SMEDEREVO, 10. mart 2019 – Po čemu će Smederevci pamtiti 9. mart 2019? Po najezdi „turista“ u trajanju od nekoliko sati? Po činjenici da im je veliki deo centra grada naprasno postao pešačka zona, mimo one koja već postoji?
U redovima koji slede moći ćete da pročitate ono što niste mogli u zvaničnim izveštajima sa skupa u Smederevu koji obeležio ovu subotu.
Sve je počelo nekoliko dana ranije. Oni koji stanuju u blizini mesta odigravanja glavnog događaja,a i inače s mukom tu nalaze parking za svoje automobile, zatekli su za brisačima svojih vozila zakačena obaveštenja; da ih pomere jer u suprotnom će to za njih učiniti pauk Parking servisa. Zatim su tezge na Trgu, za koje mnogi Smederevci ionako smatraju da ga ruže, izmeštene, da bi potom, u petak uveče, na tom istom trgu, bile postavljene metalne ograde. Sponzor ili vlasnik, tek i firma je na njima – „Beograd put“.
O ovim ogradama su Smederevci, oni koji nisu bili učesnici ranijih karavanskih putešestvija po Srbiji, do tog momenta mogli samo da slušaju, uz poneko: „Ma jok, ne verujem…“. Ispostavilo se da ograde nisu mit, proizvod naklapanja (političkih) protivnika na društvenim mrežama, da stvarno postoje. Jednostavno, neko se (pametno) dosetio da nije razumno igrati na kartu savesti, lojalnosti i ubeđenosti u cilj onih koji se okupljaju, da će ispoštovati mesto i, još bitnije – vreme, da neće odlutati, odmah ili posle izvesnog vremena, u ogradi nema mrdanja dok se sve ne završi.
Onda je došao i taj dan. Prvo je prisustvo policije, one obične, u tri prstena oko Trga, i saobraćajne, nagovestilo da to neće biti obična lenja subota. Pogotovo ove druge policije, čiji su pripadnici već u jutarnjim satima poiskakali na raskrsnicama glavnih gradskih džada koje vode u centar. Mnoge što su se nadali da malo duže odspavaju u tu subotu probudilo je trubljenje nezadovoljnih/nestrpljivih vozača, koji su se zatekli u podužim kolonama. Jer, za razliku od nekih drugih mesta gde se slično odigravalo, takav je slučaj bio slučaj u susednoj Palanci recimo, ovde nisu bili obavešteni preko medija da će se to slučiti. Ono, u Smederevu baš nešto i ne preliva medija. Možda je bilo na lokalnim televizijama, kažu da ih ima dve, ali jednu niko ne vidi a drugu (gotovo da) niko i ne gleda, ali to je već druga tema. Uglavnom, neobavešteni građani/vozači su se našli u čudu.
U to počinju da stižu autobusi. Nije da ih Smederevci nisu očekivali, no ih je, one koji su se zatekli u blizini Tvrđave, ipak brojka zapanjila. Autobuski parking, koji inače koriste ekskurzije, bio je premali, autobusi su bili parkirani duž Jezavskog bedema, njih 50, pa 60, na kraju možda i svih 70, bilo ih je teško prebrojati.
Iz njih je ka centru grada krenula reka instant Smederevaca. Posle će se sa bine na Trgu čuti da je turizam velika šansa ovog kraja i Smedereva, a ovo je, kanda, bila pokazna vežba, kako bi to izgledalo, da turisti nagrnu u grad. Jer, pošto su narečeni „turisti“ stigli mnogo ranije, pre glavnog događanja, veliki broj njih je poseo kafiće na trgu i oko njega. Vlasnici kafića i ćevabdžinica zadovoljno su trljali ruke, a obližnja buregdžinica je vrlo brzo ostala bez bureka i peciva, sasvim nekapitalistički, nepripremljena za ovakvu najezdu.
Tako je drugi mit, o sokićima i sendvičima, donekle pao u vodu. Da li ih nije bilo ili ih nije bilo dovoljno…
Trg se vrlo brzo ispunio. Ono, jeste da je bina bila pomerena prilično unapred u odnosu na nalik zgode, kada se tu odigravaju koncerti i slična dešavanja, ali je zato ograda sezala do granice s koje bi ta bina mogla uopšte da se vidi. Uglavnom, ovde dolazimo do jednog od zanimljivijih a spornijih podatka čitavog zbivanja – koliko je zaista bilo ljudi? Najdalje je, možda i prema očekivanju, otišao nesrećni Tanjug, koji je objavio da se okupilo, pazi sad, „više desetina hiljada građana“! Na pojedinim lokalnim portalima brojka je bila 20.000, nekoliko medija (Novosti, Alo…) stali su na 10.000.
U želji za objektivnošću, izveštač ovog portala je zamolio za procenu policiju, ali se ista uzdržala, valjda da ne dođe u koliziju sa već objavljenim ciframa.
Ako učesnici protesta „1 od 5 miliona“ imaju običaj da preteraju sa brojkama, ispostavilo se da ni ovi nisu ništa bolji. Naprotiv. Broj autobusa puta 50, brojka zaposlenih u smederevskim javnim preduzećima i ustanovama, sve i da su svi došli, članova stranke na vlasti u ovom gradu, pa i simpatizera spremnih da žrtvuju subotnje prepodne… Sami se potrudite. „Više desetina hiljada ljudi“, pa i 20 odnosno 10 hiljada su cifre suprotne matematici (površina prostora puta maksimalno tri osobe na kvadratnom metru), ali ko bi se u tako uzvišenom momentu bavio takvim sitnicama?!
Uoči početka obraćanja glavnih aktera, glas sa razglasa je pozvao okupljene da se zbiju ispred bine, onoliko koliko kamere pokrivaju, da neko ne pomisli… Da je scenografija razrađena do poslednjeg detalja moglo se uočiti i po tome što su se, pred sam početak, na zvuk bubnjeva zavijorile zastavice, a isto se dešavalo i na svakom dramskom momentu u govorima.
O tome šta su govornica i govornik kazali okupljenima izvešteni ste na svim pa i na ovom mediju, tako da nećemo time iskušavati vaše strpljenje, odmah idemo na kraj. Kada se sve završilo, neočekivano brzo Trg se ispraznio. Za neverovanje je kojom brzinom, mnogo je deset minuta. „Turisti“ su pohrlili ka Tvrđavi. Sreća da je to najveći orijentir u Smederevu, a i nije daleko, pa nije bilo izgubljenih, kao u nekim drugim gradovima, tako da su autobusi ubrzo krenuli.
Do neke druge zgode, do nekog drugog grada. Ovako je bilo u Smederevu.