17. maj 2021 – Po onome što stoji u nedavno objavljenoj studiji Ministarstva za zaštitu životne sredine voda u Dunavu još malo pa je za piće. „Rezultati izvršenih fizičko hemijskih analiza uzoraka vode reke Dunav, uzorkovanih početkom maja ove godine na profilima Zemun, Beograd-Vinča i Smederevo, pokazuju da su se vrednosti suspendovanih materija i pokazatelјa, kiseoničnog režima, sadržaja organskih materija, nutrijenata i mineralizacije, kretale u granicama propisanih vrednosti za prvu i drugu klasu kvaliteta površinskih voda“, navodi se u tom dokumentu.
Prva klasa, podsećamo, po međunarodnoj klasifikaciji, znači da, po graničnim vrednostima elemenata kvaliteta, postoje uslovi za funkcionisanje ekosistema, život i zaštitu riba (salmonida i ciprinida) i voda se može koristiti za snabdevanje za piće uz prethodni tretman filtracijom i dezinfekcijom, kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode).
E sad, da li se stanje vode popravilo tokom trajanja pandemije ili je nešto dugo u pitanju, ostaje da se vidi. Jer, po prethodnom istraživanju, koje je isto ministarstvo sprovelo 2018. godine, Dunav je celim svojim tokom kod nas imao povišen nivo gvožđa, odnosno treću klasu. Zanimljivo, osim kod Smedereva, gde je bila druga. A kod Banatske Palanke je bila četvrta. Fenolnih jedinjenja takođe je bilo više no što je dozvoljeno, pa je Dunav u ovoj kategoriji spadao u drugu i treću klasu. Fekalni klorifomi u Novom Sadu i Tekiji nalazili su se se u tolikoj količini da voda iz Dunava spadala u treću klasu, dok je u Smederevu i Zemunu išla čak i do četvrte, što znači da je tu bio najzagađeniji. U Zemunu, zajedno sa Banatskom Palankom, nađena je tada i povećana količina crevnih enterokoka, takođe fekalnog porekla, navedeno je u Rezultatima ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda Ministarstva zaštite životne sredine iz 2018. godine, kada je prethodni put ova analiza rađena.
U Srbiji se, da podsetimo i na to, prečisti samo 16 posto otpadnih voda ispuštenih u kanalizaciju, a u 168 gradova i opština postoji oko 40 pogona za prečišćavanje od kojih je većina zastarela. Najavljena su velika ulaganja na tom polju, pa ostaje da se nadamo.
Foto/arhiva: podunavlje,info©