You are here

Oglašena prodaja FŠV „Goša“

SMEDEREVSKA PALANKA, 20. novembar 2018 – Stečajni upravnik Aca Mitić oglasio je danas prodaju Fabrike šinskih vozila „Goša“ sa početnom cenom od 335.091.707 dinara
Stečaj Goše, podsetimo, otvoren je sredinom novembra 2017. godine, nakon što je stečajni postupak pokrenula zemunska firma AA Kapital konsalting 2017 zbog potraživanja 400.000 evra. To se dogodilo šest meseci nakon što je slovačka firma ŽOS Trnava, dotadašnji vlasnik, fabriku prodala kiparskom konzorcijumu Lisnart, a AA Konsalting kapital je kupio potraživanja od ŽOS Zlovena.
Pre toga su radnici Goše od marta do septembra 2017. godine štrajkovali zbog neisplaćenih zarada i neuplaćenih doprinosa.

Čitaj dalje...

Nema vlasnika, nema fabrike ribe, ostali samo radnici

SMEDEREVO, 20. novembar 2018 – Pred zatvorenom kapijom nemačke fabrike ribe u Smederevu, juče se okupilo desetak radnika. To je maltene polovina onih koji su se doskora tu vodili kao zaposleni. Sada, po svemu sudeći, nisu ni u tom statusu – samo nema ko to da im saopšti; predstavnici vlasnika nisu tu, a dojučerašnji nadređeni se ne javljaju na telefone. Nije mogla da ih nađe ni Inspekcija rada, koja je po pozivu radnika došla, i oni su, baš kao i novinari, „poljubili vrata“ iza kojih nema čak ni čuvara. Po rečima radnika, više nema ni mašina, i one su odnete, videli su kada su tovarene.

Da li je ovo i definitivan neslavan kraj pompezno najavljene strane investicije, fabrike ribe iz koje će “najbolja riba da ide u ceo svet“? Baš to je 25. februara 2016, na svečanom otvaranju rekao tadašnji premijer Aleksandar Vučić. Tada je najavljeno i zapošljavanje 300 radnika u „ServFudu“, koje nikada nije ostvareno; od maksimalnih osamdesetak, koliko je u jednom momentu radilo, zaključavanje kapija je dočekalo 25 zaposlenih. A i oni su radili na ugovore koji im ističu u januaru naredne godine.

– Sad oni verovatno čekaju da nam ti ugovori isteknu i da nemaju više nikakve obaveze – kaže jedna od radnica ispred zamandaljene kapije.

Od 15. marta ove godine ne rade, ugovori kako bi kome istekli, nisu bili produžavani, objašnjavaju okupljene radnice. Mesecima nisu primale plate, da bi potom krajem juna potpisale nove ugovore, sa novom firmom, koja je, navodno, preuzela posao. Ispostavilo se da ugovori glase na staru firmu, ali niko nije pravio pitanje, daj šta daš, samo da se radi, da se primaju plate. Najavljeno je i da će u septembru ponovo početi proizvodnja, da bi im, kada je septembar došao, bilo rečeno da je novi vlasnik odustao.

– Zavlačili su nas, pregovara se sa novim vlasnikom, biće proizvodnje… I ništa! Da fabrika neće da radi saznali smo od poslovođe, a i on je dobio otkaz, preko Vibera nam je javljeno.

Jedino dobro je što su u međuvremenu dobile šest zaostalih plata. Ostali su im dužni dve. Ono što nije dobro je što su sada praktično „ni na nebu ni na zemlji“; vode se kao zaposlene tako da ne mogu da se prijave kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Posebno su pogođene dve trudnice među njima, koje ne mogu da ostvare nijedno od prava koje im sleduju. Kao i ostali doskora zaposleni vode se kao zaposlene — u firmi koja, očigledno, ne postoji, bar ne na toj adresi.

Kako se dozvolilo da nemački investitor, kome je halu od oko 4 hiljade kvadrata izgradilo Smederevo, ode bez reči – nikome od radnika nije jasno. Ugovor o korišćenju hale je sklopljen na pet godina, izgrađeno je i oko  dva i po kilometra pristupnih puteva i kompletna infrastruktura da bi investitor, nemačka PTC Grupa, mogla da posluje na ovoj lokaciji. Po informaciji koju je „Insajder“ dobio iz smederevske Gradske uprave, „ServFud“ je platio zakupninu do sredine maja ove godine, ukupno 32.623.042 dinara.

Investitor se, podsetimo, kada je fabrika otvarana, obavezao da u startu uloži dva miliona evra u opremu, a u jednom momentu su čak tvrdili da je uloženo i svih šest. Sve to, ipak, nije bilo dovoljno da se proizvodnja u Smederevu nastavi.

Da li će i kakav nastavak imati čitava ova priča – ostaje da se vidi.

Foto: N. Pavlović & podunavlje.info

Čitaj dalje...

Mali i Veliki Vukan i kamp planinarske orijentacije

SMEDEREVO, 20. novembar 2018 – U samostalnoj akciji koju su organizovali vodiči Planinarsko sportskog kluba „Čelik“ išlo se na Homoljske planine, realizovani su usponi na Mali i Veliki Vukan.

Na pohod su krenuli ispred izvora-česme sagrađenog  1964. godine, odatle na šumski put, po prohladnom vremenu uz poneku pahulju prvog ovosezonskog snega. Posle petnaestak minuta pešačenja sa desne strane u uvali je izvor, koji je kao zadužbinu, na svom imanju, izgradio Paun Jenić 1962. godine. Izvor u mermeru, pomalo zapušten, a kroz četiri cevi tek poneka kap vode, što je posledica dugotrajne suše. Vraćanje na šumski put, koji vodi kroz ogolelu listopadnu šumu, sa kamenitom podlogom prekrivenom izobiljem opalog lišća. Posle pola sata hoda izlazi se na vidikovac sa kojeg puca pogled u uvalu pored koje se ide na reku Mlavu i planinski masiv sa druge strane reke, na Ježevac.

Nastavak pešačenja putem do raskrsnice, na kojoj stoji da skretanjem levo na stazu ima do vrha Mali Vukan 45 minuta, a ako se ide pravo dolazi se do manastira Gornjak za  sat i 30 minuta. Plan je da se ide levo stazom preko Strme Poljane ka Malom Vukanu. Staza vodi kroz gustu šumu niskog rastinja, pa delimično preko livada sa niskim rastinjem i visokom travom. Potom se ulazi u strmiji i pojas sa izratitijim kamenjem, koji vodi pored i kroz četinarsku šumu, čiji su se vrhovi zabeleli od prvog snega. Tako preko kliskog kamenja, gde je trebalo povećati opreznost pri kretanju, za sat i 40 monuta hoda, savladana četiri kilometra i 550 m uspona, grupa od 20 planinara Čelika je na vrhu Mali Vukan 752 mnv. Vetar prilično jak, slab sneg pada, sledi fotografisanje, pa dalje. Spust niz Mali Vukan, po stazi koja se ocrtava po krupnom kamenju, klizavom  kamenju nakvašenom ili prekrivenom tankim slojem snega, koju je ponekad teško i primetiti. Bio je težak i naporan spust. Kad je kolona ušla u gustu četinarsku šumu, kratak odmor na sedlu u šumi, ispred usmeravajuće table na kojoj piše da do vrha treba 40 minuta. Uskom kamenitom stazom, kroz čumu niskog rastinja do pred sam cilj. Potom sledi mala kamenita uvala, kroz koju vetar duva u prsa i nosi pahulje snega, koje oštro padaju na lice. Za savladavanje istog po kamenitoj podlozi trebalo je dobro zapeti i imati položaj tela koji se suprostavlja vetru, nagnut ka padini. U tim uslovima, 18 planinara izlazi na vrh Veliki Vukan 825 mnv, posle pređenih 6,5 km za dva sata i 40 minuta. Radost je bila velika, što je ovo urađeno u opisanim okolnostima. Kratko zadržavanje na vrhu za fotografij,e pa što pre dole. Ni spust po ovakom vremenu, u ovoj vetrovitoj zoni, nije bio lak. Kad se kolona spustila u gustu četinarsku šumu, bilo je mnogo lakše. Vetar jeste ljuljao grane, ali je šuma štitila planinare. Dalji spust je išao kroz listopadnu šumu, uskom stazom do puta, pa onda na stazu do manastira. Odavde putevima do sela Ždrelo gde je bio kraj akcije pešačenja u 14 sati. Za četiri i po sata pešačenja, uključujući kraće neophodne pauze, planinari su prošli 12 km sa oko 700 m uspona i silaska. Sledila je poseta banji Ždrelo za opuštanje mišića u toploj banjskoj vodi.

Tokom vikenda, Planinarski savez Srbije organizovao je u Ovčar banji kamp iz planinarske orijentacije. Na kursu su ispred smederevskog kluba bili perspektivni mladi takmičari, pioniri Čelika: Sofija Nikolić, Marta Trajković i Nemanja Vasiljević. Na kursu se radilo na teoretskim osnovama iz ovog sporta uključujući i rešavanje zadataka, određivanje tačaka pomoću propisanih koordinata. Praktično je rađeno na terenima Ovčara i Kablara u okolini banje. Kamp je završen prolaskom staze na kojoj su takmičari pronalazili kontrolne tačke. Svi polaznici su završili kurs i dobili diplome o uspešnom završetku.

Klub intenzivno prikuplja pristupnice i razgovara sa zainteresovanima za novu školu orijentiringa. Rok za prijavljivanje je 25. novembar, a klub  očekuje dobar odziv, kako bi stvario osnove za još bolju takmičarsku sezonu, nakon ove, u kojoj je Čelik osvojio titulu šampiona države u planinarskoj orijentaciji.

Pripremio Branko Grujić. Fotografije su iz arhive članova kluba.

Čitaj dalje...

Izložba “Stepenice III” u Muzeju u Smederevu

SMEDEREVO, 20. novembar 2018 – Galerija savremene umetnosti organizovala je u Muzeju u Smederevu izložbu Slobodanke Stupar pod nazivom “Stepenice III”, koja zaslužuje pažnju poklonika kulture.

O prostorno-zvučnim instalacijama fotografskih zabeleški Slobodanke Stupar, pored ostalog, Jelena Stojanović je rekla:

“Pre nekoliko ( šest ili sedam… ?) godina Slobodanka Stupar je prilikom svojih poseta većim i manjim evropskim i lokalnim umetničkim muzejima i galerijama započela da beleži fotografskim aparatom delove njihove arhitekture. Prirodno privučena, ali bez neke posebne namere tada, počela je da beleži ulaze, stepeništa, hodnike, tačnije one delove muzejskih građevina koji definišu, uokviruju granice, rubove, obrede prolaska: ulaz (u muzejsku ustanovu) i izlaz (iz svakodnevice), prelaz (iz jednog dela gradjevine u drugi), stepenice (silaska ili uzlaza), hodnike, sve one građevinske delove koji povezuju i razdvajaju, stvarno i fiktivno, spolja i unutra…. U nekom trenutku su se ove svojevrsne fotografske topografije usložile, dovele do određene materijalne i prostorne artikulacije, do izložbene instalacije kakva je zaživela u Nišu, Kruševcu, u Smederevu, sad. Veoma važno u tom procesu svojevrsne materijalizacije zabeleženog jeste da su odabrani foto-predlošci štampani direktno na metalu, aluminijum-alubondu. Ovo otiskivanje na metalu kao da ukida (izvrće, problematizuje) dvodimenzionalnu datost podloge. Tako otisnuti foto predlošci, uvek u množini, su upakovani, složeni sledeći taktiku ukrštanja, uvrtanja, zajedno sa pažljivo konstruisanom kombinacijom zvučnih izvora raznorodnog porekla (sintetičnim, dokumentarnim) u jednu prostornu instalaciju.”

Slobodanka Stupar, diplomirala unutrašnju arhitekturu i grafiku na FPU u Beogradu, magistrirala grafiku na FLU Univerziteta u Beogradu i specijalizirala grafiku na Školi lepih umetnosti u Atini. Izlagala na više od 50 samostalnih izlozbi u Beogradu, Zagrebu, Dubrovniku, Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, Krusevacu, Kelnu, Atini, Solunu, Edinburgu, Beču, Minhenu, Vitenu. Učestvovala na velikom broju grupnih izložbi i brojnim umetnickim projekima u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu: Nagrada za grafiku Oktobarskog salona Beograda i Nagrada za skulpturu Likovne kolonije Željazara Sisak 1987.; Nagrada 1. Mediteranskog bijenala grafičke umetnosti, Ag. Nikolaos, Grčka 1988.; Otkupna nagrada Sveučilišne knjižnice na Zagrebačkoj izložbi jugoslovenskog crteža 1989.; Velika Nagrada 9. Internacionalnog trijenala grafike u Frehenu 1991.; Nagrada na Bijenalu suva igla Užice 1993.; Otkupna nagrada Narodnog muzeja na Beogradskom internacionalnom bijenalu grafike 1997.; Fotowettbewerb Award 1999. Štutgart 2000. Dela u muzejima i javnim kolekcijama: MSUB, Muzej grada, Muzej Zepter i Narodni muzej u Beogradu, Ludwig muzej Keln, MSUV, Novi Sad, muzeji Krusevac, Kraljevo i Vranje, Galerija savremene likovne umetnosti Niš, Nacionalna pinakoteka Pirej, Grčka, Savremena Galerija Zrenjanin, Zbirka Nacionalne Sveučilišne knjižnice Zagreb, zbirka Galerije Lazar Vozarevic, Sremska Mitrovica, Grafička zbirka Frechen, Nemačka, Muzej međunarodne savremene grafike Fredrikstad, Norveška, zbirka Grafičkog kolektiva Beograd, zbirke kolonija Sisak, Poreč, Tuzla, Sopoćani dr. kao i u brojnim privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.

Čitaj dalje...