You are here

Evro danas puni 20 godina

Izvor: novaekonomija.rs, 1. januar 2019 – Evro je ovog utorka napunio tačno 20 godina tokom kojih je preživeo veliku krizu i trajno se ustoličio na finansijskim tržištima i u evropskim novčanicima. No bez tešnje integracije evrozone suđeno mu je da ostane div na klimavim nogama, upozoravaju analitičari.

Rođen 1. januara 1999. godine evro je u početku postojao samo kao virtuelna valuta koju se koristilo u računovodstvenim i finansijskim transakcijama. Fizička realnost postao je tri godine kasnije, a kovanice i novčanice evra danas koristi više od 340 miliona ljudi u 19 evropskih država.

Valutu nisu odmah zavoleli i mnogi su njeno uvođenje doživeli kao neželjeno povećanje cena. U Nemačkoj je čak dobio nadimak “teuro”, po nemačkoj reči za skupo. No ljude su brzo osvojila lakša putovanja i poslovanje preko granica bez valutnih fluktuacija, piše Novac.hr.

Oko 74 odsto građana smatra da je evro dobar za EU

Evro je danas popularniji nego ikad pre uprkos jačanju evroskeptičnih, populističkih pokreta u nizu država. Ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno u novembru za Evropsku centralnu banku (ECB) pokazalo je da 74 posto građana evrozone smatra da je evro bio dobar za EU, a 64 posto da je bio dobar za njihovu državu.

“Evro se ukorenio u stanovništvu, čak i antiestablišmentske stranke to moraju priznati” – rekao je Nicolas Veron, naučnik think tanka Bruegel iz Brisela i Petersonova instituta za međunarodnu ekonomiju iz Vašingtona.

Evro je sada druga svetska valuta, iako još uvek ne može dovesti u pitanje dominaciju američkog dolara.

Evro je doživeo presudni trenutak kada su posledice finansijske krize 2008. izazvale dužničku krizu u evrozoni koja je kulminirala spašavanjem nekoliko država, dovevši valutnu uniju i njeno jedinstvo na samu ivicu pucanja. Stručnjaci kažu da je to turbulentno razdoblje razotkrilo inherentne mane tog projekta, uključujući nepostojanje fiskalne solidarnosti u obliku podele odgovornosti za dugove, ulaganja i rizike ili nepostojanje zajmodavca u krajnjoj nuždi.

Dragi zaslužan za spas evra

Kriza je razotkrila i ekonomske razlike između država članica, posebno između fiskalno mudrijeg severa i prezaduženog juga.

Predsednik ECB-a Mario Dragi smatra se zaslužnim za spašavanje evra 2012. godine. Tada je izgovorio sada legendarne reči da će ECB, koji vodi monetarnu politiku evrozone, učiniti “šta god bude potrebno” da sačuva jedinstvenu valutu. ECB je obećao da će kupiti, bude li potrebno, neograničene količine državnih obveznica prezaduženih država. Time je smirio situaciju i obećanje nikada nije morao da primeni u praksi.

Da bi novac nastavio da cirkuliše evrozonom i sprečio pretnju deflacije, pada cena i ekonomskih aktivnosti, ECB je zadnjih godina preduzeo nezapamćene mere. Odredio je da kamatne stope budu rekordno niske, ponudio jeftine zajmove bankama i otkupio više od 2,6 biliona evra državnih i korporativnih obveznica između 2015. i 2018. godine.

S obzirom na to da se inflacija približila ciljanoj vrednosti od ispod dva posto, ti su podsticaji ocenjeni kao uspešna monetarna politika. No posmatrači upozoravaju da 19 članica evrozone nije učinilo dovoljno da sprovedu potrebne političke reforme kako bi se bolje pripremile za buduće krize i postigle veću ekonomsku konvergenciju.

Div sa stopalima od cigli

Bankovna unija koja se već dugo planira još nije dovršena zbog neslaganja oko uvođenja jedinstvene evropske šeme osiguranja depozita. A predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona da se osnuje budžet evrozone značajno je razvodnjen. Države članice su u decembru pristale samo da razmotre skraćenu verziju ideje, a pojedinosti još nisu razjašnjene.

Makronovi ambiciozniji planovi za uvođenje dužnosti ministra finansija evrozone ili evropske verzije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) su odbačeni, prenosi Novac.

ECB je u međuvremenu učinio koliko je mogao da bi podupro evro, rekao je Gilles Moec, bivši ekonomists francuske centralne banke. Analitičar Vernon, pak, je nešto optimističniji i kaže da je evro ojačan raščišćavanjem bilansa banaka, obuzdavanjem državnih dugova i izvanrednim merama ECB-a.

Kako je rekao, evro je sada “div sa stopalima od cigli, a ne od gline”.

 

 

Čitaj dalje...

Trgovinski rat SAD i Kine: Šta to znači za Srbiju

Nedavno je Kina najavila uvođenje novih trgovinskih tarifa na 60 milijardi američkih dobara

Izvor: bbc.com, autor: Su Ping Čan, 11. oktobar 2018 – Svet rizikuje da postane „siromašnije i opasnije mesto” zbog trgovinskog rata između SAD i Kine, najnovije su prognoze Međunarodnog monetarnog fonda. MMF je zato smanjio prognoze za globalni rast za ovu i sledeću godinu. Od zategnutih odnosa može da pati i srpski džep.

„Tako smo 2008. godine mislili da svetska ekonomska kriza neće uticati na nas jer smo mali i ne izvozimo puno. Učinak je bio takav – da smo skoro bankrotirali 2014″, objašnjava za BBC na srpskom Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Savić daje tri konkretna polja kako trgovinski rat između SAD i Kine može da se preseli i u srpsku prodavnicu.

Nedavno je Kina najavila uvođenje novih trgovinskih tarifa na 60 milijardi američkih dobara, uključujući proizvode kao što su tečni prirodni gas, proizvedeni u državama lojalnim američkom predsedniku Donaldu Trampu.

Tramp konstantno preti – sada da će smanjiti strane automobile

Tramp je na Tviteru upozorio Peking da ne pokušava da utiče na predstojeće izbore u SAD.

„Uslediće velika i brza ekonomska odmazda protiv Kine ako ciljaju na naše farmere i industrijske radnike”, napisao je.

Amerika je uvela tarife na 200 milijardi dolara kineskog uvoza, a ta odluka je stupila na snagu prošlog meseca.

Koji su rizici za svet?

Očekuje se da će svetski ekonomski rast u 2018. i 2019. godini porasti na 3,7 odsto, u odnosu na prethodno predviđanje MMF-a od 3,9 odsto u julu.

To nam govori da svet ekonomski, posmatrano na kratak period, ide – na dole.

„Trgovina se odražava na politiku i nastaju potresi u nekoliko zemalja, što predstavlja dalje rizike”, rekao je glavni ekonomista MMF Moris Obstfeld.

Smanjenje globalnog rasta takođe se odrazilo na prognoze rasta u evrozoni, a došlo je i do turbulencija u brojnim ekonomijama u razvoju.

Očekuje se da će Venecuela opet upasti u krizu 2019. godine, dok je predviđena za narednu godinu deset miliona.

Predviđa se i da će Argentina, koja je nedavno usvojila mere finansijske pomoći od MMF, takođe patiti ekonomski u 2018. i 2019. godini.

Šta to znači za Srbiju

Marija Janković, novinarka BBC na srpskom

Potrošači u Srbiji bi opet mogli da uđu „u crveno”, ako se zaoštri trgovinski rat između SAD i Kine, objašnjava profesor ekonomije Ljubodrag Savić.

„Za nas je najbitniji ekonomski partner Evropska unija. Tako, kriza na relaciji Amerike i Kine neće uticati na ekonomiju Srbije direktno. Ipak, i indirektan uticaj je dovoljan da nas vrati na situaciju iz 2014, kada smo u jednom trentku bili zaduženi 80 odsto BDP. Poređenja radi, to je duplo više nego što je dozvoljeno.”

Broj zaposlenih u industriji čelika u SAD opao je za 50 hiljada od 2000. do 2016. godine

Savić daje tri glavna polja na kojima bi Srbija mogla da dođe u problem, ako američki i kineski trgovci budu morali da rade ono što im govore – političari.

Hrana bi bila skuplja – U Srbiji radi veliki broj multinacionalnih kompanija, koje, između ostalih, drže prehrambenu industriju. Tako, ukoliko dođe do ekonomskih potresa kod kineskih, američkih i firmi iz EU – one bi se prelile i kod nas.

Nafta bi bila skuplja, pa tako i gorivo – vrednost nafte na međunarodnom tržištu konstantno raste, jer je Kina donela odluku da obustavin uvoz nafte iz Amerike. Problem sa naftom jeste što je ona na neki način politička kategorija – čim dođe do međunarodnih previranja i potresa, skače njena cena. Srbija bi tako bila direktno ugrožena jer uvozi čak 80 odsto svojih potreba za naftom. Poskupelo bi i gorivo, a otežano bi radile fabrike kojima je nafta jedna od osnovnih sirovina za pokretanje proizvodnje.

Krediti bi mogli da poskupe – nesigurnost finansijskih tokova na svetskom nivou, slično kao kada se dogodila Svetska ekonomska kriza 2008, ponovo bi se odrazila i na finansijske usluge u Srbiji.

Koliko može da postane loše?

Očekuje se eskalacija tržišnih tarifa u SAD i Kini u 2019. godine, jer će obe zemlje podizati tarife.

Obstfeld je rekao da će svet postati „siromašnije i opasnije mesto”, ukoliko svetski lideri ne rade zajedno da bi podigli životni standard, poboljšali obrazovanje i smanjili nejednakost.

MMF je upozorio da će se svet suočiti sa dodatnom krizom ako SAD uvedu taksu od 25 odsto na sve uvezene automobile. Tramp je već pretio ovim potezom, koji bi mogao da pogodi čitav svet zbog nove krize poverenja, koji bi se prenela na uvećane troškove investiranja i zaduživanja.

U ovom najgorem slučaju, američka privreda bi značajno bila pogođena, dok bi ekonomski rast u Kini padao ispod pet odsto u 2019. godini, u poređenju sa trenutnim predviđanjem od 6,2 odsto.

Photo: GETTY IMAGES & Donald Trump REUTERS

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-45796043

Čitaj dalje...

Nema jeftinijeg dizela za poljoprivrednike

Izvor: agrosmart.net, 19. jun 2018 – Zahtev poljoprivrednika da im se jeftiniji dizel obezbedi odmah nije prihvaćen danas na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede kojem su prisustvovali predstavnici Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS), predstavnici Ministarstva finansija i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Kako su poljoprivrednici koji su prošle nedelje organizovali jednodnevne traktorske proteste upozorenja rekli za Agrosmart, obećano im je da će se predlog o ukidanju akciza predočiti MMF-u na sledećem sastanku. Za sada, realnije je očekivati da će problem probati da se ublaži intervencijom Robnih rezervi, odnosno razmenom pšenice za gorivo.

– Tražili smo da dobijemo jeftinije gorivo pred žetvu, odnosno odmah, ali rečeno nam je da to može da bude tek u septembru, a možda i u avgustu. Takođe, nije preciziran iznos i količina goriva koje bi za poljoprivrednike bilo oslobođeno akcize – izjavio je Jovica Jakšić, predsednik Upravnog odbora NAPS-a.

Po njegovim rečima, pominjano je oko 60 litara po hektaru, ali je ostalo na tome da će se odluka doneti posle julskog sastanka sa MMF-om.

– Izneli smo da se u Hrvatskoj daje regres za 150 litara po hektaru takozvanih ostalih kulutura, a regresirano gorivo dobija se i po grlu stoke. Poljoprivrednici u toj zemlji plaćaju evrodizel u vrednosti 92 dinara, imaju povraćaj oko 60 evrocenti.

– Pitali su nas da li imamo alternativu i predložili smo razmenu pet kilograma pšenice za litar dizela, ali to bi svakako bilo samo prelazno rešenje. Na to su pristali – kazao je Jakšić.

On je dodao da bi poljoprivrednici bili zadovoljni današnjim sastankom da su dobili gorivo odmah, ali toga neće biti.

U narednom periodu će biti organizovani sastanci članica ovog udruženja i na Upravnom odboru NAPS-a će se definisati dalji koraci, rekao je on.

Sastanku koji je trajao kratko su prisustvovali poljoprivrednici iz udruženja iz Stare Pazove, Alibunara, Malog Crnića i drugih organizacija iz sastava NAPS-a.

Bili su prisutni i predstavnici uduženja iz Sombora, a Vladimir Skrobonja iz Gakova je za Agrosmart izjavio da je očekivao konkretnije rešenje i da nije zadovoljan rezultatom današnjeg sastanka.

 

Čitaj dalje...

BLIC: JP duguju za struju 200 miliona evra

Piše: Slađana Vukašinović

BLIC, 3. mart 2017 – Predstavnici MMF-a kritikovali su Srbiju, a to su saopštili i premijeru Vučiću, što nije ispoštovan dogovor da se u 2016. godini smanje dugovi javnih i državnih firmi za struju. Za godinu dana, umesto da se dug za struju smanji kako je dogovoreno, on je uvećan za čak sedam milijardi dinara

Oni su, kako saznaje “Blic”, konstatovali da je umesto smanjenja došlo čak do povećanja tog duga. Tako EPS od 20 kompanija, na dan 10. januara 2017, potražuje čak 22 milijarde dinara, odnosno gotovo 200 miliona evra, što je skoro sedam milijardi više nego u isto vreme 2016. godine.

Neslavnom bilansu najviše je doprineo RTB Bor, koji u 2016. godini, sve do decembra, nije izmirio nijedan račun, pa se dug sa četiri uvećao na 8,2 milijarde dinara. Na neslavnoj listi su i Železara Smederevo sa 4,5 milijardi, “Železnice Srbije” sa 2,7, s tim što su one svoj dug ipak smanjile za 45 miliona dinara. Ipak, svi ovi dužnici nisu bili trn u oku MMF-u kao oni koji se odnose na RTB “Bor”. Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 kaže da je taj deo razgovora bio neprijatan za premijera.

Foto: RAS / RAS Srbija

– Pored svih pohvala koje je Vlada dobila za sređivanje javnih finansija, premijer je pretrpeo kritike jer je došlo do značajnog uvećanja dugova za struju od javnih i državnih kompanija. Pri tom, na RTB “Bor” se odnosi trećina ukupnih dugovanja 20 kompanija. To je za Džejmsa Rufa i njegovu delegaciju bio signal za uzbunu – kaže naš sagovornik. On dodaje da MMF insistira da se taj problem prevaziđe.

– Naloženo je da se do revizije u junu dugovi RTB “Bor” za struju moraju drastično smanjiti. MMF je u toj kompaniji registrovao i mnogo drugih problema. Smatraju da je mendžment neodgovoran i da ne poštuje ni odluke Vlade ni njih i smatraju da je EPS morao da obustavi isporuku struje toj kompaniji. Premijer je dao obećanje da će se naći način da se dogovoreno ispoštuje i predočio misiji MMF da bi isključenjem struje nastali veliki problemi koji bi se odrazili i na započete procese privatizacije ove kompanije. Zbog ove situacije je bio veoma ljut što ga je direktor Spaskovski doveo u neprijatnu situaciju – kaže naš izvor.

Stručnjaci smatraju da je problem dugovanja za struju dostigao takve razmere da može da ugrozi reforme.

Mlađen Kovačević: Nije samo dug za struju problem, već celokupno funkcionisanje tih firmi

– Zato MMF i insistira na njihovom izmirenju. Nije samo struja problem već celokupno njihovo funkcionisanje. Te firme su tempirana bomba za srpske finansije. Krediti i njihova dugovanja, ako se nešto ne preduzme, prebiće se na leđa građana – kaže profesor ekonomije Mlađen Kovačević.

Iz EPS-a je našem listu potvrđeno da su uvećana dugovanja za struju RTB, ali i drugih javnih i državnih kompanija.

Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović tvrdi da “Železnice Srbije” ne duguju za struju 2,1 milijardu dinara, jer je dug otpisan u januaru ove godine.

Međutim, čini se da taj otpis još nije stigao do EPS, pa oni i dalje vode “Železnice” kao dužnike. Na sajtu EPS, u rubrici izveštaji, na spisku 20 najvećih dužnika, “Železnice” su se juče i dalje vodile kao kompanija koja nije izmirila račune za struju. “Železnice” su na trećem mestu najvećih dužnika i uz njih stoji jasan prikaz koliko je dugovanje bilo 1. januara 2016, koliko im je po osnovu potrošnje struje fakturisano za 2016, koliko je naplaćeno i koliki je dug 10. januara 2017. Tu tabelu je i “Blic” dobio od EPS.

Ministarka Mihajlović kaže za “Blic” da je reč o tehničkom problemu i da je ona rekla pravo stanje.

– Vlada je donela odluku o otpisu dugova “Železnica” u januaru, a EPS to nije proknjižio, pa su zato “Železnice” i dalje na spisku dužnika. One sada ne duguju ništa i redovno plaćaju struju – kaže Mihajlovićeva.

Javnost je ostala uskraćena za odgovor kome će na leđa pasti nenaplaćenih 2,1 milijarda za struju od “Železnica”. Da li će to biti građani kojima se za dug od 10.000 dinara seče struja? Vlada bi trebalo da objasni po kom osnovu su “Železnice” privilegovane u odnosu na druge. Odgovor je možda u tome što su ovaj dug “Železnica”, ali i drugih javnih i državnih preduzeća napravili partijski direktori, kojima se umesto kazne daje nagrada u vidu otpisa duga.

Čitaj dalje...