You are here

U porodičnom nasilju stradalo 30 žena i 13 muškaraca

SMEDEREVO, 24. novembar 2018 – Kao posledica nasilja u porodici, od početka godine do 15. novembra, u Srbiji je smrtno stradalo 30 osoba ženskog pola, od kojih u 25 slučajeva nije bilo prijavljeno porodično nasilje, izjavio je Predrag Dragović, glavni policijski inspektor u Odeljenju za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije povodom 25. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.

Kako je naveo na tribini u Smederevu, u istom periodu, takođe u okviru porodičnog nasilja, života je lišeno i 13 osoba muškog pola, od kojih u 11 slučajeva nije bilo prijave nasilja. Zato je Dragović apelovao da se nasilje u porodici prijavljuje, pre nego što dođe do izvršenja krivičnog dela, On je naglasio da je u Operativnom centru MUP-a otvorena besplatna telefonska linija – 0800-100-600, za prijavu svih vrsta nasilja sa elementima nasilja u porodici i može da se prijavi anonimno.

– Od primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, od juna 2017. godine do 15. novembra ove godine, izrečeno je ukupno 36.370 hitnih mera o udaljenju nasilnika. Od toga, privremenog udaljenje učinioca iz stana bilo je 11.212, a privremene zabrane učinioca da kontaktira žrtvu nasilja 25.158 hitnih mera. Od strane suda produžene su 19.702 mere i prekršene 2404 mere. Zakon (o sprečavanju nasilja u porodici) je preventivan i njegov smisao je da se reaguje brzo i blagovremeno, dok ne dođe do krivičnog dela – kazao je Dragović.

Prema njegovim rečima, na Policijskoj akademiji u toku je treći ciklus obuka za policijske službenike i do kraja godine će biti oko 1350 policijskih službenika obučenih za primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Socijalna radnica u Domu zdravlja Smederevo Vesna Emeršić na tribini u Smederevu izrazila je veliko zadovoljstvo zato što je donet novi Zakon o sprečavanju nasiljui u porodici i što je počeo da se primenjuje vrlo ozbiljno. Naglasila je, takođe, da je policija dobila izuzetne obuke i da je saradnja svih institicija koje se susreću sa nasiljem zadovoljavajuća. Statistika pokazuje da nasilje u porodici ili u partnerskim odnosima traje od tri do pet godina, pre nego što se žrtva prvi put osnaži da nekome kaže da trpi nasilje. I to je najčešće majka koja u tom trenutku ne pokaže razumevanje za taj veliki problem i onda opet prođe mnogo vremena dok žrtva ponovo ne kaže nekom drugom.

– Ono što je problem našeg društva, to je da mi stalno idemo na lečenje, a da ispuštamo preventivu. Preventivno delovanje jeste da već od prve godine srednje škole, jer sada još uvek ima brakova sa 16, 17 ili 18 godina, devojke koje su u riziku da uđu u nasilnu vezu, a kasnije i u brak u kojem može da bude još više nasilja, da ih naučimo da prepoznaju nasilnika i nasilje u partnerskoj vezi, pa tek onda da vidimo šta će se desiti u braku – istakla je Emeršićeva.

Posebno ranjiva jesu deca. Zdravstvene ustanove u Srbiji nedavno su dobile nove protokole o zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Treba očekivati da će iste protokole dobiti Ministarstvo unutrašnjih poslova, prosvetne institucije, centri za socijalni rad, sudstvo, tužilaštvo, jer protokoli moraju da budu jedinstveni i umreženi.

– Jedno od novih vidova zlostavljanja jeste eksploatacija dece, pa je jedna seksualna eksploatacija. Zatim uloga posmatrača porodičnog nasilja, dakle dete kao posmatrač porodičnog nasilja. To je novina u zlostavljanju dece. Između ostalog da naglasim da je sada medicinsko zlostavljanje – nevakcinisanje dece. Starije žene, takođe, biće izdvojene kao ranjiva kategorija, u okviru porodičnog nasilja. Stariji i deca, ne znate šta da kažete ko je ranjiviji i ko je manje sposoban da se zaštiti od nasilja – naglasila je Vesna Emeršić, socijalna radnica.

Psihoterapeut, psiholog i porodični savetnik, Srbijanka Andrejić, na tribini je govorila o specifičnim problemima kada se nasilje pojavi u porodicama sa osobama sa invaliditetom, a znakovni prevodilac je čitavu tribinu simultano prevodila prisutnim gluvim i nagluvim osobama.

Žrtva porodičnog nasilja S. M. je sa prisutnima podelila svoju potresnu životnu priču, nakon koje je gošća tribine, profesorka Maja Stanimirović, pročitala svoju pesmu “Krik”

Udruženje za promovisanje slobode izražavanja – Podunavska inicijativa iz Smedereva, u saradnji sa Gradskim savezom socijalno humanitarnih organizacija Smederevo, organizovalo je u Istorijskom arhivu Smederevo izuzetno posećenu tematsku tribinu o porodičnom nasilju pod nazivom „Zidovi ćute, ti nemoj – prijavi nasilje“.

Tribina predstavlja završnicu medijskog projekta koji pod istim nazivom realizuje Podunavska inicijativa na portalu Podunavlje.info, a neposredan povod za održavanje tribine je 25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – Prijavi nasilje“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

 

Čitaj dalje...

Ne trpite, tražite pomoć, neko može da vam pomogne!

SMEDEREVO, 21. oktobar 2018 – „Jako sam ponosna što sam ovde sa vama – živa i zdrava. Ja sam preživela ono što mnoge žene nisu. Preživela sam i psihičko i teško fizičko zlostavljanje od strane vanbračnog supruga“.

Ovim rečima, počela je svoju ispovest jedna Smederevka na tribini povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i zatim, pred oko dve stotine drugih žena, među kojima, kako je ona pretpostavila, svakako ima i onih koje kod kuće trpe nasilje i ćute, nastavila potresnu životnu priču o patnjama, maltretiranju i zlostavljanju:

– Krila sam i ja to 11 punih godina. On je bio stariji od mene dosta, ali ja sam tražila takvu osobu, utočište, oslonac jer sam rano ostala bez oca. To je bila greška. Greška je i što nisam imala podršku, moji roditelji su bili patrijarhalno vaspitani. Sve je krenulo običnim sputavanjem, porukama „ti ne znaš ništa, sad sedi, ćuti, ne znaš da govoriš“, zatim neki „šamarčić“, usputan, štipanje, modrice… Tako je krenulo, a onda, šamar nije „šamarčić“ nego šamarčina, pa su usledili udarci. Mlada sam bila, deca su to gledala. Nije bio ljubomoran, ni alkoholičar. Rodilo se troje dece, mislila sam, rešiće se problem. Prvo premlaćivanje je bilo 2001. Bila sam u osmom mesecu trudnoće. Nisam imala podršku, niti sam kome imala da kažem. Od 2003. nasilje postaje konstantno. Iz čista mira. Ako sedim, pita zašto si sela, sednemo da ručamo, on mi polomi prst i vrati ga nazad… Nije me trpeo. Svako parče hleba koje sam pojela u toj kući bilo je gorko. Majci sam rekla šta mi se dešava, ona mi je kazala da ćutim jer je on stariji, zna kako treba. Jesam ga napuštala, on je dolazio, kukao, molio, ja popustim da bi mi deca imala oca, vratim se, bude lepo nekoliko dana, a onda ponovo krene. Rebra mi je izbio, dojku mi je povredio. Imam polomljen nos. Kada sam se jednom obratila nekome za pomoć, posle toga, kose na glavi više nisam imala. I došlo je do toga da i decu uči da me maltretiraju. Oni su počeli da treniraju kiks boks, on je mene držao i bila sam džak za udaranje. Deca nisu kriva. Dešavalo se da me i na njivi pretuče. Meni je 17 zuba izbijeno. Ali, najgore od svega je što su moja deca sve to gledala. Inače, pre četiri godine me je trovao živom, završila sam na VMA. Hteo je da me onesposobi da odem, jer sam ja najavila da ću ga ostaviti, a 2013. sam bila na psihijatriji jer je govorio da sam agresivna prema deci i luda. Ja samo u stvari četiri nedelje nisam mogla da zaspim od straha od njega – navodi žrtva porodičnog nasilja.

Spasavajući živu glavu, ova žena je 2014. napokon smogla snage i napustila muža. Najteže je bilo ostaviti decu, ali je shvatila da je bolje „da ostane živa i sebi i njima“ i da jednoga dana kada sve to prođe može ponovo da ih vidi. Kasnije joj se pridružila i ćerka jer je otac u međuvremenu i nju počeo da tuče. Danas, kako kaže, ima punu podršku i razumevanje svoje dece. I to je ono što želi da prenese i ostalim ženama koje trpe nasilje. Objašnjava kako je najbolnije napustiti porodicu, živeti potom u stalnom strahu, podneti prekor okoline koja očekuje da je ipak trebalo da ostanete i trpite. Nemojte tako da živite, kaže, nemojte zbog sebe i svoje dece, jer nećete moći da im pomognete ako izgubite život. Ona je, nastavlja, mesecima kasnije i dalje, iako sama, i dalje čula njegov glas i vrisku dece. Ali se, kako kaže, trudila na sve načine da opstane, da nađe novac, skupljala puževe i plastične flaše. Ako vam ne pomaže vaša porodica, roditelji, nemojte trpeti, kaže naša sagovornica, tražite pomoć, neko sigurno može da vam pomogne.

Da se u životu, čak i u situacijama koje izgledaju krajnje beznadežno, uvek može pronaći rešenje, svedoči i iskustvo iz prakse socijalnog radnika u smederevskom Domu zdravlja. Vesna Emeršić se seća slučaja od pre nekoliko godina – žena koja je trpela nasilje je bila bez ikakvih prihoda, ništa nije imala od imovine niti kome da se obrati za pomoć.

Imala je blizu 50 godina, dvoje odrasle dece. U trenutku kada je došla, ćerku je suprug izbacio iz kuće jer je pružila podršku majci i pokušala da je zaštiti. Sin je ostao sa ocem. Nije znala ni gde će ni šta će, podršku joj je pružila muževljeva sestra, pa su ona i ćerka stanovale kod nje. Kroz razgovor su došle do toga da ona ima određene zdravstvene probleme i da bi trebalo da ode na komisijsku procenu radne sposobnosti. Uz potvrdu o nekom stepenu oštećenja, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje mogla je da ima poseban tretman, ako je uz to još i samohrana majka, stambeno neobezbeđena, ona je prioritet. Tako je i bilo. Dva dana nakon što je dobila rešenje, zaposlila se u jednoj privatnoj firmi. Kaže da su i poslodavac i kolektiv divni prema njoj, iznajmila je stan, ćerka je završila srednju školu, kao izuzetan đak dobila stipendiju, sada studira na umetničkom fakultetu i pomaže majci, tako što drži časove engleskog. I sa sinom je ponovo uspostavila kontakt. Eto, kako jedna naizgled užasna priča na kraju ipak postane ohrabrujući primer. Od uplašene, istraumirane osobe, ona je danas jedna pozitivna, hrabra i jaka žena, kaže za Podunavlje.info Vesna Emeršić, svakodnevno upućena na rad sa žrtvama nasilja.

Projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – Prijavi nasilje“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.  

Čitaj dalje...

Održana tribina o nasilju u porodici

SMEDEREVO, 6. decembar 2017 – Tribina pod nazivom “Porodično nasilje – vrste, karakteristike i način zaštite”, organizovana je danas u prostorijama Gradske organizacije saveza slepih Smederevo, u okviru obeležavanja 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.

O tome kako da žene prepoznaju nasilje i kako da se zaštite, govorila je Vesna Emeršić, socijalni radnik u Domu zdravlja Smederevo.

“Osobe sa invaliditetom su ranjiva grupa, žene su ranjiva grupa posebno, pa kada se udruže dve ranjivosti onda se dobija osoba koja je, kada je izložena nasilju, u mnogo težoj situaciji, teže izlazi iz nasilja i teže dolazi do institucija koje mogu da joj pomognu.”

Ona je ocenila da izmene u Zakonu (o nasilju u porodici), koje su ubrzale postupak protiv nasilnika, umnogome će pomoći i osobama sa invaliditetom.

“Nasilje postoji od kada postoje ljudi. Sad su se žene samo malo ohrabrile pa više pričaju o tome. Mislim da je postalo vidljivije.”

Glavna poruka sličnih predavanja Vesne Emeršić, po njenim rečima, jeste da nasilje ne treba trpeti.

“Postoje osobe od poverenja, iz okruženja kojoj to može da se iznese i postoji mogućnost da se napravi sigurni plan da se osoba obrati institucijama i da institucije, u okviru svojih mogućnosti, ovlašćenja i obaveza, odrade sve što je u njihovoj nadležnosti da spreče dalje nasilje i da zaštite osobu od daljeg nasilja u porodici.”

Takođe je bitno da osobe prepoznaju vrste nasilja koje trpe, istakla je predavač i ocenila da je nasilje “nešto što ima 1000 lica”.

“Mi prepoznajemo samo nešto što je nama nekako najprihvatljivije – verbalno nasilje, kad neko viče, kad psuje, kad vređa i fizičko nasilje, kad iza njega ostaju fizički tragovi. A, postoje mnogo perfidniji načini zlostavljanja, kao što je emocionalno, koje je i teško dokazivo, pa ekonomsko zlostavljanje, pa postoji taktika koja se zove iscrpljivanje…”

Vesna Emeršić je zaključila da, ako ne znamo šta je sve nasilje, da prepoznamo sve vidove nasilja, teško ćemo shvatiti da smo žrtve nasilja.

Današnja tribina privukla je veliki broj zainteresovanih osoba za ovu temu, a u okviru aktivnosti povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, smederevske organizacije organizovaće još dve tribine – „Podrška ženama sa invaliditetom“ i „Prepoznaj diskriminaciju“.

Čitaj dalje...

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

SMEDEREVO, 24. novembar 2017 – Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, koji se obeležava u subotu, 25. novembra, Grad Smederevo i Narodna biblioteka Smederevo organizovaće tematsku tribinu koja će se održati istog dana, sa početkom u 17 časova u Skupštinskoj sali Gradske uprave.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, ustanovile su Ujedinjene nacije i obeležava se 25. novembra. Ovim danom u svetu  počinje 16 dana aktivizma – globalna, svetska kampanja koju obeležava 1700 organizacija u preko 100 država sveta, a koja se završava 10. decembra, Danom ljudskih prava.

Prema nezvaničnim podacima svaka druga žena u Srbiji preživi neki oblik nasilja, bilo fizičkog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog, a nasilje često ostaje „nevidljivo“ sve dok se ne desi tragičan ishod. Nasilje nad ženama koje čine njihovi aktuelni ili bivši, bračni ili vanbračni partneri predstavlja najučestaliji vid nasilja u porodici i karakteriše se trajnošću, širokom rasprostranjenošću, prisustvom tradicionalnih mehanizama okrivljavanja žrtve, prisustvom društvenih stereotipa koji zamagljuju pravu sliku ove pojave i odgovornost kako učinioca tako i institucija.  O nasilju se ne sme govoriti samo kada se ono desi i na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, to mora biti svakodnevna tema u našem društvu, navodi se u saopštenju

Čitaj dalje...