You are here

Turistički proizvod Smedereva na Međunarodnom sajmu turizma

SMEDEREVO, 13. februar 2019 – Centralni turistički događaj u našoj zemlji svakako je Međunarodni sajam turizma, koji se ove godine održava od 21. do 24. februara na Beogradskom sajmu. Aktivnosti Javnog preduzeća “Smederevska tvrđava”, kao i svih ostalih subjekata turističke privrede,  usmerene su na ovaj važan regionalni događaj, kako bi na što bolji način predstavili svoje novitete u turističkoj ponudi i podsetili potencijalne posetioce šta je ono nezaobilazno za videti u njihovim mestima.

“Mi iz ‘Smederevske tvrđave’, koji se bavimo i poslovima iz oblasti promocije turističkih potencijala grada Smedereva, osim Smederevske tvrđave, u naše programe smo uvrstili i druge znamenitosti koje su nezaobilazne na putu turističkih poseta. Jeste da je Smederevska tvrđava na prvom mestu, ali poznato je da je od pre nekoliko godina za posete otvorena vila Zlatni breg, odnosno vila dinastije Obrenović, koja je sve popularnija na tržištu”, podseća Goran Jovšić, vršilac dužnosti direktora JP “Smederevska tvrdjava”.

U tom smislu, Jovšić ističe izuzetnu saradnju sa Upravom za zajedničke objekte Vlade Republike Srbije, koji su omogućili turističke posete u tri dana – utorkom, petkomiI subotom, po utvrđenom protokolu i uz pratnju vodiča i kustosa.

“Posetiocima preporučujemo i predivne smederevske ulice, s obzirom da mnoštvo grupa traži da vidi sam centar grada sa poznatim znamenitostima, od Hrama Svetog Georgija, preko Muzeja u Smederevu, do šetališta pored Dunava. Mi je viđamo skoro svakodnevno, pa možda ne primećujemo, ali turistima, i domaćim i stranim, posebno je interesantna Ulica kralja Petra, naročito u letnjim mesecima kada sve vrvi od mladog sveta, a zabava je raznolika i na svakom koraku”, navodi Jovšić.

Posebno ističe Vinski grad, ili Vino-grad, u samom centru  grada, sa bačvama u obliku kuća, ili kućicama u obliku bačvi, kako kaže, u kojima su smešteni “manji” smederevski proizvođači vina, gde turisti degustiraju i kupuju vino, a turističke posete organizovane su  kod “većih” vinarija, čija su vina osvajala međunarodna priznanja i poznata su na  Vinskom putu.

“Time zaokružujemo takozvani ‘turistički proizvod Smedereva’. To je ono po čemu je Smederevo prepoznatljivo. Istorija, Tvrđava, Vila i vinogorje. Naravno, najlepše je u Smederevo doći Dunavom, kako se odvajkada dolazilo. Izgrađen je turistički pristan, dobio je turističkog operatera koji je u završnoj fazi pribavljanja upotrebne dozvole da mogu i međunarodni brodovi da stižu. Domaći putnički saobraćaj već funkcioniše, imamo saradnju sa ‘Jugoslovenskim rečnim brodarstvom’ koji nam šalje brod ‘Kovin’ i ne samo tokom Smederevske jeseni. Već imamo nekoliko ugovorenih prolećnih tura sa italijanskim turistima, koji će provesti 5-6 sati u Smederevu, obići znamenitosti, ručati u nekom od restorana”, kaže Jovšić.

Naglašava da će sve to biti predstavljeno na nekoliko svetskih jezika na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu turizma.

“Pored srpskog i engleskog izdanja svih naših brošura u kojima se nalaze osnovne informacije o svemu pomenutom, tu je i spisak manifestacija, a Smederevo je poznato po velikom broju kvalitetnih manifestacija, počev od najstarije Smederevske jeseni, preko Teatra u tvrđavi i Dunavskog filmskog festivala, do Nušićevih dana i Patosofiranja, koje privlači ljude iz čitavog regiona, ali i Evrope. Za Sajam ćemo imati sve to i na italijanskom, nemačkom i ruskom jeziku. Takođe, kineski, španski i francuski završavamo u aprilu, pošto nas 1. maja očekuje jedan od retkih događaja u našoj zemlji – Svetsko prvenstvo u srednjovekovnom viteškom borenju. U okviru Sajma turizma, u subotu 23. februara u maloj konferencijskoj sali u Hali 4 biće zvanično promovisan program ovog nesvakidašnjeg međunarodnog događaja, a onda nas početkom maja očekuje veliki posao međunarodne promocije Smedereva i tog događaja”, zaključio je u razgovoru za Podunavlje.info Goran Jovšić, vršilac dužnosti JP “Smederevska tvrđava”.

Čitaj dalje...

Smederevci u Bugarskoj

SMEDEREVO, 13. februar 2019 – Zahvaljujući prijateljima kluba, pre svih, kompaniji Messer Tehnogas, ekspedicija fudbalera Smedereva otputovala je u Burgas gde će obaviti dvonedeljne pripreme.

Pored predsednika Zorana Lončara, koji je i vođa puta, u Bugarsku su krenuli šef struke Zoran Vujičić, pomoćni trener Jovan Jacić, trener golmana Jovan Mihajlović i fizioterapeut Milanče Raičković.

Iako još nekoliko fudbalera nije potpuno saniralo povrede, drugi deo pripremnog perioda, u okviru kojeg će imati nekoliko kontrolnih utakmica, obaviće 24 kandidata za najbolji sastav, među kojima su:

Danijel Dobrić, Ivan Milosavljević, Bojan Cigulajkić, Nenad Stanić, Saša Marković, Marko Rajković, Ninoslav Nikolić, Goran Lepojević, Nenad Milentijević, Aleksandar Mitrović, Stefan Stojanović, Veljko Jovković,  Ivan Tapušković, Nemanja Trajković, Nemanja Stojanović, Predrag Stanimirović, Nenad Đurđević, Nikola Radenković, Miodrag Aćimović, Milenko Garić, Marko Marković, Stefan Levićanin, Žarko Trifunović, Aleksa Stojanović.

Čitaj dalje...

Spremni za sve zahteve kupaca

SMEDEREVO, 13. februar 2019 – Jedna od najprofitabilnijih celina u smederevskom Želvozu, koja doživljava veliku ekspanziju, svakako je radna jedinica za remont i izradu rezervnih delova. Najkraće rečeno, ovde vrše sve vrste usluga mašinske proizvodnje, remonta i obrade za ino naručioce, firme u Srbiji i van Srbije. Dakle, u ovom delu fabrike se radi i uslužno za potrebe trećih lica.

Ovaj proizvodni program osmislio je univerzitetski profesor dr Živoslav Adamović, koji je sa rukovodstvom fabrike prepoznao novostvorene zahteve tržišta Srbije i regiona.

Potencijale i mogućnosti ove celine preneo nam je Miroslav Mančić, mašinski inženjer sa bogatim iskustvom, nekoliko godina i u inostranstvu, koji odnedavno rukovodi ovim pogonom i daje mu dodatni kvalitet u složenom procesu proizvodnje.

 „Moglo bi se i tako reći. Posle više od trideset godina provedenih u Železari Smederevo i četiri godine u inostranstvu, uželeo sam se novih izazova u mašinstvu. Mogu da se pohvalim da je i moj otac radio u nekadašnjoj fabrici ‘Heroj Srba’, pa i nije čudno što sam danas ovde, ponovo u svom gradu.“

U okviru ovog pogona postoji i projektni biro, prema čijim preciznim nacrtima rade vrhunski majstori.

„Pored toga što pružamo potrebnu logistiku za osnovni proizvodni program Želvoza, zadovoljavamo i zahteve trećih lica, dakle za kupce iz inostranstva, ali i za domaće tržište. Pored ostalih stvari, na primer oblikujemo Hardox materijale za potrebe firme u Kovinu.“

Ovaj iskusni inženjer nam otkriva da rade i komplikovane stvari, što se tiče proizvodnje, koje retko koja firma ima hrabrosti i kapaciteta da prihvati. Za svaku pohvalu su, kako smo čuli, velike talpe od 14 metara koje su radili za obaloutvrdu u Kostolcu, ali i drugo.

„Radimo cevi od tvrdog čelika koje savijamo, pa varimo, zatim smo radili Hadrex cevi kroz koje prolazi šoder. Takođe, za Železaru varimo rolne, vršimo obradu, navarivanje kranskih točkova i sijaset drugih stvari. Radimo i za Vojsku Srbije, za njihove potrebe, od specijalnih Veldox  materijala, upravo smo u procesu osvajanja te proizvodnje. To radimo na našim valjcima, koje smo prilagodili tehnološkim potrebama.“

Mančić navodi da u ovoj radnoj jedinici odgovaraju i svim ostalim zahtevima trećih lica, a što nije vezano za vagone i za interne potrebe u okviru osnovnih remontnih i proizvodnih programa fabrike.

„Ponude stalno stižu, naše stručne službe u skladu sa tehničkim mogućnostima ugovaraju poslove, koje posle toga mi u proizvodnji, na osnovu tehnološkog procesa, pristupamo izradi tih delova. Radimo i osovine i brušenje osovina“, ističe Mančić i dodaje da pored odabrane ekipe od dvadesetak ljudi, u ovoj jedinici imaju i odgovarajuće mašine, precizne strugove od šest metara za velike rolne i velike delove, plazme za sečenje, ali i peći koje dostižu temperature od 1000 stepeni.

„Osposobljavamo mašine koje nisu bile u funkciji i puštamo ih jednu po jednu u rad, ali i nabavljamo nove mašine, kako bismo zadovoljili sve zhateve kupaca, u smislu prečnika, dužine, kvaliteta obrade i slično. Sa aspekta razvoja firme, obim poslova nam se permanentno povećava, zato ulažemo u modernizaciju opreme i mašina, a postojeće dovodimo u funkcionalno stanje.“

Što se radne snage tiče, rukovodilac radne jedinice za remont i izradu rezervnih delova u Želvozu kaže da su im potrebni kadrovi svih profila i stepena obrazovanja.

„Počev od pomoćnih radnika, do inženjera svih struka, da možemo da osvajamo što veći broj proizvoda i zadovoljimo sve zahteve kupaca. Evo, upravo smo primili četiri radnika sa iskustvom u proizvodnji. Svako ko je željan napretka, dokazivanja, rada, ali i dobre zarade, može da se javi i za svakoga ćemo pronaći odgovarajuće mesto. Da radi ono što najbolje zna i može, kako bi na najoptimalniji način dao lični doprinos užurbanom razvoju fiirme“, zaključio je mašinski inženjer Miroslav Mančić.

Čitaj dalje...

Film „Kad narandža u Slance dođe“

SMEDEREVO, 13. februar 2019 – Domaći film „Kad narandža u Slance dođe“ inspirisan istorijskim događajem, ostvarenje koje tematizuje sudbine protagonista tokom Prvog svetskog rata, biće prikazan
danas u bioskopu Centra za kulturu Smederevo sa početkom u 20 sati, a u susret predstojećem Danu državnosti.

Radnja filma vezana je za selo Slanci kraj Beograda i prati događaje s početka 20. veka. Akteri su momak i devojka čiju idilu prekida Prvi svetski rat. Pod uticajem vremena koje je proteklo u ratu,  otac devojke rešava da je uda…

Ideja za film rađena je po scenariju Milana Gobeljića, a u režiji Roberta Petrovića, potekla je od istorijskog podatka koji govori o tome da je  jedan od meštana sela Slanci 1918. godine bio među prvim konjanicima Dunavske divizije koji su ušli u oslobođeni Beograd.

Kako saopštavaju članovi autorske ekipe, film je protkan duhom „običnih“ ljudi, potkovan tradicijom, a slikan onim što Srbi imaju najviše „čistotom srca“. Publiku očekuje film o prijateljstvu i ljubavi, ratu i miru, naivnosti i nevinosti, iz vremena kada se pravila razlika između obraza i đona. Ekipa filma ovim delom odala je počast precima i borcima, kako učesnicima proboja Solunskog fronta, tako i ostalima koji su se borili za Otadžbinu

Ulaz je slobodan a posle projekcije publici će se predstaviti članovi filmske ekipe.

Čitaj dalje...

Izložba “Iza tarabe”, Ljiljane Marinković

SMEDEREVO, 13. februar 2019 – izložba “Iza tarabe”, Ljiljane Marinković biće otvorena danas u 18 časova u Muzeju u Smederevu i trajaće do 22. marta. Izložba je posebno zanimljiva zato što se bavi temom sela u savremenom kontekstu čitanja i izražavanja, kroz instalaciju.

Inspirisana socijalnim temama i zapostavljenošću ruralne sredine u Srbiji, a posebno degradacijom ruralne kulture, umetnik se postavlja na istu marginu sa „seljakom“. Kako je „rad na polju“ primaran u životu žitelja seoskih zajednica, bilo je neophodno da i ovaj umetnički projekat bude izveden većim delom u autentičnoj sredini. Zbog toga čitav rad ima „prizvuk“ dokumentarnog. Radovi su sačinjeni iz kombinacije keramike sa fotografijom, videom i artefaktima, čime se poručuje da se ruralna kultura ne može posmatrati kroz prizmu folklora. Keramika, iako simbolički nosilac ideje o „tradicionalnom“, ima i ulogu da dokumentuje „trenutno“.

“Podstaknuta ‘trenutnim’ uviđam da je ‘prošlo’ ono što je dominantno zbog čega se fokusiram na tragove. Tako nastaju i tragovi u glini prikupljeni u selu u blizini Šapca, koje nazivam ‘akcionom keramikom’. Želeći da narušim granice, biram pirotski ćilim kao centralni motiv. Ćilimu, kao i ostalim segmentima rada, oduzimam boju i dozvoljavam joj da se samo kroz akcente provuče na površinu. Tako još jednom upućujem na ‘prošlo’ sa nadom da će nekadašnja živopisnost ponovo ući u domove ruralnih sredina, ali u savremenom ruhu. Umetnički projekat ‘Iza tarabe’ se može posmatrati kao jedinstvena celina, odnosno kao jedan umetnički rad. Kroz taj rad predstavljam sve ono što se može naći iza ograde jednog domaćinstva, ali i sve ono što može biti zapostavljeno, cenzurisano i na kraju zaboravljeno”, navodi se pored ostalog u katalogu.

Ljiljana Marinković, rođena je 1993. godine u Beogradu. Završila je Zemunsku gimnaziju 2012. godine i upisala osnovne akademske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku keramike u klasi profesora Velimira Vukićevića. Godine 2016. završava osnovne studije i upisuje master akademske studije na istom odseku. Godine 2017. završava master akademske studije u klasi docenta Ljubice Jocić Knežević i dobija zvanje master primenjeni umetnik. Tokom i nakon studija učestvovala je na izložbama i umetničkim kolonijama u zemlji i inostranstvu, sarađivala sa studentima umetnosti iz Nemačke, učestvovala na radionicama keramike i u okviru programa „Dodir“, realizovanog u saradnji Fakulteta primenjenih umetnosti sa školom za slepu i slabovidu decu „Veljko Ramadanović“ u Zemunu. U oktobru 2018. godine upisuje master akademske studije Kulturne politike i menadžment u kulturi na UNESCO katedri. Trenutno živi i radi u Beogradu.

Grupne izložbe: Diploma, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd, 2018. godine Oaza, galerija Blatobran, 2018. godine Noć muzeja, Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, 2018. godine Prvo internacionalno keramičko bijenale „Memory box“, Mark Rothko Art Centre, Daugavpils, Latvia, 2018. godine Kontakt 2017, galerija Petak, Beograd, 2017. godine Noć muzeja, Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, maj 2017. godine Širenje granica, Kombank ArtHol, Beograd, 2016. godine Diploma, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd, 2016. godine Miniart, galerija Petak, 2016. godine Festival Devet, Beograd, 2016. godine Minijatura, Gornji Milanovac, 2016. godine Keramičke pločice, Usak University, Turska, 2016. godine Prolećna izložba, Pedagoški muzej, Beograd, 2016. godine Noć muzeja, Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, 2015. godine Zlatni presek, Vrnjačka Banja, 2014. godine izložba radova nastalih na koloniji Terra, Beograd, 2013. godine Umetničke kolonije: Kolonija Terra, Kikinda 2013. godine Letnja kolonija u Tršiću, 2016. godine.

Radionice: radionice u saradnji sa Geteovim Institutom, Beograd, 2013. godine keramička radionica Gnezdo, Beograd 2016. godine radionica „Dodir“, škola za slepu i slabovidu decu „Veljko Ramadanović“, Zemun, 2017. godine.

Čitaj dalje...