kvalitet nije proveravan.

Kako za Danas.rs kaže potpisnica peticije za sanaciju ove deponije, meštani su se žalili i ranije a u mesnoj zajednici nije bilo razumevanja za njihove probleme.

“Deliblaćani sve što rade rade usmeno. Oni su se usmeno žalili predsedniku mesne zajednice. Jednostavno leti im otpad u blizini kuća, ljudi donose i bacaju životinjske leševe. Od žalbi nikom ništa. Predsednik mesne zajednice je na žalbe građana rekao da nema vremena”, svedoči Mikić.

Prema rečima načelnice opštine Kovin, inspektor je na teren izašao već narednog dana i konstatovao da je neophodno izvršiti sanaciju pomenute deponije i da sledi izdavanje rešenja JP “Kovinski komunalac” o otklanjanju nedostatka.

U rešenju se nalaže da to javno komunalno preduzeće u roku od sedam dana, sanira deponiju na kojoj je odlagano smeće i nadalje istu uredno održava i uređuje, te da se radovi izvode uz obavezno prisustvo predstavnika MZ Deliblato.

U odgovoru na upite našeg portala, Jelena Čolaković navodi da je divlja deponija posledica nesavesnog ponašanja upravo meštana Deliblata.

“Činjenica je da je odlaganje raznog smeća van područja predviđenog za odlaganje otpada posledica nesavesnog ponašanja meštana Deliblata koji ne odlažu smeće na način koji je predviđen”, ističe ona.

Iz ove opštine naglašavaju da izdvajaju velika finansijska sredstva za rešavanje problema divljih deponija, ali i da je neophodno “podizanje svesti građana o posledicama koje po životnu sredinu ali i zdravlje ljudi izaziva bacanje smeća i raznih otpadaka pored puteva i na zelenim površinama”.

Kao moguće dugoročno rešenje predložili su i formiranje regionalnog Centra za odlaganje otpada u okviru kojeg bi se, kako navode, otpad prikupljen iz više jedinica lokalne samouprave tretirao u postrojenjima i iskorišćavao, a ostatak bi se odlagao na regionalne deponije.

J. Tomić

https://www.danas.rs/drustvo/ko-je-odgovoran-za-divlju-deponiju-u-deliblatu/

Foto: Facebook/Deliblatski pejsaži

Čitaj dalje...

Građani ne daju drvored u Karađorđevoj ulici

SMEDEREVSKA PALANKA Rekonstrukcija Karađorđeve ulice u Smederevskoj Palanci je zapela oko 42 stabla lipa koje bi trebalo da budu posečene.

Građani su se jutros okupili ne bi li sprečili seču stabala koja već decenijama prave hlad u ovoj ulici i u neku ruku su znak raspoznavanja tog dela grada. Opštinari, s druge strane, tvrde da je neophodno poseći stabla čije korenje ugrožava postojeću ulicu i trotoar, kako se nešto slično ne bi dogodilo i kada bude renovirana.

Nepomirljivi stavovi su prouzročili jutrošnju „komšijsku stražu“ i potpisivanje peticije (građani) i konferenciju za štampu (predsednik opštine Toplica Pintorović).

Toplica Pintorović pokazuje oštećenja koja su napravila stabla u Karađorđevoj ulici

„Jasno mi je zašto građani to rade, jer ovaj drvored je nešto što je već godinama zaštitni znak ulice Vuka Karadžića. Međutim, problem na kolovozu i na trotoarima je i više nego očigledan, i zaključak inspekcijskih službi nakon obilaska terena je takav da je uklanjanje drvoreda neophodno. Ono što je potrebno da se urad  i je to da se zasadi drveće čiji koren ide u dubinu i mi ćemo upravo to uraditi”, kaže Pintorović, najavljujući da će umesto 42 stabla tu biti 48 novih, ali drugih vrsta drveta, koje neće ugroziti rekonstruisanu ulicu.

Građani čuvaju stražu – i potpisuju peticiju

I građani žele novu, lepšu, bolju i bezbedniju ulicu, to nije sporno, ali očigledno nisu ubeđeni da je zbog toga neophodno poseći i povaditi stara stabla, da bi se na njihovo mesto stavila neka nova, druga, kako kažu – „i to možda, a i ko zna kakva, u svakom slučaju neka koja treba da čekati par decenija da dostignu pola veličine sadašnjih“. Kažu i da već imaju loše iskustvo, kada je umesto novih stabala osvanuo beton. Zbog toga su organizovali potpisivanje peticije, da pokušaju da i na taj način ubede opštinare da odustanu od njihovog nauma.

Ovako bi, po projektu,
trebalo da izgleda obnovljena Karađorđeva ulica

Čitaj dalje...