SMEDEREVO, 20. novembar 2018 – U samostalnoj akciji koju su organizovali vodiči Planinarsko sportskog kluba „Čelik“ išlo se na Homoljske planine, realizovani su usponi na Mali i Veliki Vukan.
Na pohod su krenuli ispred izvora-česme sagrađenog 1964. godine, odatle na šumski put, po prohladnom vremenu uz poneku pahulju prvog ovosezonskog snega. Posle petnaestak minuta pešačenja sa desne strane u uvali je izvor, koji je kao zadužbinu, na svom imanju, izgradio Paun Jenić 1962. godine. Izvor u mermeru, pomalo zapušten, a kroz četiri cevi tek poneka kap vode, što je posledica dugotrajne suše. Vraćanje na šumski put, koji vodi kroz ogolelu listopadnu šumu, sa kamenitom podlogom prekrivenom izobiljem opalog lišća. Posle pola sata hoda izlazi se na vidikovac sa kojeg puca pogled u uvalu pored koje se ide na reku Mlavu i planinski masiv sa druge strane reke, na Ježevac.
Nastavak pešačenja putem do raskrsnice, na kojoj stoji da skretanjem levo na stazu ima do vrha Mali Vukan 45 minuta, a ako se ide pravo dolazi se do manastira Gornjak za sat i 30 minuta. Plan je da se ide levo stazom preko Strme Poljane ka Malom Vukanu. Staza vodi kroz gustu šumu niskog rastinja, pa delimično preko livada sa niskim rastinjem i visokom travom. Potom se ulazi u strmiji i pojas sa izratitijim kamenjem, koji vodi pored i kroz četinarsku šumu, čiji su se vrhovi zabeleli od prvog snega. Tako preko kliskog kamenja, gde je trebalo povećati opreznost pri kretanju, za sat i 40 monuta hoda, savladana četiri kilometra i 550 m uspona, grupa od 20 planinara Čelika je na vrhu Mali Vukan 752 mnv. Vetar prilično jak, slab sneg pada, sledi fotografisanje, pa dalje. Spust niz Mali Vukan, po stazi koja se ocrtava po krupnom kamenju, klizavom kamenju nakvašenom ili prekrivenom tankim slojem snega, koju je ponekad teško i primetiti. Bio je težak i naporan spust. Kad je kolona ušla u gustu četinarsku šumu, kratak odmor na sedlu u šumi, ispred usmeravajuće table na kojoj piše da do vrha treba 40 minuta. Uskom kamenitom stazom, kroz čumu niskog rastinja do pred sam cilj. Potom sledi mala kamenita uvala, kroz koju vetar duva u prsa i nosi pahulje snega, koje oštro padaju na lice. Za savladavanje istog po kamenitoj podlozi trebalo je dobro zapeti i imati položaj tela koji se suprostavlja vetru, nagnut ka padini. U tim uslovima, 18 planinara izlazi na vrh Veliki Vukan 825 mnv, posle pređenih 6,5 km za dva sata i 40 minuta. Radost je bila velika, što je ovo urađeno u opisanim okolnostima. Kratko zadržavanje na vrhu za fotografij,e pa što pre dole. Ni spust po ovakom vremenu, u ovoj vetrovitoj zoni, nije bio lak. Kad se kolona spustila u gustu četinarsku šumu, bilo je mnogo lakše. Vetar jeste ljuljao grane, ali je šuma štitila planinare. Dalji spust je išao kroz listopadnu šumu, uskom stazom do puta, pa onda na stazu do manastira. Odavde putevima do sela Ždrelo gde je bio kraj akcije pešačenja u 14 sati. Za četiri i po sata pešačenja, uključujući kraće neophodne pauze, planinari su prošli 12 km sa oko 700 m uspona i silaska. Sledila je poseta banji Ždrelo za opuštanje mišića u toploj banjskoj vodi.
Tokom vikenda, Planinarski savez Srbije organizovao je u Ovčar banji kamp iz planinarske orijentacije. Na kursu su ispred smederevskog kluba bili perspektivni mladi takmičari, pioniri Čelika: Sofija Nikolić, Marta Trajković i Nemanja Vasiljević. Na kursu se radilo na teoretskim osnovama iz ovog sporta uključujući i rešavanje zadataka, određivanje tačaka pomoću propisanih koordinata. Praktično je rađeno na terenima Ovčara i Kablara u okolini banje. Kamp je završen prolaskom staze na kojoj su takmičari pronalazili kontrolne tačke. Svi polaznici su završili kurs i dobili diplome o uspešnom završetku.
Klub intenzivno prikuplja pristupnice i razgovara sa zainteresovanima za novu školu orijentiringa. Rok za prijavljivanje je 25. novembar, a klub očekuje dobar odziv, kako bi stvario osnove za još bolju takmičarsku sezonu, nakon ove, u kojoj je Čelik osvojio titulu šampiona države u planinarskoj orijentaciji.
Pripremio Branko Grujić. Fotografije su iz arhive članova kluba.