Šta sve plaćamo na računima za struju, a ne bi trebalo, čak ni smelo

30. januar 2020 – Još dva puta spavamo pa poskupljenje struja, jeee… Neslana šala, baš kao što je i tvrdnja, koju poslednjih godina često čujemo, da „imamo najjeftiniju struju u Evropi“. Ono, možda sama po sebi struja i jeste najjeftinija, ali šta da radimo s ostalim stavkama na računu koje ga znatno uvećaju. Baš o tome, šta uz struju plaćamo, a što ne bi trebalo, a nešto čak ni smelo, jer nije po zakonu, oglasilo se prošle nedelje Udruženje za zaštitu prava potrošača Prosperitet.

Potrošači struje u Srbiji svakog meseca su izloženi dodatnom trošku koji se na računima za utrošenu struju iskazuje pod nazivom „obračunska snaga“, počinju objašnjenje iz Prosperiteta. Podsećaju da se ta stavka obračunava „prema odobrenoj snazi električne energije“, ali i da je to već plaćeno kroz „elektro energetsku saglasnost“ prilikom uvođenja struje u objekat i to „u jednokratnom iznosu“. „Elektro energetska saglasnost“ se, kako podsećaju iz tog udruženja, nekada plaćala od 1.500 do 2.000 nemačkih maraka, a sada, prema njihovim informacijama, košta preko 1.000 evra.

Trošak „garantovanog snabdevača“ je tek zanimljiv za analizu, jer ga EPS  naplaćuje čak i onda kada korisnik ne potroši ni jedan kilovat čas električne energije. EPS se, prema tvrdnjama Prosperiteta, „brani“ da tom naknadom pokriva „troškove zaključivanja ugovora, obračuna, štampanje i slanja računa“. Tek to je protivzakonito. U ovom udruženju za zaštitu potrošača tvrde da u EPS-u „odavno svesno“ postupaju suprotno članu 12. stav 4 i 5 i članu 14. stav 1 i 2 Zakonom o zaštiti potrošača“. Prema njihovom mišljenju, EPS krši više odredbi Zakona o zaštiti potrošača i taksativno to navode:

  • Zabranjeno je naplaćivanje izdavanja i slanja računa potrošaču.
  • Zabranjeno je naplaćivanje izdavanja i slanja opomena potrošaču radi naplate dospelih novčanih potraživanja.
  • Potrošač nije dužan da plati bilo kakav oblik dodatnih troškova, uključujući i poštanske troškove i troškove transporta i isporuke, ako trgovac nije dobio izričitu saglasnost potrošača za konkretne dodatne troškove pored ugovorene naknade za glavnu ugovornu obavezu trgovca.
  • Trgovac je dužan da saglasnost potrošača iz stava 1. ovog člana pribavi pre nego što se potrošač obaveže ugovorom ili ponudom.

Iz Prosperiteta navode druge naknade koje se nalaze na računima a nemaju veze sa mesečnim utroškom struje, poput naknade za medijske servise, za plaćanje akcize od 7,5%, za podsticaj povlašćenih proizvođača, unapređenje energetske efikasnosti, PDV od 20% i naknada za obnovljive izvore energije. Pri tome, akciza se naplaćuje protivno Zakonu o akcizama, ne na jedinicu mere, kako ovaj zakon nalaže, nego na celokupan račun.

Prosperitet tvrdi da se „takvom nepoštenom poslovnom praksom i obmanjujućim poslovanjem EPS svakog meseca preko leđa potrošača obezbeđuje prihod bez prodaje struje“. Naime, u Prosperitetu kažu da pošto trošak za „obračunsku snagu“ po jednom strujomeru trofazne struje u proseku iznosi 340 dinara, to znači da za tri miliona strujomera EPS samo po tom osnovu mesečno može da prihoduje oko milijardu dinara. Kada se tome doda iznos oko 482.755.000 dinara koji se plaća po osnovu obračunatog troška „garantovanog snabdevača“ EPS, sve da nije, na primer, za decembar mesec prodao ni jedan jedini kWh na potrošačima je zaradio oko 1.5 milijardu dinara, odnosno oko 12,5 miliona evra, kažu u Prosperitetu.

I iz ovog udruženja, naravno, imaju mnogo primedbi i na nedavno usvojenu odluku o „preuzimanju strujomere“, ali to je već druga tema, kojom smo se, uostalom, bavili i na ovom portalu.

Skorašnji članci