Od maršala do kralja i ulice sa najviše kafića po glavi stanovnika

SMEDEREVO, 11. jul 2021 – Ulica Kralja Petra Prvog je najčuvenije i najpopularnije šetalište u Smederevu. Poznata je i po tome što ima najviše ugostiteljskih objekata „po glavi stanovnika“, jer se tu načičkalo više od dvadeset kafića, kafana, barova i restorana. A nije od uvek bilo tako.

Gledajući otkad još postoji ova ulica relativno je odskora pešačka zona. Nastala je kao najkraći put od trga i tadašnje pijace, koja se tu nalazila, do pristaništa, a u to vreme ovo je bilo vrlo važno, dočekivale su se tu lađe sa putnicima i teretom iz oba dunavska pravca.

Do druge polovine prošlog veka bila je tu tek jedna kafana, čuvena „Pošta“, koja je ime dobila po objektu baš te namene u neposrednoj blizini. Kasnije je, dok je ulica još nosila ime Maršala Tita, stigla „Madera“, pa „Fijaker“. „Madera“ je preživala, a „Fijaker“ je utekao pod najezdom kafića postavši i sam jedan od njih. U svakom slučaju, ako ste u Smederevu ožedneli ili biste da sednete da odmorite uz kaficu il’ rakijicu, bolje lokacije od Kralja Petra u Smederevu nema. Sve je tu na gomili, a ima i po bočnim džadama, gde može da se zasedne, da se popije, pa i pojede.

Prizemlja gotovo svih zgrada su pretvorena u ugostiteljske lokale, čak je i objekat nekadašnje Prve smederevske kreditne banke, nakon što je postao privatno vlasništvo, bio jedno vreme domaćin dva takva, mada ovo vredno zdanje uživa zaštitu države kao spomenik kulture. Ne bez razloga, malo je znano da je Smederevo u toj zgradi imalo jednu od prvih banaka u Srbiji, tačnije drugu, osnovanu 1871, godinu dana posle Beogradskog kreditnog zavoda. Samu zgradu su projektovali inženjeri Jovan Banić i Dimitrije Milošević, a podignuta je prvih godina dvadesetog veka.

Prvi predsednik Privremenog odbora banke bio je trgovac Mata Popović, član deputacije koja je 1858. godine vratila Miloša Obrenovića u Srbiju, a potpredsednik Dina Mančić, trgovac, kasnije i dobrotvor grada Smedereva. Uz njih, osnivači su bili i Janaćije Konstantinović, vlasnik prvog mlina u Smederevu i potonji narodni poslanik i predsednik opštine, Georgije Nuša, otac Branislava Nušića, Jovan Špartelј, Jefrem Marić, Stojan Rašić, kafedžija Anastas Tomić-Kalkalјera, poslanik i predsednik opštine Gavrilo Čupić, advokat Mihajlo Stojkovac, Đorđe Pavlović i Tasa Stojanović.

O ugledu, ekonomskoj snazi i poslovnoj moći Prve smederevske kreditne banke svedoči i to što je imala svoju filijalu u jednom od najlepših zdanja starog Beograda, palati Milana M. Stefanovića na Terazijama. Ovaj reprezentativni objekat raskošne arhitekture i velikih umetničkih vrednosti, sagrađen 1910-1912. godine, zadržao je naziv Smederevska banka na Terazijama do danas.

Ne tako davno u Ulici Kralja Petra I je bilo i, moglo bi se tako reći, sedište smederevske politike, ali je samo SPS ostao u zgradi, koju je, nekim čudom, uspeo sebi da prepiše u vlasništvo u smutnim vremenima na prelazu dva veka, predstavljajući se kao naslednik Saveza komunista. Smederevci, oni stariji, i danas tu zgradu zovu „Komitet“. Demokrate su padom s vlasti, a i uz pomoć restitucije, ostale bez prostorija u ovoj ulici, iz Kralja Petra su iseljeni i LDP i SPO, a u njihove nekadašnje prostore naselili su se kafići. Kad već bi spomenuto, ni i SPS nije odoleo – u prizemlju zgrade koju koristi su sada dva kafića, pa je sve sasvim u skladu.

Do Smedereva se može stići na više načina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se prođe Beograd, sve do Đerdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mnoštvo polazaka, čiji raspored možete da vidite ovde.

Pravac prema Požarevcu, iz koga jedino možete vozom doći u Smederevo, istovremeno je i veza sa gradovima na Dunavu nizvodno od ušća Velike Morave (Veliko Gradište, Golubac) i sa područjem Đerdapa.

Smederevo se nalazi i na međunarodnoj Dunavskoj biciklističkoj ruti Euro Velo 6, na trasi koja vodi od Atlantika sve do Crnog mora. Na internet stranici The Danube Regional Development Project mogu se pronaći detaljne informacije o Dunavskoj biciklističkoj ruti, a u sekciji 5 opis dela rute,

Na kraju, za one sklone avanturi, tu je i koridor 7 – Dunav, na kome, nažalost, još nema komercijalnog putničkog prevoza do Smedereva, ali tu su uvek alternativni način. Pored Smedereva Dunav protiče u dužini od 25 kilometara, od Orešca na 1.124 do ušća Morave na 1.103 kilometru Dunava.  Ova reka pored Smedereva teče pravcem zapad-istok, od Orešca do Kuliča,sa širinom korita od 800 do 1.300 metara. Kod Smederevske tvrđave je rečnim ostrvima razdvojen u tri kraka od kojih je desni najširi i najdublji.

Projekat „Putokazi – do Smedereva i u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Skorašnji članci