You are here

“Šampioni svaki dan” u Smederevu 

SMEDEREVO, 6. jun 2017 – Paraolimpijski komitet Srbije i Apatinska pivara predstavili su danas u Smederevu, prvom od sedam gradova Srbije, projekat “Šampioni svaki dan” i sajt pod istim nazivom, koji su namenjeni osobama sa invaliditetom(OSI), ali i svim građanima zainteresovanim da se aktivno uključe u projekat.

“Šampioni svaki dan” su platforma namenjena svim osobama sa invaliditetom koje se već bave sportom ili bi mogle da se fizički aktiviraju i da kroz sport otkriju u sebi buduće šampione. Cilj projekta je da se osobama sa invaliditetom omoguće bolji uslovi za bavljenje sportom i veća dostupnost sportskim objektima.
Platforma je zamišljena kao izvor znanja i informacija o sportskim aktivnostima koje se odvijaju u okviru Paraolimpijskog komiteta Srbije, drugih organizacija i institucija u Srbiji, kao prostor za inspiraciju pričama uspešnih sportista, ali i mogućnost direktnog učestvovanja u programu Šampioni svaki dan.

Događaju pod nazivom “Zov šampiona” u Sportskoj hali u Smederevu prisustvovao je i Draženko Mitrović, naš paraolimpijac, vicešampion u bacanju diska na Paraolimpijskim igrama u Pekingu i Londonu, a slični događaji biće održani u još šest gradova Srbije.

“Projektom pokušavamo da izvučemo što više osoba sa invaliditetom iz kuća da počnu da se bave sportom, a oni koji se već bave da unaprede sportske aktivnosti i jednoga dana postanu šampioni. Cilj je popularizacija sporta osoba sa invaliditetom, a moj moto je: “Volja čini čuda”. Sve ovo radimo da motivišemo osobe sa invaliditetom, naročito mlade, da počnu da se bave sportom”, rekao je novinarima Mitrović.

Kako je ocenio, najveći problem su fizičke barijere, treba prilagoditi sve javne ustanove, ne samo sportske objekte, osobama sa invaliditetom, a jedan od ciljeva projekta je i uključivanje lokalnih samouprava kako bi pomogle osobama sa invaliditetom u prilagođavanju sportskih terena, hala, bazena i drugih sportskih objekata da počnu da se bave sportom, što će se po Mitroviću, to sigurno vratiti rezultatima.

Važan deo platforme “Šampioni svaki dan” predstavlja i mogućnost direktnog učestvovanja na otvorenom takmičenju, pa već sada mogu da se prijave sportska udruženja, udruženja građana institucije i organizacije koje se aktivno bave sportom ili žele da doprinesu povećanju pristuzpačnosti u sportu. Tri najbolje inicijative iz cele Srbije će dobiti i sredstva za realizaciju u vrednosti od 4000 evra.

Organizacije koje imaju ideju kako da sport bude dostupniji osobama sa invaliditetom u svom gradu, svoje projekte mogu da prijave putem sajta www.sampionisvakidan.rs

Ovaj projekat je deo saradnje sa Apatinskom pivarom, u okviru koje Jelen pivo aktivno pruža podršku Paraolimpijskom komitetu Srbije sve do sledećih Paraolimpijskih igara u Japanu 2020.

Čitaj dalje...

Karavan zapošljavanja u sredu u Deliblatu

KOVIN 6. jun 2017 – Mobilni tim pančevačke Filijale Nacionalne službe zapošljavanja posetio je nedavno Crepaju i Vladimirovac, a u sklopu nove akcije NSZ „Karavani zapošljavanja“ u sredu 7. juna biće u Deliblatu.

U prostorijama Mesne zajednice u Deliblatu, od 9 do 12 časova, zainteresovanima će biti pružene sve potrebne informacije o onome što nudi NSZ i omogućeno uvođenje u evidenciju.

Ovaj projekat finansira Evropska unija, a cilj mu je povećanje delotvornosti politike zapošljavanja prema ugroženim grupama na tržištu rada.

Čitaj dalje...

Veslanje: Smederevci osvojili šest medalja na Paliću

PALIĆ/SMEDEREVO, 6. jun 2017 – Veslači Smedereva osvojili su na drugoj regati Kupa Srbije šest medalja, od kojih jednu zlatnu, tri srebrne i dve bronzane, saopštio je danas Veslački klub Smederevo.

Zlato je pripalo Lazaru Ristiću i Marku Torbici u juniorskom dvojcu bez kormilara. Srebrni su bili Andrija Jevtić u kadetskom skifu, Petar Samardžija i Božidar Kovačević u pionirskom dubl skulu i Lazar Ristić i Marko Torbica u juniorskom dubl skulu.

Bronzana odličja pripala su kadetskom četvercu bez komrilara u sastavu Aleksa Garović, Nikola Soldatović, Todor Marković i Miroslav Jovanović, kao i Andriji Jevtiću i Nikoli Srebri iz Galeba u kadetskom dubl skulu.

Druga regata Kupa Srbije održana je prošle subote na Palićkom jezeru uz učešće 13 klubova sa više od 150 posada.

 

Čitaj dalje...

Najbolji rezultat Železare ostvaren u maju

SMEDEREVO, 6. jun 2017 – HBIS Grupa Srbija Ajron end Stil obavestila je danas javnost da je ostvarila prodaju više od 120.000 tona finalnih čeličnih proizvoda u maju i finansijski prihod u vrednosti od oko 77 miliona dolara, čime je zabeležen najveći uspeh u poslednjih godinu dana, koliko je prošlo od dolaska HBIS-a u Srbiju.‎

Ovaj rezultat, stoji u saopštenju koje je objavljeno ovim povodom, postignut je zahvaljujući predanom i dobro sinhronizovanom radu svih zaposlenih, ali i činjenici da je HBIS prepoznat kao ozbiljan proizvođač čelika. Strategija poboljšanja kvaliteta proizvoda u trenutku kada se tržište bori sa niskim cenama, poverenje kupaca i kontinuitet prisustva proizvoda na tržištu, kažu u Železari, bili su ciljevi kojima se težilo proteklih godinu dana, a globalna moć integracije resursa i dobra organizacija posla posle preuzimanja fabrike u Smederevu, doprineli su da dođe do ovog značajnog uspeha.‎

HBIS Grup Srbija, navodi se dalje, očekuje da ova godina bude rekordna po mnogo čemu, što će se videti u narednim mesecima, zahvaljujući pre svega novim investicijama, čija vrednost iznosi 150 miliona dolara.

Čitaj dalje...

„Filmska čarolija“ Simfonijskog orkestra RTS-a

 

SMEDEREVO, 6. jun 2017 – Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije gostovaće u Smederevu u petak, 9. juna, kada će u Centru za kulturu održati koncert  pod naslovom „Filmska čarolija“, saopšteno je danas.

Pod dirigentskom upravom Bojana Suđića, renomirani orkestar će izvesti  atraktivan program koga čine muzičke numere iz svetskih filmskih hitova kao kao što su „Hari Poter“, „Gospodar prstenova“ i „Pirati sa Kariba“.

Odabrani odlomci iz celokupnih serijala u moćnoj, vrhunskoj izvedbi ne samo da evociraju magiju pomenutih filmskih ostvaranja, već svedoče o zasebnom kvalitetu, vrednosti, upečatljivosti i monumentalnosti filmske muzike, navodi se u najavi koncerta.

Program počinje u 20 sati, a cena ulaznice je 200 dinara.

“Sa horom RTS-a, Simfonijski orkestar predstavlja stub muzičke delatnosti i proizvodnje programa radija i televizije u Srbiji. Razvija bogatu koncertnu delatnost i svojim osmišljenim i angažovanim radom, nastupima u Beogradu i širom Srbije, kao i u inostranstvu, promoviše najviše profesionalne standarde i umetničke vrednosti posebno negujući srpsku muzičku baštinu. Od 2005. godine, umetnički direktor i šef dirigent ansambla je Bojan Suđić.”

Čitaj dalje...

Francuz, a naš – Arno Gujon

“Iako nemam ni kap srpske krvi u sebi, ipak Srbija teče mojim venama”

SMEDEREVO, 6. jun 2017 – Novoustanovljeno specijalno priznanje, namenjeno strancima za izvanredno vladanje srpskim jezikom, koje se od ove godine dodeljuje uz nagradu za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja „Branislav Mane Šakić“, uručeno je Francuzu Arno Gujonu, osnivaču Humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, koji je od 2004. veoma posvećen kvalitativnoj pomoći ugroženim Srbima na Kosovu i Metohiji, a srpskim jezikom, nakon desetogodišnjeg učenja, danas besprekorno vlada.

Arno Gujona verovatno ste upoznali preko brojnih medija, zahvaljujući pre svega njegovoj izuzetnoj posvećenosti humanitarnom radu za Srbe na Kosmetu. Znanje srpskog jezika ga je u ponedeljak dovelo u Narodnu biblioteku Smederevo, gde je održana prigodna svečanost uručenja nagrada “Branislav Mane Šakić”.

Marina Rajević Savić, predsednik žirija, obrazlažući odluku ovog ocenjivačkog tela, dodala je da čak i njegove poruke mobilnim telefonom stižu bez ijedne greške i ćirilicom.

Zahvaljujući na lepim rečima, Gujon je rekao da oseća ogroman pritisak da slučajno ne pogreši padež ili glagol, ali da veruje da bismo mu oprostili kada bi se to desilo.

“Ovo priznanje je za mene izuzetno važno i doživljavam ga kao krunu svog celokupnog rada i truda u učenju srpskog jezika. Nije bilo lako. Počeo sam da učim srpski pre deset godina, 2007. nakon svog trećeg odlaska na Kosovo i Metohiju. Tamo sam upoznao jednog mladića koji se zove Paja. Paja živi u jednoj enklavi, u jednom zabačenom selu od 200, 300 stanovnika, daleko od svega. Kada smo stigli u prvu enklavu video sam jednog mladića koji mi se približavao. Kad je stigao do mene rekao mi je ’Ćao,  druze, sta ima?’,  ali na francuskom jeziku. To mi je bilo neverovatno što jedan mladić koji živi u jednoj enklavi zna francuski jezik. To je bio Paja. Da budem iskren, Paja nije sklon standardnom, književnom francuskom jeziku jer ga je naučio od francuskih vojnika KFOR-a koji su čuvali njegovo selo. To je ostavilo dubok utisak na mene i tada sam pomislio ako je on uspeo u svom srpskom selu da nauči francuski, zašto ja u svom francuskom selu ne bih naučio srpski. Doneo sam tešku odluku da naučim srpski jezik. Kupio sam jednu knjigu za učenje srpskog jezika od 116 lekcija. Ono što mi je na početku bilo zanimljivo je da nisam uspeo da razaznam ni reč koja bi mi bila poznata. Kada sam čitao lekcije pitao sam se kako je moguće izgovarati reči bez samoglasnika. Prst, Trst, krst, smrt i mnoge druge. Mislim da je srpski možda i jedini jezik na svetu u kojem možete izgovarati reči bez samoglasnika. Početak je bio mnogo težak ali ipak nisam klonuo duhom. Svakog dana sam posvećivao učenju po pola sata svog vremena. Posle jednine i množine došli su na red padeži. To me je užasavalo. Ne samo zato što ih u francuskom nema, već zato što ih u srpskom ima mnogo, čak sedam. Kada sam se preselio u Srbiju počeo sam da razvijam svoj sluh za srpski jezik i uvideo da srpski nije isti u svim krajevima Srbije. Nije isti u Beogradu, Subotici, Nišu, u Smederevu. Drugim rečima, počeo sam da čujem akcentovanje reči. Uvideo sam da ja, kao Francuz, uopšte ne akcentujem reči. Za razliku od padeža, koji nekad i Srbi sami brkaju, akcentovanje je nešto što se usvaja u detinjstvu.  Sada mogu da kažem da sam savladao srpski jezik iako ima još prostora za napredak. Naučio sam ga i savladao tako što sam ga zavoleo i čitao. Mislim da je izuzetno važno da negujemo srpski jezik i da svako ko govori srpski jezik ima odgovornost prema njemu. Negovati jezik je važno zato što jezik zauzima središnje mesto jedne kulture. Ako kvarimo jezik, kvarimo kulturu, a ako kvarimo kulturu kvarimo i sebe. Velika mi je čast što sam danas dobio priznanje jednog fonda koji se bavi čuvanjem i negovanjem srpskog jezika. Hvala još jednom svima.”

U kratkom filmu koji je pripremio dobitnik priznanja, pored ostalog navodi da jezik nije samo sredstvo komunikacije i naglasio da se “u njemu krije duša jednog naroda. Tako što sam naučio srpski, zapravo, upoznao sam i srpski narod. I nemojte da zaboravite, bez savršenog poznavanja maternjeg jezika, ne možete pravilno da naučite bilo koji strani jezik. Zato, negujmo srpski jezik!”

Nagradu Arno Gujonu predala je Jelena Brezjanović, ovogodišnji i pokrovitelj u više navrata ove značajne manifestacije, vlasnik Agencije za marketing i odnose sa javnošću „EnkodPiaR“, a niti koje je dodatno povezuju sa dobitnikom priznanja je jezik kao deo nematerijalne kulture, kojim se bavila i bavi u sklopu doktorskih studija antropologije.

Podsetimo, Fond i nagrada za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja „Branislav Mane Šakić“, osnovani su 1998. godine u znak sećanja na legendarnog spikera Radio Smedereva, Branislava Maneta Šakića.


Obrazloženje stručnog žirija

Misija Fonda „Branislav Mane Šakić“ da se na svoj način, makar to bilo i samo kroz dodelu priznanja, bori pre svega za očuvanje srpskog jezika a shodno osnovi postojanja i za negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja, iz godine u godinu, od daleke 1998. dokazuje da je izabrala pravi put nagrađujući vrsne profesionalce, čije ime i dela govore u prilog rečenom.

Svakodnevni život nam ukazuje da postoje ljudi i van elektronskih medija kojima je pravilan govor itekako bitan, da je to, srećom, njihovo prirodno okruženje i da im je veoma stalo do očuvanja kako jezika, tako i sopstvenog identiteta.

Ipak, posebno mesto zauzimaju oni čije poreklo i govor nisu vezani za ove naše prostore, a svojim znanjem jezika i delima dokazuju da su duboko utkani u potku našeg nacionalnog bića.

Sve rečeno je bila polazna osnova za Fond i stručni žiri koji su procenili da je ovogodišnji jubilej pravo  vreme kada bi trebalo, uz postojeću, 20. nagradu, dodeliti i Specijalno priznanje upravo nekome od pomenutih.

Činjenica je da veliki broj stranaca živi u Srbiji, govori našim jezikom, baveći se raznim delatnostima, ali je mali broj onih koji to čine na korist našeg naroda.

Jedan od takvih, koji po mnogo čemu podseća – nije preterano reći – na Arčibalda Rajsa svojim humanim radom i delima, a potom i izvanrednim izražavanjem na srpskom jeziku, je i Francuz Arno Gujon, osnivač humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“.

O njegovom životu i radu napisani su mnogobrojni tekstovi u medijima, snimljene brojne emisije, a verujemo da skoro nema čoveka u Srbiji koji nije čuo za njega i sva ona dobra dela raznorodne pomoći Srbima u izolovanim sredinama Kosmeta.

Pravdoljubiv po prirodi i nije mogao drugačije da usmeri svoj život, do da pomaže napaćenom narodu, kojeg je taj vrli zapad pretvorio u manjinu na sopstvenoj teritoriji, uništavajući ga u svakom pogledu.

Svoj hod ka Srbiji i Kosmetu započeo je još u osnovnoj školi, da bi zatim kao devetnaestogodišnjak, nakon martovskog pogroma nad kosmetskim Srbima 2004, krenuo sa bratom Bertnarom na put daleki donoseći humanitarnu pomoć, učvrstivši time već dobrano posustali most između Francuza i Srba.

Govoriti brojkama o svemu učinjenom tokom proteklih 13 godina bila bi ogoljena sama bit dobročinstva i Arno Gujona, i njemu sličnih volontera, a posebno francuskih darodavaca, njih oko 10-tak hiljada, koliko ih sada ima. Dovoljno je reći da njihovo veliko srce kuca ritmom ugroženih srpskih porodica, i da im svojim uzdarjem, omogućavaju da žive od svog rada.

To nisu samo pokloni za decu o Vaskrsu i Božiću, već i obezbeđenje sitne stoke, kombajna, pomoćnih mašina, ambulantnih kola, tu su i farme za tov junadi i svinja, preradni kapaciteti povrća i voća koji upošljavaju deo najugroženijih, sređivanje škola do nivoa kakve se viđaju u gradovima, pomoć u obnovi crkava i manastira, a posebno – letovanje dece na moru.

Svaki susret sa Srbima u izolovanim sredinama Kosmeta ostavljao je  trag u duši Arno Gujona, a da bi ih u potpunosti razumeo, pre desetak godina je počeo da uči srpski.

– Bez znanja srpskog jezika ne bih ništa znao o Srbiji i Srbima, kaže Gujon. Kada ne znate jezik, vi ste večiti turista u jednoj zemlji. Ne možete da razumete ni šale, ni mentalitet, ni šta narod govori.   Zahvaljujući znanju srpskog jezika upoznao sam zemlju, narod, istoriju i karakter naroda. Na srpskom sada uspevam da pišem kratke tekstove od nekoliko strana, pišem svoje govore, saopštenja za medije. Otkako živim u Srbiji, dosta sam usavršio jezik.-

Procenjujući rečeno, ocenjivačko telo Fonda je mišljenja da je danas  to izgrađeni govor jednog obrazovanog čoveka koji je usvojio sve odrednice standardnog (književnog) srpskog jezika, koji prati i zaokružuje logički smisao rečenog, i svesno ispravlja pogrešno izgovoreno. Višegodišnji prilježni rad Arno Gujona u savladavanju jezika sredine u kojoj sada živi i radi, doneo je i svoje plodove koje nesebično, na brojnim tribinama, deli sa svima voljnim da čuju da ništa nije nemoguće ukoliko se to srcem i dušom želi.

Sve doživljeno u prvih deset godina bavljenja ovim nadasve humanim poslom pretočio je 2014. u knjigu „Svi moji putevi vode ka Srbiji“, u izdanju Službenog glasnika, a uskoro bi trebalo da se pojavi i drugo izdanje.

Otuda i preporuka, i odluka stručnog žirija, da prvi nosilac Specijalnog priznanja bude upravo Arno Gujon, imaju visoku društvenu i stručnu podršku, zasnovanu na sveukupnom humanitarnom radu i besprekornom vladanju srpskim jezikom.

U to ime, čestitamo Vam na ovoj nagradi, verujući da će Vašim primerom, krenuti i mnogi Srbi, kada je dobrotvorni rad u pitanju, a takođe i stranci u Srbiji, usvajajući jezik i pravilan govor u cilju boljeg razumevanja, rekla je u ime stručnog žirija Marina Rajević Savić, predsednik.

Čitaj dalje...

Koncert Crkvenog hora „Sloga“

SMEDEREVO/KOVIN, 6. jun 2017 – U smederevskom Sabornom hramu Svetog Đorđa u centru grada, u nedelju 11. juna od 18 časova, koncert će održati Crkveni hor “Sloga”.

Tradicionalno, već nekoliko godina unazad ovaj hor koncerte organizuje u nedelji Duhova. Na programu će biti duhovna muzika, a osim mešovitog hora, nastupiće i Dečji crkveni hor „Sloga“ i Hor duhovne muzike „Iskon“ iz Kovina.

Inače, Crkveni hor „Sloga“ redovno poje na liturgijama u Sabornom hramu, zatim nastupa na prigodnim svečanostima u gradu i van njega.

Za organizaciju rada  zadužen je đakon Igor Dimitrijević, a veliku podršku hor dobija od sveštenika Hrama Svetog Đorđa.

Čitaj dalje...