You are here

Bliski susret s labudovima na Dunavu

SMEDEREVO, 10. februar 2019 –  Pre podne ovog 10. februara izmamilo je relativno visokom temperaturom i najmlađe Smederevce iz stanova i kuća, da uživaju na Dunavskom keju i u parku sa spravama za igru. Na Dunavu su mali Smederevci imali bliski susret sa, mnogi kažu, najlepšom od svih ptica koje se kod nas mogu naći – labudovima.

Labudovi, naravno, obilato koriste dobru volju znatiželjnih šetača koji ih hrane, a najviše su se njima, naravno, družili najmlađi, od kojih su neki danas tako ostvaril možda svoj prvi kontakt sa životinjama u prirodi.

Inače, kao otelotvorenje dobrote i blagosti, labud je prisutan u kulturama gotovo svih naroda. Rasprostranjen je u celoj Evropi, odavde do Skandinavije, u Rusiji na istoku sve do Kamčatke, ima ih i u Africi, a uvezeni su i u Severnu Ameriku. U našoj zemlji se najčešće mogu videti zimi na rekama, kada se okupljaju u jata. Tokom leta, u jatima su samo primerci koji se ne gnezde, jer parovi crvenokljunih labudova uspostavljaju i brane svoju teritoriju u periodu gnežđenja, u martu ili aprilu, a posle brinu o mladima.

Čitaj dalje...

Bez leda na plovnim rekama u Srbiji

BEOGRAD, 10. januar 2019 – Uprkos niskim temperaturama i obilnim padavinama koje su bile ovih dana na području Srbije, problema sa plovidbom na Dunavu i ostalim plovnim rekama nema. Naime, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zadužen za vodni saobraćaj Veljko Kovačević demantovao je danas navode iz izjave predsednice Odbora za saobraćaj Narodne stranke Marine Lipovac Tanasković u vezi sa stanjem leda na rekama i izgradnjom ledolomca, objavilo je danas ovo Ministarstvo.

Kovačević je u izjavi za javnost naveo da se vrlo jednostavnim uvidom u trenutnu hidrološku situaciju u Srbiji, koja se dnevno ažurira i javno je dostupna na sajtovima, između ostalih RHMZ-a, Direkcije za vodne puteve, javnih vodoprivrednih preduzeća i drugih, može videti da nema pojave leda na Dunavu, Savi i Tisi.

Čitaj dalje...

Ribolovački turnir u spomen na Mišu Gvozdenog

DONJI MILANOVAC, 11. decembar 2018 – Na prvom memorijalnom turniru u varaličarenju u Donjem Milanovcu bilo je više od 150 učesnika, javlja naša saradnica Jelena Bujdić Krečković.

Smederevac Milan Pešut, poznatiji kao Miša Gvozdeni, posle dijagnoze da mu je tuberkuloza odnela čitavo levo i dobar deo desnog plućnog krila, napustio  je asfalt i sve ono što predstavlja gradski život i svoju kamp prikolicu parkirao podno arheološkog nalazišta Lepenski Vir. Poslednjih desetak godina života proveo je na relaciji Lepenski Vir – Donji Milanovac, družeći se sa Dunavom i ribolovcima, u čijem je svetu uživao veliko poštovanje.

I to se videlo na prvom memorijalnom turniru u varaličarenju održanom u Donjem Milanovcu, koje je kako saznajemo bilo rekordno. Više od 150 učesnika iz čitave zemlje bilo je na stazi dugoj više od 1,5 kilometar šest sati se nadmudrujući sa dunavskim grabljivicama, odajući na taj način počast Miši Gvozdenom, čuvenom „smuđarošu“. Zainteresovanih je bilo i gotovo stotinu više, što na samom startu ovom memorijalnom turniru u varaličarenju daje na značaju. Jesu li i koliko oblačno vreme, temperatura u skladu sa kalendarom i bistra voda uticali nije poznato, tek riba je slabo „radila“ i ulovljeno je 16 uglavnom sitnijih smuđeva i jedna štuka. Takmičenje je bilo po principu uhvati pa pusti i sav je  ulov odmah nakon merenja bio vraćen u vodu.

Domaći teren nije bio presudan, budući da je smuđ težak 820 grama i dug  42 santimetra bio dovoljan Branku Žakuli iz Beograda za pobedu na prvom memorijalnom turniru „Miša Gvozdeni 2018“.

Donjomilanovčanin Goran Nastasijević bio je drugi ulovivši smuđa teškog 740 grama i dugog 47 santimetara, a Aleksandru Janjići iz Aleksinca treće mesto donela je štuka od 1,1 ilogram. Svakog od takmičara koji su turnir završili uz ulov organizatori su, uz pomoć sponzora, a bilo ih je više, nagradili. Orhidejama su nagrađene dve dame takmičarke, Tara Trajković bila je i najmlađi učesnik i Zlata Kokoranović, nagrađen je i najstariji takmičar Bata Jokić, a Peđa Antonijević iz Trstenika kao vođa i organizator najbrojnije ekipe varaličara dobio je specijalnu nagradu.

Memorijalni turnir u varaličarenju „Miša Gvozdeni “, kažu organizatori, postaće tradicionalan i njime će biti završavana sezona takmičenja ove vrste. Za ovogodišnji najzaslužniji su prijatelji Miše Gvozdenog, koje je predvodio Milan Panić, test ribolovac i vodič sa Ebra, koji su uz podršku Formax Store i opština Majdanpek i drugih  sponzora organizovali ovo veliko ribolovačko takmičenje.

Pre početka takmičenja na gradskom keju u Donjem Milanovcu postavljena je spomen ploča Miši Gvozdenom, kao još jedan znak sećanja na ovu ribolovačku legendu.

Autor fotografija: Željko Vladić

 

Čitaj dalje...

Broj turista na kruzerima u Srbiji mogao bi da se duplira

Izvor: ekapija.com, 4. decembar 2018 – Prvi put posle deset godina, Konferencija za rečne kruzere je održana u Beogradu, u Hotelu Crowne Plaza.

Dunav je ne samo jedan od najbitnijih svetskih plovnih puteva, već je i atraktivna turistička destinacija. U prilog tome, govori i broj turista i rečnih kruzera koji svake godine raste, što otvara veću mogućnost srpskoj privredi za saradnju s potencijalnim partnerima – ocenjeno je na Međunarodnoj konferenciji o Dunavu i turizmu na kojoj su predstavljeni potencijali i značaj nautičkog turizma i Dunava u Srbiji.

Prema podacima TOS-a za 2017. godinu, 531 rečni kruzer sa ukupno oko 70.000 turista došao je u Srbiju i pristao u Beograd, dok je 2016. godine, bilo oko 65.000 turista koji su došli kruzerima.

Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije, kaže za eKapiju da TOS u svojim promotivnim aktivnostima ima Dunav već duži niz godina, a u 2016. Dunav je bio i centralna tema promocije TOS-a.

– Dunav je generalno, sastavni deo naših promotivnih aktivnosti. Ovde ne govorimo samo o promociji Dunava za rečne kruzere, govorimo o Dunavu kao destinaciji. Mi smo sastavni deo i velikog broja međunarodnih projekata. Ove godine smo uz delimično finansiranje Evropske turističke komisije, napravili jedno zajedničko predstavljanje Dunava u Kini, u sklopu CITM sajma turizma i to sa Nemačkom i Mađarskom, tako da smo ove godine imali jedan road show u Kini. Cilj nam je, dakle, da se obratimo i dalekim tržištima, te ćemo početkom 2019, u sklopu istog programa, dovesti oko 20 influensera i novinara iz Kine, koje ćemo voditi na put po Dunavu kroz tri zemlje – kaže Marija Labović.

Rezultati za 2018. još nisu zvanični, ali, kako kaže naša sagovornica, broj turista će biti veći, ako ne i udvostručen:

– Do sada je bilo više od 600 pristajanja, što je više nego prethodne. Broj brodova i broj turista raste, tako da postoji mnogo prostora da se njihov broj i udvostruči. Zato želimo da se tokom ove konferencije predstavimo kruzing kompanijama, koje odlučuju o tome koliko će kruzera ploviti, gde će pristati, koliko dugo će se zadržati.

Gerhard Skoff, ispred agencije Danube Tourist Consulting (DTC) za eKapiju kaže da je ova konferencija pokazatelj koliko je važno raditi na unapređivanju ovog sektora i približavanju zemalja. Kako je Skoff istakao, ovo je industrija koja stalno raste i u kojoj je evidentan porast broja kompanija i zaposlenih.

– Želimo da podstaknemo predstavnike kompanija da veći broj brodova sa većim brojem turista dolazi u Srbiju i da se gosti duže u njoj zadržavaju. Želimo da im na najbolji mogući način predstavimo Beograd, Novi Sad i Dunav u Srbiji, kako bi u njihovim programima u narednom periodu Srbija što više bila uvrštena u njihove ponude. Inače, program za 2019. je spreman i dostupan, a u trenutno su u toku i pripreme programa za 2020. – rekao je Skoff.

Konferencija o Dunavu i turizmu, inače 23. po redu, okupila je predstavnike kompanija rečnih kruzera poput A-Rose, Viking cruises, Rius Cruises, Crystal River Cruises, ali i ostale pružaoce usluga duž celog toka Dunava. Kroz predavanja i radionice prisutni su imali priliku da se upoznaju s ponudom na Dunavu u Srbiji.

S.P.

https://www.ekapija.com/news/2330498/dunav-atraktivna-turisticka-destinacija-broj-turista-na-kruzerima-u-srbiji-mogao-bi

 

Čitaj dalje...

Nove, savremene bove na celom toku Dunava

BEOGRAD, 1.  novembar 2018 – Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je danas uvođenje najsavremenije navigacione signalizacije u vodni saobraćaj – bova vidljivih u svim uslovima.

Ona je na predstavljanju projekta „Integracija sistema za praćenje plovidbe na Dunavu“ kazala da je Srbija prva zemlja u Evropi, na celom toku Dunava, koja će imati ovakvu signalizaciju, vidljivu bilo da je dan, noć, magla ili jak sneg, uz napomenu da će stare bove biti premeštene na Savu.
Vrednost ovog projekta 2,5 miliona evra, a ukupna vrednost svih projekata u vodnom saobraćaju u Srbiji 204 miliona evra.
„Posle dve decenije započeli smo prve radove na uređenju plovnog puta na Dunavu, vrednom 10 miliona evra, kreće rekonstrukcija brodske prevodnice ’Đerdap 1’“, rekla je Mihajlović i dodala da će sledeće godine početi izgradnja teretnog terminala u luci Smederevo, a u toku je i izrada prostornog plana za novu luku u Beogradu.

Prema njenim rečima, svi ovi projekti imaju za cilj da se do 2021. godine Dunav poveže sa putnim i železničkim Koridorom 10, kao i da se Srbija vodnim putem poveže sa okolnim zemljama.
Mihajlović je naglasila da je cilj i da se dodatno poveća obim prevoza robe Dunavom, koji je, u odnosu na 2014. godinu, povećan sa sedam na 12 miliona, a do 2021. iznosiće 15 miliona tona.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici naveo je istom priliko da se ovim projektom, koji je važan iz više razloga, pokriva celokupna deonica Dunava kroz Srbiju. On je precizirao da je EU do sada investirala više od 25 miliona evra za projekte na Dunavu sa ciljem da reka postane bezbednija, čistija i prohodnija za plovidbu. Prema njegovim rečima, ovaj projekat će doprineti i privrednom rastu zemlje, s obzirom na to da će omogućiti bržu i lakšu plovidbu u svim vremenskim uslovima, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Čitaj dalje...

Dunav počeo da raste!

SMEDEREVO, 30. oktobar 2018 – Hidrolozi su bili u pravu; Dunav je, makar u ovom svom delu u Srbiji, počeo da raste. U Smederevu je danas u podne  izmereno 438 – 4 santimetra više nego juče. Slično je i na ostalim mernim stanicama, od Bezdana do Prahova.

Nizak vodostaj, koji je napravio toliko problema u plovidbi u Mađarskoj, po rečima Veljka Kovačevića, pomoćnika ministra za rečni saobraćaj, nije na našem delu Dunava ugrozio kretanje plovnih objekata, mada u novosadskoj Lučkoj kapetaniji kažu da su barže morale da budu manje opterećene kako se ne bi nasukale.

U svakom slučaju, sudeći po hidrološkoj prognozi, najgore je prošlo.

Čitaj dalje...

National Geogaphic: 7 zanimljivih činjenica o Dunavu

Izvor:  National Geographic, 2. oktobar 2018 – National Geographic Srbija je danas objavio interesantan tekst o našoj najvećoj reci. Neke od tih činjenica su vam verovatno poznate, ali neke možda i nisu. Uostalom pročitajte i uverite se sami.

Dunav protiče kroz deset država, a njegovom toku doprinose vode iz dvadesetak zemalja. Nekada je delio carstva i regije, a danas je reka koja povezuje narode. Donosimo vam nekoliko interesantnih činjenica o ovoj veličanstvenoj reci.

  1. Dunav je druga najduža reka u Evropi

Najduža reka u Evropi je Volga – neverovatni vodeni prostor koji obuhvata površinu od 3.692 kilometara u zapadnoj Rusiji. Druga najduža reka je Dunav, 2.860 kilometara, i teče od Nemačke do Ukrajine.

  1. Dunav teče od Nemačke do Crnog mora

Neverovatna dužina i tok od istoka ka zapadu, učinili su ovu reku središtem različitih istorijskih događaja. Dunav izvire u regiji Crna šuma u Nemačkoj i uliva se u Crno more.

  1. Na obalama Dunava leže četiri glavna grada

Na obalama Dunava nalaze se i četiri glavna grada: Beč, Beograd, Budimpešta i  Bratislava.

  1. Predstavlja jedan od najbitnijih plovnih puteva u Evropi

Preko Bavarskog kanala, Dunav povezuje Atlantski okean sa Crnim morem. Zahvaljujući svojoj širini, Dunavom mogu da plove i veliki brodovi.

  1. Najveća dubina Dunava iznosi 90 metara

Kod „Gvozdene kapije“, Dunav preseca put između Karpatsko-balkanskog venca mestu na kojem su mnogi Rumuni za vreme vladavine Čaušeskua rizikovali život pokušavajući da preplivaju reku tamo gde je najuža, ali i najdublja (širina oko 150 m, dubina 90 m) u Kazanu, koji je ujedno i najatraktivniji deo Đerdapske klisure.

  1. Na dnu Dunava nalaze se brojni moćni ratni brodovi

Godine 1944, predvidevši da je poraz neizbežan, stotine nemačkih brodova plovilo je Dunavom kako bi izbegli da budu zarobljeni od strane Sovjetskog saveza. Danas, ratni brodovi se mogu videti sa obala Dunava u leto, kada opadne nivo vode u koritu.

  1. Dunav je reka sa najviše imena

Zbog svoje “multinacionalne” i “multiistorijske” pripadnosti, Dunav je reka koju mnogi narodi drugačije nazivaju. Tračani su ga nazivali Istros, a Skiti Mataos. Veli stari Rimljani su mu dali imena Danister i Danubius, a Grci Dunavius. U Nmeačkoj i Austriji još uvek je poznat kao Donau, a Francuzi ga zovu Le Danibe. Kroz Budimpeštu protiče pod imenom Duna, a u Rumuniji je poznat kao Dunarea. Turci ga nazivaju Tuna, Rusi i Slovaci Dunaj, a mi i Bugari ga nazivamo Dunav.

https://www.nationalgeographic.rs/vesti/12557-7-zanimljivih-cinjenica-o-dunavu.html

 

Čitaj dalje...

Kladovljani obezbeđivali put labudovima do Dunava

KLADOVO, 28. septembar 2018 – Društvo za proučavanje i zaštitu ptica Srbije objavilo je na svom Twitter nalogu video koji je vrlo brzo postao hit na ovoj društvenoj mreži; divni Kladovljani, kako kažu, porodici labudova su, prateći ih celim putem, omogućili da bezbedno stignu od bare u kojoj su bili do Dunava. Peške i na biciklima, pratili su labudove, zaustavili saobraćaj gde je to bilo neophodno, a i vozači su, začudo, pokazali strpljenje i razumevanje, niko iz kolone, koja se ubrzo napravila, nije zatrubio, kako ne bi uplašio labudove. Uostalom, pogledajte video.

 

Čitaj dalje...

Đerdapsko putovanje brodom kroz istoriju

ĐERDAP, 27. avgust 2018 – Veličanstveno je stajati na obali Dunava, Plinijeve reči, iako stare vekovima, ni malo nisu izgubile na značenju. Na svom oko 2.800 kilometara dugom toku kroz deset evropskih zemalja, reka sa najviše imena (Istros, Mataos, Danister, Danubius, Danuvius, Donau, Danube, Le Danibe, Duna,  Dunaj, Dunarea, Tuna, Dunav) u svom najlepšem izdanju je na onih 588 kroz Srbiju. U Srbiji je Dunav najširi, najuži i najdublji – i sve to u Đerdapskoj klisuri, najdužoj i najvećoj u Evropi. Ne raste džabe svake godine broj stranih kruzera koji od aprila do novembra, noseći putnike ne samo iz Evrope već iz čitavog sveta, krstare Dunavom. Pod srpskom zastavom ih za sada nema, ali ako hoćete da na dan „uskočite u kožu“ turista na kruzeru i zaplovite Dunavom to i nije nemoguće, jer na sreću postoji par lađa koje vam mogu omogućiti neverovatan doživljaj.

Lična preporuka je da to učinite u donjem toku Dunava, gde ova plava evropska magistrala protiče kroz naš najveći nacionalni park i gde je više nego očigledno zašto ostatak sveta naš Đerdap zove Gvozdenim vratima (Iron Gate, Portile de fier). Na stotinak kilometara naređalo se toliko atrakcija, koje vas, bez ikakve vremenske mašine, vode na putovanje kroz vekove i milenijume. Praistorijsko nalazište Lepenski Vir sa svojim kamenim skulpturama, Golubačka i Tvrđava Fetislam u Kladovu, Trajanova tabla i Trajanov most, Diana Karataš, Hidroelektrana “ Đerdap 1″ – tek su deo onoga što vas čeka. Na žalost, akumulaciono jezero je potopilo nekadašnji rimski put kroz Đerdap, Sipski kanal, ostrvo Ada Kale koji sada žive samo u sećanjima starosedelaca, na fotografijama i pričama turističkih vodiča.

Rimski car Trajan, osvajač Dakije, dovršio je izgradnju puta kroz Đerdap koji su pre njega započeli Tiberije, Klaudije i Domicijan. Kao preteča današnjih investitora, on je početkom II veka uklesao tablu na kojoj piše „Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgust Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, savladavši dunavsko i planinsko stenje sagradi ovaj put“. I Tiberije i Domicijan su imali svoje table, ali je kod stvaranja akumulacije odlučeno da od potapanja bude sačuvana samo Trajanova i to da se stena s tablom iseče u jednom komadu i podigne hidrauličnim dizalicama na novu lokaciju – 21,5 metara višu od pređašnje. Sve se to dešavalo od 1967. do 1969. i tome sličan poduhvat bio je izveden samo u Egiptu kada su premešteni hramovi i četiri ogromna kipa Ramzesa II u Abu Simbelu zbog izgradnje brane na Nilu. Razlika je što su u Egiptu kameni blokovi bili teški petnaestak tona, a kameni blok sa Trajanovom tablom čitavih 300. Danas je vidljiva samo sa vode, pa je to razlog više za krstarenje Đerdapom.

Kako drugačije da izbliza vidite Trajanovog ljutog protivnika, poslednjeg dačkog kralja Decebala koji kao da parira Trajanovoj tabli na drugoj dunavskoj obali. Reljef Decebala nije antički spomenik, nastao je relativno skoro krajem XX veka zahvaljujući rumunskom kontroverznom biznismenu i ljubitelju starina, Josifu Konstantinu Draganu, koji je finansirao izgradnju đerdapskog Maunt Rašmora. Čitavu deceniju je 12 klesara-aplinista u krečnjačkoj steni u blizini manastira Mrakonija klesalo najveću takvu  skulpturu u Evropi i treću po veličini na svetu. Visoka je 40, oko je 4,3, a nos 7 metara. Ovo „zadovoljstvo“ je Konstatina Dragana koštalo više od milion dolara i u podnožju lika Decebala koji je inače samo 6 metara niži od Kipa Slobode u Njujorku uklesano je: „Decebalus Rex – Dragan fecit“ – „Kralja Decebala napravio Dragan“.

Od Trajanove table do Hidroelektrane „Đerdap 1“ preplovićete Sipski kanal kojim je omogućena sigurnija plovidba tada opasnim Dunavom zbog pada nivoa vode i podvodnih stena, ostrvo Ada Kale na kome su posečene beogradske dahije – Aganlija, Kučuk Alija, Mila Jusuf i Mehmed aga Fočić. Bilo je srpsko, tursko, austrougarsko i posle I svetskog rata pripalo je Rumuniji, a na njemu je sve do potapanja bilo tursko naselje. U priči još uvek živi vinova loza adakalka i mirisni ratluk.

Apolodor iz Damaska i Rimljani su premostili Dunav Trajanovim mostom koji je imao 20 stubova i bio dug skoro 1.200 metar i to početkom II veka i bilo je potrebno da protekne mnogo vode Dunavom da bi ga 1972. ukrotili i premostili graditelji HE „Đerdap 1“, još uvek najveće hidrotehničke građevine na Dunavu, ukupne dužine 1.278 metara. Klaustrofobičnim neće naročito prijati prolazak kroz brodsku prevodnicu kojom se spuštate ili podižete 34 metra zavisi plovite ili nizvodno ili uzvodno, ali je  takođe doživljaj za pamćenje. Tik iza HE „Đerdap“ je utvrđenje Diana, jedno od najvećih i najbolje očuvanih rimskih kaštela na ovom delu Rimskog limesa, a još par kilometara nizvodno Fetislam, tursko utvrđenje  podignuto 1524. godine kao polazište za osmansku invaziju na Transilvaniju. Napušten je 1867 godine, kada su je Turci, kao i ostale utvrđene gradove, predali Srbiji.

Višesatna plovidba proleteće začas jer se pred očima smenjuju nezaboravni prizori i putuje kroz vreme, potvrđujući Plinijevu rečenicu sa početka – Magnum est stare in Danubii ripa.

 

Čitaj dalje...

Dunav 24 stepena, ista temperatura kao mora

SMEDEREVO, 29. jul 2018 – U ovim našim krajevima, vreme gotovo da od početka leta nije za kupanje, ni na bazenima kamoli na Dunavu, čak i da pronađete mesto na kome je to moguće, tako da podatak o temperaturi vode deluje kao nepotrebno i neupotrebljivo znanje. Ipak, da kažemo da je temperatura vode u Dunavu kod Smedereva ovih dana 24 stepena Celzijusa, isto koliko je, recimo, na Hvaru ili u Budvi, na grčkoj obali je tek stepen viša.

Dakle, ako ste ostali pored Dunava i niste otišli do nekog od mora, da znate da, barem što se temperature vode tiče, nema razlike. O ostalim razlikama nekom drugom prilikom.

Čitaj dalje...