You are here

Nagrade i priznanja Nušićevih dana uručeni dobitnicima

SMEDEREVO, 24. april 2019 – Uručivanjem nagrada završeni su Nušićevi dani u Smederevu. Rada Đuričin, jedna od najpoznatijih srpskih glumica, sa karijerom dugom 65 godina, ovogodišnja dobitnica Nušićeve nagrade za životno delo, uveličala je završno veče svojim prisustvom na sceni.

,,Izuzetna mi je čast što sam nagradu za životno delo dobila od svojih dragih i uvaženih kolega Nalazim se na pragu 85. rođendana, a na sceni sam već 65 godina i igram trenutno u sedam predstava i već planiram naredna angažovanja, pa se nadam da ću i opravdati ovakvu nagradu’’, kazala je Rada Đuričin.

Dodeljena je i nagrada za najbolju predstavu u celini, a otišla je, po izboru publike,  u ruke ansamblu predstave „Noćna straža“, u izvođenju Ateljea 212, dok je priznanje ,,Milosav Buca Mirković’’ za najuspešnije glumačko ostvarenje dodeljena glumcu Ljubomiru Bandoviću za ulogu Ilije Čvorovića, u predstavi „Balkanski špijun“, Narodnog pozorišta iz Beograda.

„Ponosni smo na činjenicu da je u osam festivalskih dana, publika mogla da uživa u glumačkim ostvarenjima najvećih imena srpskog glumišta, a da je jednoj od njih, Radi Đuričin uručena nagrada za životno delo, zbog čega sam veoma srećan“, izjavio je Bratislav Petković, selektor manifestacije. Nakon svečane dodele nagrada, ceremonija zatvaranja nastavljena je izvođenjem kabarea ,,Dobri čovek’’ u režiji Tamare Antonijević Spasić čime su 36. po redu ,,Nušićevi dani’’ završeni.

Festivalski program ovogodišnjih Nušićevih danaobuhvatio je ostvarenja Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta, Ustanove kulture Vuk Karadžić iz Beograda, Ateljea 212, kao i Pozorišta Puls teatar iz Lazarevca i Regionalnog pozorišta Novi Pazar.

Čitaj dalje...

Dodela nagrada na 36. Nušićevim danima

SMEDEREVO, 23. april 2019 – Večeras pada zavesa na 36. Nušićeve dane. Poslednje festivalsko veče je zapravo veče dodele nagrada, kada će nastupiti „Balkan novi pokret“, sa kabareom „Dobri čovek” za koji je dramatizaciju uradila Vesna Stanković, a režiju Tamara Antonijević Spasić.

Tokom večerašnjeg programa biće dodeljena Nušićeva nagrada za životno delo glumcu-komičaru. Kao što je ranije saopšteno, ovogodišnja dobitnica je Rada Đuričin, glumica koja je obeležila jedno vreme, vreme koje traje od školske 1958/59. godine, kada je diplomirala na pozorišnoj akademiji u klasi profesora Josipa Kulundžića iz koje su izašli i Ružica Sokić, Radmila Andrić, Bata Živojinović, Nikola Simić, Tori Janković…

I posle više od šest decenija neprekidnog umetničkog stvaranja, sa sedam uloga u ovom trenutku na raznim beogradskim scenama, Rada Đuričin je i dalje u naponu svoje glumačke snage, i prisutna da prisutnija ne može biti, ocenio je pored ostalog žiri i zaključio da je Nušićeva nagradna za životno delo skromno priznanje za ovako uspešan i trajan doprinos našoj scenskoj umetnosti.

Pored Nagrade za životno delo, večeras će biti dodeljena Nušićeva nagrada za najbolju predstavu u celini na osnovu glasova publike, kao i Nagrada „Milosav Buca Mirković“ za najuspešnije glumačko ostvarenje na festivalu.

Veče dodele nagrada počinje u 20 časova u Velikoj dvorani Centra za kulturu Smederevo.

Foto: N. Živanović

Čitaj dalje...

„Šuplji kamen“ na Nušićevim danima

SMEDEREVO, 21. april 2019 – Nušićevi dani su na polovini takmičarskog dela, predstava koje su u konkurenciji, po prvi put ne za nagrade koje će im dodeliti žiri već „samo“ publika. Večeras je na programu komad Nikolaja Koljade „Šuplji kamen“, u izvođenju Ustanove kulture „Vuk Karadžić” iz Beograda, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, a igraju Milan Lane Gutović, Branka Petrić, Ljiljana Stjepanović, tu je i dobitnica Nušićeve nagrade za životno delo Rada Đuričin, kao i Katarina Marković.

Do kraja smotre, publika će još biti u prilici da vidi sutra i poslednju predstavu u festivalskoj konkurenciji, a to je „Noćna straža” Fedora Šilija, u režiji Borisa Liješevića i izvođenju glumačke postave Ateljea 212. Poslednje festivalsko veče, u utorak 23. aprila, zapravo je veče dodele nagrada, a tada nastupa „Balkan novi pokret“, sa kabareom „Dobri čovek” za koji je dramatizaciju uradila Vesna Stanković, a režiju Tamara Antonijević Spasić.

Čitaj dalje...

Otvoreni 36. Nušićevi dani

SMEDEREVO, 19. april 2019 – Selektor Nušićevih dana, dramski pisac i reditelj  Bratislav Petković sinoć je u smederevskom Centru za kulturu otvorio 36. Pozorišni festival, koji  prvi put od nastanka 1984. u takmičarskom delu programa nema Nušićevih komada, osim dve predstave koje su “na tragu Nušića”, a novina je i da je od ove godine ukinuta Nušićeva nagrada za najbolju predstavu u celini po oceni stručnog žirija.

“To je nekako čin poštovanja prema vama, jer za 36 godina vi ste se zaista odškolovali u jednu od najboljih publika. Čak, smatram da ste bolji nego beogradska publika. Po meni, ovo je najdemokratskiji način da se izabere najbolja predstava”, rekao je pored ostalog Petković otvarajući pozorišni festival .

Petković je, podsetimo, bio savetnik za kulturu vicepremijera Aleksandra Vučića i ranije ministar kulture i informisanja (od juna 2012. do jula 2013. godine), a član jeSrpske napredne stranke od 2010.

Prethodno su, u okviru otvaranja festivala, položeni venci na spomenik Branislavu Nušiću (članice Gradskog veća za kulturu  i obrazovanje, učenice OŠ “Branislav Nušić, predstavnice Kola srpskih sestara i Centra za kulturu Smederevo), a u Galeriji Centra za kulturu je otvorena izložba „Scenski zapisi“ Milice Bajić Đurov, scenografa i profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Posle Petkovićevog obraćanja izvedena je predstava “Ničiji sin”, crnohumorni psihološki triler darovitog hrvatskog dramatičara i kompozitora mlađe generacije, Mate Matišića I u režiji Marka Misirače.

U osnovi, to je porodična drama u kojoj se polako otkrivaju sablasti iz nedavne prošlosti, perioda Domovinskog rata devedesetih godina. Središnji lik je veteran Ivan, a u život čoveka za kog veruje da mu je otac – univerzitetskog profesora, bivšeg političkog zatvorenika i novokomponovanog političara Izidora Barića, naprasno i ucenjivački upada njegov nekadašnji zatvorski čuvar, Srbin Simo.

Posle izvođenja, smederevska publika je ocenila prvu takmičarsku predstavu.

Najbolje glumačko ostvarenje, prema mišljenju publike, pripalo je Vladanu Miliću za ulogu Ivana, sina i ratnog veteran u invalidskim kolicima.

Naredne takmičarske večeri, odnosno večeras, nastupaju glumci Narodnog pozorišta iz Beograda sa „Balkanskim špijunom” Dušana Kovačevića, za koji režiju potpisuje Tatjana Mandić Rigonat. U subotu, 20. aprila, Puls teatar iz Lazarevca igra predstavu „Živi su, nije smešno“, komad inspirisan Nušićevim komedijama, u režiji Jovana Grujića. Festivalski deo se nastavlja 21. aprila komadom Nikolaja Koljade „Šuplji kamen“, u izvođenju Ustanove kulture „Vuk Karadžić” iz Beograda, takođe u režiji Tatjane Mandić Rigonat. Poslednja predstava u festivalskoj konkurenciji je „Noćna straža” Fedora Šilija, u režiji Borisa Liješevića I sa glumačkom postavom Ateljea 212. Poslednje festivalsko veče 23. aprila je zapravo veče dodele nagrada, kada nastupa „Balkan novi pokret“, sa kabareom „Dobri čovek” za koji je dramatizaciju uradila Vesna Stanković, a režiju Tamara Antonijević Spasić.

U okviru pratećeg programa, u Koncertnoj dvorani danas u 18 sati i 23 minuta zakazan je jedan od najzanimljivijih događaja u okviru čitavog festivala – promocija knjige o glumcu Slobodanu Bodi Ninkoviću „Slušaj sine ove velike reči”. O knjizi će govoriti autor Jovica Tišma, Lazar Džamić, pisac, Dragan Petrović Pele, glumac i jedan od likova u knjizi, naravno i Boda Ninković.

O knjizi pevaju i sviraju: Tri Frtalja Opsa – Braca, Nale, Acko, Nenad, Boda i Joca + prijatelji (deo orkestra „Svetlost“). Smederevci koji drže do sebe svakako ovo ne bi trebalo da propuste, osim ukoliko vam dete ne slavi 18. rođendan.

Čitaj dalje...

Festivalski program Nušićevih dana od četvrtka

SMEDEREVO, 17. april 2019 – Zvanično otvaranje36. Pozorišnog festivala „Nušićevi dani” najavljeno je za ovaj četvrtak, u 20 časova, u Velikoj dvorani Centra za kulturu Smederevo. Prethodno, na platou ispred Centra za kulturu  biće položen venac na spomenik Branislavu Nušiću, a potom će u Galeriji Centra biti otvorena izložba „Scenski zapisi“ Milice Bajić Đurov, doktora nauka u oblasti umetnosti i medija.

Da li će neko od zvaničnika prigodnim rečima označiti početak takmičarskog dela Nušićevih dana nije poznato, ali je znano da će festivalski deo ovogodišnje pozorišne smotre u čast srpskog komediografa  otvoriti Beogradsko dramsko pozorište izvođenjem predstave „Ničiji sin“ Mate Matišića, u režiji Marka Misirače i da je ulaz 600 dinara. U predstavi igraju:  Miodrag Krivokapić, Danica Ristovski, Vladan Milić, Vasa Vraneš / Todor Jovanović, Milena Predić,  Aleksandar Alač, Lako Nikolić, Jovan Jelisavčić, Andrej Pipović.

Crnohumorni psihološki triler “Ničiji sin” treći je deo “Posmrtne trilogije” darovitog hrvatskog dramatičara i kompozitora mlađe generacije, Mate Matišića. U osnovi, to je porodična drama u kojoj se polako otkrivaju sablasti iz nedavne prošlosti, perioda Domovinskog rata devedesetih godina. Središnji lik je veteran Ivan, a u život čoveka za kog veruje da mu je otac – univerzitetskog profesora, bivšeg političkog zatvorenika i novokomponovanog političara Izidora Barića, naprasno i ucenjivački upada njegov nekadašnji zatvorski čuvar, Srbin Simo.

Film „Ničiji sin“ u režiji Antona Ostojića u Hrvatskoj je izazvao kontroverzne komentare zbog teme kojom se bavi. Ipak, bio je apsolutni je pobednik 55. Filmskog festivala u Puli 2008. godine kada je osvojio čak šest Zlatnih arena, uključujući i Veliku zlatnu Arenu za najbolji film.

„Posmrtna trilogija“ Mate Matišića sastavljena je od drama „Sinovi umiru prvi“, „Žena bez tijela“ i „Ničiji sin“. Trilogija je objavljena 2006. godine, u izdanju Hrvatskog centra ITI-UNESCO. Svaka od drama doživela je pozorišna izvođenja, a neke su pretočene i u film.

“Središnji likovi svih tih drama završavaju život samoubistvom, činom koji Matišić izravno određuje kao njihovu poveznicu. A Matišićevo zapažanje kako to „ne govori toliko o njegovoj spisateljskoj koncepciji koliko o zbilji kojoj samoubistvo može biti poveznica“’, vodi nas, pak, do samog ishodišta „Posmrtne trilogije“. Jedini „zavičaj“ u koji se njeni junaci mogu vratiti jeste zavičaj smrti i oslobođenja što ga ona donosi. Likovi Matišićevih drama već su se i pre „sklanjali“ u smrt, no nikada tako deklarativno i svojevoljno, pri čemu Matišić pokazuje završne faze šizoidnog procesa u kome upravo društvo ili porodica dovode „osuđenika“ do ruba izdržljivosti.

Matišić govori o ljudima napola, i ljudima prividno celima, a zapravo je reč o ljudima koji su propustili umreti u pravom trenutku i postati besmrtnom sastavnicom mitske celine, u smislu u kojem Edgar Moren izvlači svoje zaključke o „sintezi pojedinca i države“’ iz koje „proizlazi neka vrsta građanske besmrtnosti“. (…) Matišićevi junaci su nadživeli svoju besmrtnost i moraju ponovno započeti živeti običnim, civilnim životom, no društvo kom pripadaju to im jednostavno ne dozvoljava. Ono oživljava njihove neuroze, podseća ih na učinjene grehe, izlaže ih iskušenjima na koja ne mogu naći odgovora.” (Hrvoje Ivanković, iz predgovora „Posmrtnoj trilogiji“)

“Pored bardova, Miodraga Krivokapića i Danice Ristovski, odličnih Aleksandra Alača i Milene Predić (snaha), simpatičnog Laka Nikolića (inspektor), „Ničiji sin“, Vladan Milić, obogaljen biografijom, bio je najupečatljiviji, svojim tačnim, preciznim pomeranjem unutrašnjeg sukoba od ideološkog ka identitetskom. Time je čitavu istoriju krvavih ratovanja sveo na unutrašnje čovekovo pitanje, ko je, odakle dolazi i ko mu je neprijatelj. Osim onog, koji je, prokletstvom tla, u njemu samom.

Manipulisanje najdubljim ljudskim osećanjima, upotrebljivost tragedije, večita ljudska žeđ za moći i blagostanjem, primat društvenih, nad porodičnim interesima, izgubljenost čoveka u ratnim strahotama, iz kojih izlazi mrtav ili, svakako, obogaljen, jasni, prepoznatljivi likovi i milje koji znamo, čini Matišićevu dramu, u predanoj Misiračinoj postavci, tačnom anamnezom nesreće ovog vremena. Hrvatsko/srpski sukob je tu, na opštem planu, dramski mnogo manje značajan.” (Dragana Bošković)

Čitaj dalje...

„Bal vampira“ Kulturno-obrazovnog centra iz Šida

SMEDEREVO, 16. april 2019 – U okviru predfestivalskog programa 35. Nušićevih dana, ove srede, od 20 časova u Velikoj dvorani Centra za kulturu, ansambl Kulturno-obrazovnog centra Šid izvešće predstavu „Bal vampira“ po motivima En Rajs i u dramatizaciji i režiji Cvetina Aničića, a igraju: Nenad Perišić, Tatjana Valjevac, Tamara Danguzov, Srna Aničić, Veljko Skakavac, Nikola Kitić, Ana Stanojević, Gordana Valjeva. Ulaz je slobodan.

Predstava  „Bal vampira“ urađena je po motivima romana američke književnice En Rajs. Kako se autorka u svojim romanima bavila pitanjima ljubavi, smrti, vampirima i njihovim stanjima,  ove teme su obrađene  i u samoj predstavi. Mali grad opsedaju vampiri na čelu sa glavnim krvopijom grofom Drakulom. Na zastarašujuć, ali i komičan način prepliću se životi vampira i građana ovog malog mesta.

Reč reditelja

“Smatram da danas u vremenu vampirizma (krvopija) nema komedije, nego postoji samo čudna komedija, jer se mi smejemo potpuno čudnim stvarima …Što bi za neki narod verovatno bilo zabrinjujuće, elem, i mi u našoj predstavi pravimo vezu između vampira zveri i ljudi srodnika… Ko će tu ispasti veća zver … Gde je ljudska granica ljudskosti…U vremenu u kom sada bitišemo odavno smo pokidali granice i survali se niz liticu čovečasntva pravo u provaliju mulja… da, potpuno je jasno da smo u vremenu gde je đavo uzeo pod svoje celi svet i sada on upravlja, Bog je zapostavljen…A možda je i sam Bog ustupio od umora sa ljudskim gresima đavolu uzde čovečanstva. Kako bilo da bilo đavo nas vodi …i otud sva tolika mržnja, sav taj gnev među ljudima…spletke, blud, prevare, podvale , borba za vlast sve je to upravo đavolja poslovica opstajanja… Dobrota tu nema šta da radi…sve što je moralno ili bilo kako vredno zgazili smo i pohitali u naručje grehu…i pogledajte oko sebe ne postoji pora društva koja nije opsednuta đavolom: mediji, politika, obrazovanje, kultura, vera …baš sve … Sve je puno ludosti …svakodnevno gledamo ono što je nekada bio blud i greh sada je vredno pažnje, pamet je skrajnuta, glupost se servira, poltronizam je danas u većem porastu nego bilo šta…Znanje je sramota , skromnost greh, kriminal vrlina, mladost bezvredna, starost nebitna…poruka jasna: Onaj ko dobro grize taj opstaje, svi ostali su potencijalni plen ili žrtva…jednostavno postajemo nečija hrana…Postoje ljudi zveri koji su neprestano prokleto gladni svega i nemaju meru u proždiranju, oni će vas pregaziti, izdati , odrubiti vam glavu samo za parče pažnje, slave iliti bilo čega bezvrednog …Ne zaboravimo i to da je čovek danas najjeftiniji proizvod a uz sve to je i vrlo kvarljiva roba …

Ova predstava je svakako putokaz mladima da svako od nas ima silu kojom može da se izbori protiv svake krvopije … i jednako moraju da se bore protiv vampira i ljudi … jer ako pobedimo vampire i ljude ostaćemo samo mi, a mi smo sposobni da stvorimo novi svet koji će krenuti kao po bibliji …mi možemo da za osam dana svorimo ono što vampiri i ljudi uništavaju vekovima…a ko smo mi …ne znam ni sam …al’ znam da nas je za sada malo i znam da ne pripadamo ni ljudima ni krvopijama, mi znamo moralne vrednosti …ne znam ko smo …kada pobedimo već nekako ćemo se nazvati…”

Čitaj dalje...

“Kraljevski festival” i “Profesionalac” danas na Nušićevim danima

SMEDEREVO, 16. april 2019 – Pozorište CEKOM iz Zrenjanina izvešće mjuzikl za decu i mlade pod nazivom „Kraljevski festival“ danas, sa početkom  u 12 časova, a u večernjem terminu predfestivalskog programa najavljen je “Profesionalac” Dušana Kovačevića u izvođenju Milanovačkog pozorišta.

Mjuzikl “Kraljevski festival” je nagrada za đake najbolje osnovne škole sezone 2018/19. u okviru programa „Pozorišna značka Branislav Nušić“. Škola koja je imala najviše najboljih pozorišnih dnevnika je OŠ „Dositej Obradović“. Pozorišna značka Branislav Nušić je program razvoja mlade pozorišne publike koji je osmislilo i organizovalo pozorište PATOS. Program je po prvi put sproveden u sezoni 2018/19. za učenike osnovnih škola u Smederevu.

Komad za decu „Kraljevski festival”, rađen je po motivima dramskog teksta Tode Nikoletića, a koji je režirala Similjana Tucakov. Dečja predstava „Kraljevski festival” često je izvođen dramski tekst na našim prostorima. Delo govorio o večitoj borbi dobra i zla, o zanimljivom takmičenju u pevanju na dvoru Zvrdonija, a usput dotiče i sve tipične „dvorske teme“: spletke, vlastoljublje, pohlepu, zavist i ljubav, koja na kraju pobeđuje. Junaci ove bajke, Kralj Malj, Kraljica Mica, Savetnik Zloćko, Luda Guda, Princeza Keza, Pastir Lino, vitezovi, paževi i vračara Vecaštreca u raskošnim kostimima uživo izvode zabavne muzičke numere i uvode svakog u svoj magični svet.

U večernjem terminu predfestivalskog programa , pred publikom će biti “Profesionalac” Dušana Kovačevića u izvođenju Milanovačkog pozorišta, u režiji Branka Kneževića igraju: Predrag Lošić, Branko Knežević, Ljiljana Miketić, Mihailo Ristić, Nikola Starčić. Ulaz na predstavu, koja počinje u 20 časova u Velikoj dvorani Centra za kulturu Smederevo, slobodan je.

U ovoj „gorkoj“ komediji, detalji proživljenih života osvedočenog opozicionara (Teodor Teja Kraj) i njegovog policijskog islednika (Luka Laban) iskrsavaju iz tajnih policijskih dosijea i oživljavaju pred publikom kroz nevesele situacije i događaje osvetljene humorom i apsurdom. Neočekivani susret i bolna istina dovode do pogleda na prošlost iz potpuno drugačijeg ugla. “Profesionalac“, je tužna komedija o svim našim vremenima prošlim, za sva vremena buduća, priča o „profesionalcima“ i „amaterima“…

Čitaj dalje...

Od ponedeljka predfestivaslki program 36. Nušićevih dana

SMEDEREVO, 14. april 2019 – Predstavom „Sumnjivo lice“ u izvođenju Okret teatra iz Beograda u Velikoj dvorani Centra za kulturu Smederevo, u ponedeljak, 15. aprila u 20 časova, počinje predfestivalski program 36. Pozorišnog festivala Nušićevi dani. Ulaz je besplatan.

U „Sumnjivom licu“ Branislava Nušića, u adaptaciji i režiji Okret teatra, igraju: Marko Nikolić, Danijela Tanasković, Marija Ćeranić, Nikola Krneta, Milan Vranešević.

Predstava je rađena po jednom od najpoznatijih dela Branislava Nušića, koje je neizostavni deo lektire za osnovne škole. Na duhovit, zanimljiv i lepršav način, uz kreativno osmišljene filmske sekvence, raskošnu scenografiju i kvalitetnu muziku, glumci će oživeti živopisne likove kojima je Nušić opisao stanje u društvu, ali i ismejao loše karakterne osobine ljudi, koje su univerzalne i prisutne u svakom vremenu. Predstava je namenjena kako učenicima osnovnih i srednjih škola, tako i starijim građanima.

 “Stručni tim Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja smatra da je predstava odličan primer za ostvarivanje principa očiglednosti u nastavi jer je čvrsto utemeljena na originalnom tekstu B. Nušića. Takođe, smatramo da su scenski efekti, iako dovoljno skromni da ne narušavaju literarni aspekt ovog dela, ubedljivi i funkcionalni (kostim, svetlosni efekti, muzika). Segmenti/delovi dramske radnje koji su predstavljeni filmom i „duplom pozornicom“ takođe mogu biti inspirativni za obradu na časovima različitih predmeta…”

Kritika je rekla…

“Nušićev komad ‘Sumnjivo lice’, u izvođenju ‘Okret teatra’ iz Beograda je pozorišni čin rađen u potpunosti u nušićevskom duhu, ne odstupajući od originalnog teksta, te ne pokušavajući adaptirati ili eksperimentisati sa Nušićem. Petočlani ansambl je zaslužio pohvale, igrali su posvećeno, tačno, glumački nadahnuto, ispunivši očekivanja publike u potpunosti. U prilično ujednačenom ansamblu nešto teži zadatak od ostatka ansambla imali su Danijela Tanasković i Milan Vranešević. Njih dvoje su se u dvostrukim ulogama koje su tumačili snašli na mahove fantastično, a nešto bolja je bila Tanaskovićeva u tumačenju Anđe i sreskog špijuna Alekse Žunića. Odličnom transformacijom iz uloge majke u ulogu pomalo senilnog, smotanog, sreskog špijuna, bila je, po mišljenju mnogih, prvo ime ansambla. Sreski špijun Žunić, kojih je danas tuce na svakom koraku, u izvođenju Danijele Tanasković bio je na tragu kombinacije inspektora Kluzoa i braće Marks…”

”Udarni” tandem ove predstave čine Marko Nikolić, koji je tumačio Jerotija Pantića i Nikola Krneta, u tumačenju pisara Viće. Njih dvojica su kvalitetno nosili pvu predstavu, ne odstupajući ni pedalj od likova koje se tačno izgradili i donijeli na pozorišne daske. Karijerista Jerotije, kapetan sklon čitanju tuđih pisama, prilično glup i ograničen, te bezuslovno odan gospodaru te pisar Vića, prepotentna ulizica, makijavelistički tip karijeriste, ne toliko odan vlasti, jer je doživljava kao ‘kravu muzaru’ čije ‘mlijeko’ kupuje hapšenjem potpuno nedužnih ljudi. Nikolić i Krneta su pokazali da su uigran tandem, a na njihovoj igri se gradila cijela predstava, pa sa te strane, najveće zasluge idu baš njima…”

Čitaj dalje...

Šta ćemo gledati na Nušićevim danima?

SMEDEREVO, 29. mart 2019 – Ovogodišnji 36. Nušićevi dani biće održani od 15. do 23. aprila. Festivalski program je objavljen danas na sajtu smederevskog Centra za kulturu, juče je to učinjeno i na Fejsbuk stranici ove ustanove, ali medijima, makar zvanično, kakva je bila praksa ranijih godina, još uvek nije saopšten. Zbog toga smo bili prinuđeni da o tome koje će se predstave naći na repertoaru saznajemo iz Obaveštenja o pokretanju pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. A tu stoji:

“Centar za kulturu Smederevo iz Smedereva donosi obaveštenje o pokretanju pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda za usluge 36. Pozorišni festival ‘Nušićevi dani’ ;   92000000- Usluge u oblasti rekreacije, kulture i sporta.

Osnov za primenu pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda je iz  čl. 36) 1.  2. Ako zbog tehničkih, odnosno umetničkih razloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava, nabavku može izvršiti samo određeni ponuđač.”

Kako se dalje navodi, pozivi za podnošenje ponuda će biti upućeni:

– Pozorištu „Beogradsko dramsko pozorište“ iz Beograda, sa predstavom „Ničiji sin“

– Pozorištu „Atelje 212“ iz Beograda, sa predstavom „Noćna straža“

– Narodnom pozorištu Beograd, sa predstavom „Balkanski špijun“

– Agenciji za umetničke delatnosti u okviru izvođačke umetnosti „ART TEMA“, iz Beograda, koja zastupa Ustanovu kulture „Vuk Stefanović Karadžić“, sa predstavom  „Šuplji kamen“

– Prvom prigradskom pozorištu Lazarevac,  sa predstavom  „Živi su, nije smešno“

– Studiju za organizaciju umetničkih događaja „Balkan art“ iz Beograda, sa predstavom „Dobri čovek“

– Udruženju građana „Okret teatar“ iz Beograda, sa predstavom „Sumnjivo lice“

– Malom pozorištu „Duško Radović“ iz Beograda, sa predstavom  „Sudbina jednog Čarlija“

Kada će koja od ovih predstava biti na repertoaru moraćete da se informišete na drugi način, kao i da li možda neka izostaje, može biti „zbog tehničkih, odnosno umetničkih razloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava“, i da li će je zameniti neka druga ili ne, i kad – ljubitelji pozorišta saznaće, izgleda, baš kao i mediji, naknadno.

Čitaj dalje...

„Žalujoča družina“ među najboljima, ocenila publika

SMEDEREVO, 28. april 2018 – Smederevska publika je poslednje takmičarske večeri 35. Nušićevih dana bila u prilici da pogleda drugo izvođenje „Ožalošćene porodice“ u zvaničnom programu, ovog puta kao „Žalujoče družine“, u režiji i adaptaciji Igora Vuka Torbice, u novom prevodu Aleksandre Rekar, i u izvođenju Slovenskog ljudskog gledališča iz Celja i Prešernovog gledališča iz Kranja.

Barbara Medvešček

Prema mišljenju publike, odnosno na osnovu prebrojanih glasova, predstava je dobla ocenu 4,15 što je svrstava u sam vrh ovogodišnjih festivalskih izvođenja, a glumica večeri je Darja Rajhman za tumačenje Simke, Agatonove žene:

„Meni se ova Simka, u ovo vreme, čini kao lider. Žene danas guraju muževe da nešto naprave, bar je kod nas tako u Sloveniji, ne znam kako je kod vas u Srbiji. Žena je ona koja nosi sve. Kod originalnog Nušića nije baš tako“, kazala je Darja Rajhman.

Ovom prilikom preporučujemo da čujete Barbaru Medvešček, koja je u predstavi igrala Sarku.

 

Glumica večeri Darja Rajhman

Pomenimo da je u slovenačkom izvođenju Agatona igrao Peter Musevski, Tanasija je tumačio Aljoša Koltak, Proku  Borut Veselko, Trifuna Andrej Murenc, Miću Aljoša Ternovšek, advokata Petrovića Blaž Setnikar, Vidu je igrala Lučka Počkaj, Ginu Barbara Ribnikar, udovicu Sarku Barbara Medvešček i Danicu je tumačila Marija Grašič. Publika ih je nagradila dugotrajnim aplauzom.

U subotu je poslednje festivalsko veče, odnosno Veče nagrada, kada će biti dodeljena Nušićeva nagrada za životno delo glumcu-komičaru dramskom umetniku Aleksandru Berčeku.

Žiri za dodelu Nušićeve nagrade za životno delo glumcu-komičaru za 2018. godinu, koju dodeljuje Festival „Nušićevi dani” u Smederevu, u sastavu: predsednica Ljiljana Stjepanović, glumica, i članovi: Radmila Živković, glumica; Miljana Kravić, član Gradskog veća zadužena za resor prosvete i obrazovanja Grada Smedereva; i dr Zoran Maksimović, teatrolog, jednoglasno je odlučio da se ona dodeli velikanu našeg glumišta Aleksandru Berčeku.

U nastavku programa, biće dodeljena bijenalna nagrada za pozorišnu režiju – Nušićeva nagrada za afirmaciju dramske klasike na teatarskim scenama u zemlji i inostranstvu za 2018. godinu, koju dodeljuje Festival „Nušićevi dani” u Smederevu. Prema jednoglasnoj odluci žirija, dodeljuje se pozorišnom reditelju veoma osobene, bogate i markantne poetike Jagošu Markoviću.

Pored Nušićeve nagrade za najbolju predstavu u celini na osnovu glasova publike, sada je poznato u čije ruke ide (pogledaj prethodne izveštaje na Podunavlje.info), biće dodeljene još dve nagrade po oceni stručnog žirija – Nušićeva nagrada za najbolju predstavu u celini i Nagrada „Milosav Buca Mirković“ za najuspešnije glumačko ostvarenje na festivalu po oceni stručnog žirija.

Iste večeri, za kraj programa 35. Nušićevih dana, biće odigran Kabare Nušiću u čast. Ulaz je slobodan.

Čitaj dalje...