SMEDEREVO, 8. septembar 2019 – Kadgod i gdegod se iznose potencijali razvoja grada, planovi za narednu godinu, naredni period, bilo šta naredno u Smederevu, jedna od dve često korišćene magične reči je turizam. Druga je poljoprivreda, ali s obzirom da je naslov serijala „Smederevo na Dunavu“, bavićemo se ovom prvom, pogotovo što je u prošlom nastavku bilo govora o putničkom saobraćaju rekom, a i povodom netom završene privredno-turističke manifestacije, Smederevske jeseni. Dakle, dokle se stiglo, šta ima Smederevo, a šta mu sve još fali da bi zaista razvilo turizam na Dunavu?
Turista je oduvek bilo u Smederevu, da nije tako ne bi još 1870. godine bio ovde napravljen Hotel „Lav“, jedan od prvih u Srba. I, da, ti turisti, koje su tada prosto i jednostavno zvali – gosti, uglavnom su Dunavom i dolazili. Dunav je i danas gde je bio, no hotela u Smederevu nešto baš i nema, ali to nije najveći problem u turističkoj ponudi grada. A da grad ima šta da ponudi turistima to niko ne spori.
– Nama dolazi oko 60 hiljada posetilaca tokom godine, najviše domaćih, ali od tog broja je sigurno 15-20 posto stranih turista. Najviše posetilaca je u maju i junu. Dolaze u proleće, leto i jesen, ali ni najveći hoteli u svetu nisu zimi popunjeni, pa tako nije ni kod nas – kaže Goran Jovšić, v.d. direktora JP „Smederevska tvrđava“.
Ovo javno preduzeće je od počivše smederevske Turističke organizacije nasledilo i preuzelo ingerencije, podrazumeva se i obaveze u bavljenju ovom oblašću. Smederevo je jedan od retkih gradova koji nema turističku organizaciju, makar ne sa tim nazivom, što verovatno deluje zbunjuje na one koji bi da se ovde pojave, ili makar raspitaju kako to da učine, ali to je već neka druga tema.
Osim Tvrđave, baš na Dunavu, i Vile Obrenovića, sa neprikosnovenim pogledom na Dunav, Smederevo može još štošta da ponudi potencijalnim posetiocima. Pre svega manifestacije, kakvih ovde zaista ne fali, počev od Teatra u tvrđavi i Dunav film festa, kao najatraktivnijih za tu vrstu privlačenja, i onih sa dužom tradicijom, Nušićevih dana, Smederevske pesničke jeseni… Nedavna „Bitka nacija“ je dobar primer, kaže Jovšić, kako Tvrđava i ostali turistički potencijali mogu da budu iskorišćeni na pravi način.
Naravno, nezaobilazan deo je pomenuta, upravo završena manifestacija, koja u svom nazivu i ima taj prefiks, jer u kombinaciji sa „privredno“ – stoji i „turistička“ – Smederevska jesen. Grožđe, voće uopšte, vino… Uostalom, tako je nastala davne 1899. godine, kao izložba grožđa, vina i voća, kada su je takvom zamislili smederevski vinogradari i voćari, a podržalo Ministarstvo narodne privrede i opština smederevska. Jesen je tokom ovih 130 i nešto godinica prošla kroz mnoge mene, a ovakva kakva je sada, poslednjih godina, činjenica sa bogatim i raznolikim ali po kvalitetu i vrednostima koje propagira neujednačenim programima, trebalo bi da ponudi za svakoga ponešto. Takva je, očigledno, namera organizatora. Ipak, u pitanju su, ako su i takvi, „jednodnevni turisti“, a jedina nada je da se grad na taj način promoviše i nekog privuče da dođe i bez povoda ili nekom drugom zgodom.
Dobro, a gde je tu Dunav? Ovde se vraćamo na ono što je u prošlom nastavku serijala bilo detaljnije opisano; da bi turisti Dunavom možda, čak i vrlo verovatno – došli, e kada bi imali gde da sa brodovlja i mnogo pominjanih kruzera iskorače u Smederevo. Projekat „Probudi Dunav“, ambiciozno zamišljen, kao jedan od zadataka ima da oživi nekada mnogo više za ovu namenu upotrebljavana pristaništa na našoj najvećoj reci. Uzgred, to je urađeno sredstvima Razvojnog programa Ujedinjenih nacija, a naravno, da se i Smederevo tu pominje.
„Projektom se promoviše prirodno i kulturno nasleđe Smedereva, Donjeg Milanovca, Kladova, Golupca, Kostolca i Velikog Gradišta i ogroman potencijal koji se otvara razvojem vodnog saobraćaja i turizma Donjeg Podunavlja. Cilj je da se budućim turistima koji se odluče na putovanje Dunavom ponudi skup znamenitosti i aktivnosti u gradovima koji leže na obali ove veličanstvene reke“, najavili su u agendi projekta „Probudi Dunav“ njegovi autori, trebalo bi i sprovodioci projekta u delo.
Akcenta je ostao na reči „budućim“. Jer Smederevo, za sada, na žalost, ti turisti, korisnici i učesnici u narečenom vodnom saobraćaju, najčešće samo posmatraju u prolazu. Sigurno su se neki, gledajući Tvrđavu i ostalo što se s Dunava vidi, zapitali zašto i tu nisu pristali. Najavljeno 2016, kada je čitava ideja sa pristanom počela da se realizuje, obećanje je da će iduće godine sve doći na svoje mesto, ponavlja se u gotovo ravnomernim intervalima. I sada je najava/obećanje da će pristan biti u punoj upotrebi i funkciji biti iduće godine. Živi bili pa videli.
Za ilustracije korišćene fotografije FB stranice „Ulica sećanja“
Projekat „Smederevo na Dunavu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.