You are here

Program u Muzeju povodom nove sezone turističkih poseta Vili Zlatni Breg

SMEDEREVO, 17. april 2019 – Javno preduzeće Smederevska tvrđava i Muzej u Smederevu organizovaće muzičko-scenski igrokaz “Što se bore misli moje” povodom otvaranja sezone turističkih poseta Vili Zlatni Breg u Smederevu.

Program će biti realizovan u petak, 19. aprila u 13 časova u galerijskom prostoru Muzeja u Smederevu.

Muzičko-scenski igrokaz “Što se bore misli” moje je jednočinka posvećena knezu Mihailu Obrenoviću i njegovoj supruzi kneginji Juliji.

U prekrasnom ambijentu njihovog letnjikovca ,,Ivanka“ (u današnjoj Slovačkoj), priprema se Julijin rođendan, gosti samo što nisu stigli, a oni uzbuđeni, srećni ali i zabrinuti… otkrivaju nam svoje emocije, tajne, strepnje, ali i lepe trenutke svojih života…

U raskošnim kostimima tadašnje mondenske Evrope, uz pratnju divne muzike Franca Lista i Kornelija Stankovića, junaci naše priče će vas podsetiti na mnoge značajne ličnosti i  dočarati istorijske prilike toga vremena, pa i zapevati stare zaboravljene pesme. Jedna od njih je i Što se bore misli moje, koju je napisao sam knez Mihailo Obrenović.

Igrokaz autorke Zlate Tipold posvećen našem pesnički darovitom knezu Mihailu igra se sa velikim uspehom u Konaku kneza Miloša u Beogradu i ima preporuku Ministarstva prosvete – Sektora za unapređenje obrazovanja i međunarodnu prosvetnu saradnju, a podržao ga je i Istorijski muzej Srbije.

U ulozi kneginje Julije je Dragana Obradović, u ulozi kneza Mihaila Nebojša Đorđević.

Čitaj dalje...

Počela sezona – Vila Obrenovića ponovo otvorena za publiku

SMEDEREVO, 2. april 2019 – Sezona organizovanih turističkih poseta Vili „Zlatni breg, poznatijoj kao vila dinastije Obrenović na Plavincu kod Smedereva, počela je 1. aprila po već utvrđenom protokolu potpisanom između Grada Smedereva i Uprave za zajedničke poslove Vlade Srbije.

Termini obilaska:

  • utorkom, petkom i subotom u 9, 10 i 30, 12, 13 i 30 i u 15 časova


Organizovane posete:

  • obilazak Vile dinastije Obrenović moguć je isključivo organizovano i uz prethodnu najavu
  • najava grupa u Turističko-informativnom centru: Trg Republike 1-3
                tel: 026/615-666
                e-mail: turizam.info@smederevo.org.rs
  • prilikom najave grupa za domaće turiste, pored imena i prezimena, obavezno je navesti broj važeće lične karte a za strane turiste broj pasoša. Za mlađe od 16 godina potrebno je navesti JMBG
  • broj osoba u grupi je ograničen na 25
  • minimalan broj prijavljenih za realizaciju obilaska je 10
  • obezbeđen prevoz polazi pola sata pre zakazanog termina ispred Muzeja u Smederevu
  • najavljene grupe koje koriste sopstveni autobuski prevoz dolaze u zakazanom terminu na parking ispred vile
  • prijave za obilazak se primaju do 12 sati dan pre početka ture razgledanja.

Cena ulaznica je 300 dinara, a uključuje organizovan autobuski prevoz i uslugu profesionalnog turističkog vođenja.

Foto: visitsmederevo.com

Čitaj dalje...

Program „Kreativno mentorstvo“ u Smederevu

SMEDEREVO, 25. jul 2018 – Na poziv,  Milana Markovića, kustosa pedagoga Muzeja u Smederevu i učesnika četvrte generacije programa „Kreativno mentorstvo“  i Tatjane Gačpar, direktorke Muzeja i alumnistkinje programa, prijatelji, saradnici i učesnici IV generacije programa „Kreativno mentorstvo“ i posetili su Smederevo. Obišli su Vilu Obrenovića „Zlatni Breg“, Muzej u Smederevu i njegovu novu stalnu postavku i na kraju prošetali Smederevskom tvrđavom.

Vila “Zlatni breg”, poznatija kao letnjikovac dinastije Obrenović, nalazi se na 4 kilometara od centra grada, u naselju Plavinac (stari put Smederevo – Beograd). Godine 1829. u vreme najveće slave i ugleda, knez Miloš, osnivač dinastije Obrenović, kupio je ovde imanje sa vinogradom od izvesnog Turčina Muhameda. Dvorski život ovde je ustanovljen za vreme kralja Milana i kraljice Natalije. U letnjikovcu je kraljevski par priređivao zabave i okupljao poznate umetnike i književnike. Dolazili su Milan Rakić, Laza Kostić, Milovan Glišić i dr. Po razvodu kraljevskog para, vila je pripala Nataliji nakon čega je ona angažovala čuvenog dvorskog arhitektu, Jovana Ilkića i načinila pojedine izmene u izgledu vile (Ilkić je, inače, autor zdanja Narodne skupštine u Beogradu, kao i hotela „Moskva“ i Oficirskog doma – SKC. Današnji izgled enterijera Vile čini postavka Istorijskog muzeja i Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.

Izložba „Smedrevska tvrđava – od prestonice do spomenika kulture“ nova je postavka Muzeja u Smedrevu koja afirmiše kompleksno nasleđe ovog izuzetnog lokaliteta. Priča o Tvrđavi je ujedno priča o Srbiji 15. veka, despotu Đurđu Brankoviću i „prokletoj“ Jerini, kulučenju pod Turcima, razornom Prvom i Drugom svetskom ratu, obnovi i proglašenju za spomenik kulture. Nova postavka daje najcelovitiji prikaz Smederevske tvrđave do sada. Na ovaj način kreiran je nov okvir za njeno poznavanje i razumevanje. Izložba Smederevska tvrđava – od prestonice do spomenika kulture je sastavni deo rekonstrukcije stalne postavke čijom realizacijom Muzej nastoji da preraste u poligon za aktivno učešće i interaktivno učenje, koji podstiče kritički i autonomni pogled na društvo, okolinu i istoriju. Ona je mesto susreta i dijaloga, i prostor koji pruža zadovoljstvo i razonodu podjednako lokalnomstanovništvu i turistima.

Nakon iznenadne smrti despota Stefana Lazarevića 1427. godine, novi vladar Srbije despot Đurađ Branković, morao je da prema ranije sklopljenom sporazumu preda prestoni Beograd Mađarima. Geostrateški i politički razlozi uticali su da se odluči za izgradnju nove prestonice i to četrdeset kilometara nizvodno od Beograda i deset kilometara uzvodno od ušća Velike Morave u Dunav, jedne od najvažnijih tačaka Balkanskog poluostrva. Započinjući izgradnju nove prestonice srednjovekovne Srbije, despot Đurađ Branković ježeleo da stvori moderan prestoni grad, a ne isključivo bezbedno vojno uporište. Postepeno Smederevska tvrđava je dobijala sve važne elemente velikog srednjovekovnog grada. Za veoma kratko vreme Smederevo je postalo dinamičan politički, crkveni, kulturni, trgovački i ekonomski centar Srbije. Smederevska tvrđava predstavlja najviše dostignuće srednjovekovnog srpskog vojnog graditeljstva. U podvigu njene izgradnje sabrani su viševekovno iskustvo, umeće i znanje domaćih i vizantijskih majstora, ali i sva strepnja i nada, umor i odricanje, radost i vera, svih koji su podneli glavni teret njene izgradnje.

Tekst: Kreativni, fotografije: Neda Mojsilović

Čitaj dalje...

Senke nad Balkanom

RTS, KURIR, BLIC, 12. april 2017 – Snimanje serije „Senke nad Balkanom“ u režiji Dragana Bjelogrlića nastavljeno je juče u Smederevu, a prvi dan snimanja imao je i legendarni Žarko Laušević, koji je samo zbog toga doputovao iz Amerike.

“Tužno je da je ceo jedan narod morao da izgubi slobodu da bih je ja dobio”, kaže slavni glumac o ulozi Đorđa Karađorđevića, koji je zarobljen u tamnici.

 

“Princ Đorđe je dovoljno intrigantna i prilično nepoznata ličnost. U seriji on je sporedan lik. U javnosti i istoriji je jedna velika nepoznanica. Malo ljudi zna da je kralj Aleksandar imao starijeg brata, koji je školovan i spreman da bude naslednik kralja Petra.”

Serija „Senke nad Balkanom“je u osnovi politička triler-drama, sa elementima mistike. Radnja je smeštena u tridesete godine prošlog veka, u Kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca, odnosno u Kraljevinu Jugoslaviju. Vila „Zlatni breg“ na Plavincu kod Smedereva pretvorena je na dan u tadašnji kućni zatvor Đorđa Karađorđevića, koga istorija pamti kao „ludog princa“, koji je bio zatočen gotovo 16 godina.

Kao u istoriji, i u ovoj seriji lik Đorđa Karađorđevića ima perifernu ulogu, koja je važna i nimalo zanemarljiva, ali nije okosnica priče već se samo na nju oslanja.

Uloga je pripala Žarku Lauševiću, a on je donosi na sebi svojstven način.

„Sama priča oko Đorđa Karađorđevića zaslužuje mnogo širu priču. Da je u Francuskoj negde ili da je deo engleske istorije, već bi sigurno mnogo filmova i serija bilo napravljeno na tu temu. Kod nas se, nažalost, prećutkivalo dosta toga da se ne bi nekom zamerilo – ovoj dinastiji, ovom društvu, ovom uređenju… Eto, došao je i Đorđe“, objasnio je Laušević.

Pripremajući se za ulogu, pročitao je svu, iako oskudnu, literaturu. I tvrdi da istorija tek treba da dokaže ili opovrgne priču o ludosti princa.

„ Uloga doktora Konstantina Vakumovića, psihijatra, pripala je Draganu Petroviću Peletu, koji je bio čest gost vile u Toponici kod Niša, gde je bio smešten princ Đorđe Karađorđević.

„Mislim da je scenario vrlo dobar. Sve je gusto, ima dosta toga, Dragan (Bjelogrlić) je to sve dobro osmislio i dalje još razrađuje, neke scene dopunjava. Mislim da će držati pažnju i biti drugačije od onoga što smo dosada gledali“, kaže Petrović.

Glavna okosnica serije jeste Beograd tridesetih godina prošlog veka, gde su se u to vreme spoticale velike istorijske, privredne i društvene okolnosti koje ga stavljaju u srž Balkana. Serija je protkana mistikom i kriminalom, a prve epizode te uzbudljive priče biće pred gledaocima na jesen ove godine.

 

Čitaj dalje...