You are here

Kladovo jedini grad u Srbiji sa titulom – Biser Dunava

KLADOVO, 26. maj 2019 – Ne samo u Srbiji, nego u krugu od gotovo hiljadu kilometara, Kladovo je jedina destinacija koja je ispunila kriterijume standarda održive mobilnosti u turizmu i uz još deset na Dunavu, od Ulma u Nemačkoj do delte Dunava u Rumuniji, dobila status Biser Dunava, javlja saradnica portala Podunavlje.info Jelena Bujdić Krečković.

Uz Kladovo, u mrežu dunavskih održivih destinacija su uključene i one u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Rumuniji, kojima je  status  Biser Dunava dodeljen na međunarodnoj konferenciji, održanoj u Austriji, kada je zvanično formirana i „Mreža za održivu mobilnost i turizam duž Dunava – Biseri Dunava“ čije je sedište u Lincu.

U ispunjenju ovih standarda, kao i u celom procesu dobijanja statusa Biser Dunava, Kladovo je imalo pomoć od Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije i Dunavskog centra za kompetenciju.

– U Austriji je održana konferencija povodom završetka projekta Biseri Dunava (Transdanube Pearls) i ovim statusom je potvrđeno da je Kladovo ispunilo sve standarde koji su pre svega vezani za očuvanje životne sredine i održivi transport odnosno održivu mobilnost – rekao je direktor RARIS-a Vladan Jeremić na konferencii za novinare u Kladovu predajući sertfikat Biser Dunava čelnicima Opštine Kladovo.

Tokom realizacije projekta „Biseri Dunava – Mreža za održivi transport u regionu Dunava“, u koji je uključeno 15 partnera iz devet zemalja, Kladovo je izradilo Strateški plan održive mobilnosti u turizmu opštine. Ovaj planski dokument lokalne zajednice u fokusu ima planiranje kretanja turista i lokalnih stanovnika,  pre svega kroz prizmu održive mobilnosti – korišćenja onih transportnih sredstava koja imaju minimalni negativni uticaj na životnu sredinu. Strateški plan održive mobilnosti u turizmu, planski dokument lokalne zajednice, predstavlja osnovu za implementaciju mera za unapređenje održive mobilnosti, ocenjuje predsednik Opštine Kladovo Saša Nikolić, dodajući da ova podunavska opština ima resurse koje maksimalno koristi u promociji turističkih vrednosti i najavljujući radove na poboljšanju infrastrukture.

– Ono što je dobro za Opštinu Kladovo i razvoj turizma je put koji se radi prema Brzoj Palanci gde će biti i biciklistička staza, kao i most kod Milutinovca koji je srušen u poplavama 2014. godine koji će biti izgrađen, nadam se do kraja godine, i koji će takođe imati biciklističku stazu. Uskoro kreće i obnova puta  Kladovo –Milutinovac, ukupne dužine 29,5 kilometara, koji u Donjem Ključu povezuje osam naseljenih mesta, u ovoj godini biće završena deonica do Rtkova – kazao je na pres konferenciji Nikolić, ističući da će Opština Kladovo kao turistička destinacija biti dobro pozicionirana na mapi Srbije, što potvrđuje i podatak da je u prvom kvartalu ove godine već ostvareno 15 odsto noćenja više u odnosu na 2018.

Kladovo će uskoro dobiti i novi info centar u Ulici 22. septembra. Prema rečima direktora opštinske Turističke organizacije, Davida Đurđevića, biće to savremeno opremljen mobiliti centar u kome će turisti moći da dobiju sve potrebne informacije vezane za jedinu destinaciju u Srbiji koja ima status Biser Dunava.

U RARIS-u navode da je Dunav je obećavajuća i nekonvencionalna turistička destinacija koja ne poznaje granice. Druga najduža reka u Evropi, koa povezuje bogatstvo ljudi, kultura i zemalja na svakom svom delu emituje magičnu atrakciju: od impresivnih prirodnih lepota i arhitektonskih svedoka bogate i burne prošlosti, do šarmantnih sela i živahnih metropola na obalama Dunava. Objašnjavaju i da je zajednička vizija „Mreže za održivu mobilnost i turizam duž Dunava – Biseri Dunava, da pomogne razvoj Dunavskog regiona, koji pruža društveno pravičnu, ekonomski održivu“, ekološki prihvatljivu i zdravu mobilnost i turizam, kako za građane, tako i za goste region. Sve to razvojem ekološki prihvatljivih, nisko-emisionih, multimodalnih i efikasnih transportnih sistema i održivih turističkih usluga zasnovanih na obnovljivim izvorima energije, uštede energije i resursa, kao i čuvanjem prirodne i kulturne baštine i vođenjem računa o osetljivim ekosistemima Dunava i podrškom održivom regionalnom razvoju i pružanjem novih šansi za zelenu ekonomiju i zelena radna mesta u regionu.

Tekst: Jelena Bujdić Krečković, foto: danube-pearls.eu

Čitaj dalje...

Ribolovački turnir u spomen na Mišu Gvozdenog

DONJI MILANOVAC, 11. decembar 2018 – Na prvom memorijalnom turniru u varaličarenju u Donjem Milanovcu bilo je više od 150 učesnika, javlja naša saradnica Jelena Bujdić Krečković.

Smederevac Milan Pešut, poznatiji kao Miša Gvozdeni, posle dijagnoze da mu je tuberkuloza odnela čitavo levo i dobar deo desnog plućnog krila, napustio  je asfalt i sve ono što predstavlja gradski život i svoju kamp prikolicu parkirao podno arheološkog nalazišta Lepenski Vir. Poslednjih desetak godina života proveo je na relaciji Lepenski Vir – Donji Milanovac, družeći se sa Dunavom i ribolovcima, u čijem je svetu uživao veliko poštovanje.

I to se videlo na prvom memorijalnom turniru u varaličarenju održanom u Donjem Milanovcu, koje je kako saznajemo bilo rekordno. Više od 150 učesnika iz čitave zemlje bilo je na stazi dugoj više od 1,5 kilometar šest sati se nadmudrujući sa dunavskim grabljivicama, odajući na taj način počast Miši Gvozdenom, čuvenom „smuđarošu“. Zainteresovanih je bilo i gotovo stotinu više, što na samom startu ovom memorijalnom turniru u varaličarenju daje na značaju. Jesu li i koliko oblačno vreme, temperatura u skladu sa kalendarom i bistra voda uticali nije poznato, tek riba je slabo „radila“ i ulovljeno je 16 uglavnom sitnijih smuđeva i jedna štuka. Takmičenje je bilo po principu uhvati pa pusti i sav je  ulov odmah nakon merenja bio vraćen u vodu.

Domaći teren nije bio presudan, budući da je smuđ težak 820 grama i dug  42 santimetra bio dovoljan Branku Žakuli iz Beograda za pobedu na prvom memorijalnom turniru „Miša Gvozdeni 2018“.

Donjomilanovčanin Goran Nastasijević bio je drugi ulovivši smuđa teškog 740 grama i dugog 47 santimetara, a Aleksandru Janjići iz Aleksinca treće mesto donela je štuka od 1,1 ilogram. Svakog od takmičara koji su turnir završili uz ulov organizatori su, uz pomoć sponzora, a bilo ih je više, nagradili. Orhidejama su nagrađene dve dame takmičarke, Tara Trajković bila je i najmlađi učesnik i Zlata Kokoranović, nagrađen je i najstariji takmičar Bata Jokić, a Peđa Antonijević iz Trstenika kao vođa i organizator najbrojnije ekipe varaličara dobio je specijalnu nagradu.

Memorijalni turnir u varaličarenju „Miša Gvozdeni “, kažu organizatori, postaće tradicionalan i njime će biti završavana sezona takmičenja ove vrste. Za ovogodišnji najzaslužniji su prijatelji Miše Gvozdenog, koje je predvodio Milan Panić, test ribolovac i vodič sa Ebra, koji su uz podršku Formax Store i opština Majdanpek i drugih  sponzora organizovali ovo veliko ribolovačko takmičenje.

Pre početka takmičenja na gradskom keju u Donjem Milanovcu postavljena je spomen ploča Miši Gvozdenom, kao još jedan znak sećanja na ovu ribolovačku legendu.

Autor fotografija: Željko Vladić

 

Čitaj dalje...

U Negotinu počeli 53. Mokranjčevi dani

NEGOTIN, 17. septembar 2018  – Omladinski hor Milka Stoeva iz Burgasa u susednoj Bugarskoj, pod upravom dirigenta Svetle Stoeve, brojnim nagradama osvojenim na međunarodnim prestižnim smotrama horskog stvaralaštva, zbirci priznanja dodao je i Statuetu Stevana Mokranjca, rad akademskog vajara Nebojše Mitrića, koja se godinama dodeljuje najuspešnijem učesniku Natpevavanja. Pobednik tradicionalnog Natpevavanja horova 53. Mokranjčevih dana, muzičkog festivala koji je u subotu svečano otvoren u Negotinu, osim zasluženih glasova žirija, a činili su ga dr Sonja Marinković, mr Tamara Adamov Petijević i dr Miloje Nikolić, poneo i nepodeljene simpatije publike. Nove propozicije Natpevavanja, prema rečima selektorke i člana žirija dr Sonje Marinković, predviđaju da se od ove godine dodeljuje samo glavna nagrada uz specijalna priznanja. Priznanje za autentično ostvarenu molitvenu atmosferu na koncertu dobio je hor pri hramu Svetog Đorđa u Beogradu, kojim diriguje Emilija Milin, horu „Rozafa Expression“ iz Skadra u Albaniji, sa dirigentom Zef Čobom, pripalo je priznanje za uspelo originalno tumačenje „Tebe poem“ Stevana Mokranjca, a horu KUD “Jevnica“ iz Slovenije, pod vođstvom Katarine Marušić, za osmišljenu interpretaciju kompozicije „Ne ori, ne sej“ i negovanje nacionalnog repertoara.

Ceromonija svečanog otvaranja jednog od najstarijih festivala umetničke muzike u Srbiji, po tradiciji, odvijala se u dvorištu Mokranjčeve rodne kuće u Negotinu. Pozdravljajući u ime domaćina, predsednik negotinske opštine, Vladimir Veličković podsetio je i na reči ministra vojnog, đeneralštabnog pukovnika Dimitrija Đurića izrečene prilikom  otkrivanja spomenika Hajduk Veljku 1892, kada je i prvi put izvedena Šesta rukovet, nezvanična himna Negotina: „Narod koji poštuje svoje zaslužne ljude, vazda će ih imati. Narod koji zaboravlja zasluge svojih velikih ljudi, neće ih ubuduće imati. Ne zaslužuje ih.“

– To je bio trenutak koji je na istorijskom tlu hrabre pogibije, povezao tri najznačajnija naša velikana Veljka Petrovića, tada prisutne, Đorđa Stanojevića i Stevana Stojanovića Mokranjca. Svedoci smo da naši velikani nisu zaboravljeni, jer ne prođe ni dan a da se u njihovom gradu, ne spomene šta su za svog života učinili za Negotin, Srbiju, svet. 53. Mokranjčevi dani su naše hvala Stevanu Mokranjcu, na tome što je Negotin učinio muzičkim gradom, svoje sugrađane i Srbiju ponosnim delom muzičkog nasleđa Evrope i sveta. – kazao je Veličković.

Besednica ovogodišnjih Mokranjčevih dana, direktorka Beogradskog festivala igre, Aja Jung  je govoreći o Mokranjcu i njegovom stvaralaštvu kazala da je bio jedan od onih Srba koji ne čekaju da se stvari same dogode i kojima niko ne smeta ili stoji na putu.

– Bio je inteligentan, uporan i odgovoran da pronalazi načine kako bi u svom vremenu postojao i stvarao. Duboko svestan, da neko drugo i bolje vreme, jednostavno nije imao. A, da li smo mi mogli više da uradimo za Mokranjca – upitala se besednica ovogodišnjeg Festivala, dodajući:

– Jesmo, jer danas svako dete u školi zna ko je Mokranjac i bar da pobroje kompozicije koje su nas činile i uvek nas čine svetom.  Ako postignemo da bar jedno dete, kroz priču o Mokranjcu, sazna da talenat i želja za uspehom uvek pobeđuju, možda ćemo u budućnosti imati više razloga za optimizam i sreću. Kada učinimo da nekim novim klincima autoriteti postanu vrhunski umetnici ili naučnici, oni najbolji među nama, možda i mi sami postanemo bolji i uspešniji ljudi. Međutim, to se ne postiže kunjanjem i kuknjavom, nego velikim radom i hrabrošću. Onako kako je to Mokranjac činio  u svom (ne) vremenu. – zaključila je Aja Jung besedeći o Mokranjcu.

Mokranjčeve dane otvorio je državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Srbije Aleksandar Gajović navodeći da ne treba posebno isticati istrajnost i značaj ovog festivala, njegov koncept i ideju, čiji je cilj bio očuvanje i afirmacija stvaralaštva naznačajnijeg srpskog kompozitora s kraja 19. i početka 20. veka, Stevana Mokranjca.

– Dovoljno je reći da manifestacija, koja uveliko prevazilazi okvire umetnosti i kulture, postoji duže od pola veka, a da nešto tako i toliko odoleva vremena i onome što ono nosi sa sobom, onda mirne duše možemo govoriti o istoriji tradiciji i duhovnosti, koji su temelj identiteta svakog naroda  – rekao je Gajović.

U Negotinu će tokom sedam festivalskih dana u 34 programa horskog, vokalno- instrumentalnog i dramskog stvaralaštva od srpske tradicije do savremenih umetničkih trendova, biti više od hiljadu učesnika. Veliko interesovanje vlada za programe, već sada su sve karte rasprodate za Orfovu „Karminu buranu“, koju će Hor i simfonijski orkestar RTS izvesti na svečanom zatvaranju 21. Septembra. Sve to potvrđuje da Negotin kao grad srpske muzike živi za Mokranjčeve dane. I da zajedno sa umetnicima, muzikolozima, stvaraocima, poštovaocima Mokranjčevog opusa neguje i čuva Mokranjčevu muzičku zadužbinu.

Foto: Suzana Mihajlović Jovanović

Čitaj dalje...

Đerdapsko putovanje brodom kroz istoriju

ĐERDAP, 27. avgust 2018 – Veličanstveno je stajati na obali Dunava, Plinijeve reči, iako stare vekovima, ni malo nisu izgubile na značenju. Na svom oko 2.800 kilometara dugom toku kroz deset evropskih zemalja, reka sa najviše imena (Istros, Mataos, Danister, Danubius, Danuvius, Donau, Danube, Le Danibe, Duna,  Dunaj, Dunarea, Tuna, Dunav) u svom najlepšem izdanju je na onih 588 kroz Srbiju. U Srbiji je Dunav najširi, najuži i najdublji – i sve to u Đerdapskoj klisuri, najdužoj i najvećoj u Evropi. Ne raste džabe svake godine broj stranih kruzera koji od aprila do novembra, noseći putnike ne samo iz Evrope već iz čitavog sveta, krstare Dunavom. Pod srpskom zastavom ih za sada nema, ali ako hoćete da na dan „uskočite u kožu“ turista na kruzeru i zaplovite Dunavom to i nije nemoguće, jer na sreću postoji par lađa koje vam mogu omogućiti neverovatan doživljaj.

Lična preporuka je da to učinite u donjem toku Dunava, gde ova plava evropska magistrala protiče kroz naš najveći nacionalni park i gde je više nego očigledno zašto ostatak sveta naš Đerdap zove Gvozdenim vratima (Iron Gate, Portile de fier). Na stotinak kilometara naređalo se toliko atrakcija, koje vas, bez ikakve vremenske mašine, vode na putovanje kroz vekove i milenijume. Praistorijsko nalazište Lepenski Vir sa svojim kamenim skulpturama, Golubačka i Tvrđava Fetislam u Kladovu, Trajanova tabla i Trajanov most, Diana Karataš, Hidroelektrana “ Đerdap 1″ – tek su deo onoga što vas čeka. Na žalost, akumulaciono jezero je potopilo nekadašnji rimski put kroz Đerdap, Sipski kanal, ostrvo Ada Kale koji sada žive samo u sećanjima starosedelaca, na fotografijama i pričama turističkih vodiča.

Rimski car Trajan, osvajač Dakije, dovršio je izgradnju puta kroz Đerdap koji su pre njega započeli Tiberije, Klaudije i Domicijan. Kao preteča današnjih investitora, on je početkom II veka uklesao tablu na kojoj piše „Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgust Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, savladavši dunavsko i planinsko stenje sagradi ovaj put“. I Tiberije i Domicijan su imali svoje table, ali je kod stvaranja akumulacije odlučeno da od potapanja bude sačuvana samo Trajanova i to da se stena s tablom iseče u jednom komadu i podigne hidrauličnim dizalicama na novu lokaciju – 21,5 metara višu od pređašnje. Sve se to dešavalo od 1967. do 1969. i tome sličan poduhvat bio je izveden samo u Egiptu kada su premešteni hramovi i četiri ogromna kipa Ramzesa II u Abu Simbelu zbog izgradnje brane na Nilu. Razlika je što su u Egiptu kameni blokovi bili teški petnaestak tona, a kameni blok sa Trajanovom tablom čitavih 300. Danas je vidljiva samo sa vode, pa je to razlog više za krstarenje Đerdapom.

Kako drugačije da izbliza vidite Trajanovog ljutog protivnika, poslednjeg dačkog kralja Decebala koji kao da parira Trajanovoj tabli na drugoj dunavskoj obali. Reljef Decebala nije antički spomenik, nastao je relativno skoro krajem XX veka zahvaljujući rumunskom kontroverznom biznismenu i ljubitelju starina, Josifu Konstantinu Draganu, koji je finansirao izgradnju đerdapskog Maunt Rašmora. Čitavu deceniju je 12 klesara-aplinista u krečnjačkoj steni u blizini manastira Mrakonija klesalo najveću takvu  skulpturu u Evropi i treću po veličini na svetu. Visoka je 40, oko je 4,3, a nos 7 metara. Ovo „zadovoljstvo“ je Konstatina Dragana koštalo više od milion dolara i u podnožju lika Decebala koji je inače samo 6 metara niži od Kipa Slobode u Njujorku uklesano je: „Decebalus Rex – Dragan fecit“ – „Kralja Decebala napravio Dragan“.

Od Trajanove table do Hidroelektrane „Đerdap 1“ preplovićete Sipski kanal kojim je omogućena sigurnija plovidba tada opasnim Dunavom zbog pada nivoa vode i podvodnih stena, ostrvo Ada Kale na kome su posečene beogradske dahije – Aganlija, Kučuk Alija, Mila Jusuf i Mehmed aga Fočić. Bilo je srpsko, tursko, austrougarsko i posle I svetskog rata pripalo je Rumuniji, a na njemu je sve do potapanja bilo tursko naselje. U priči još uvek živi vinova loza adakalka i mirisni ratluk.

Apolodor iz Damaska i Rimljani su premostili Dunav Trajanovim mostom koji je imao 20 stubova i bio dug skoro 1.200 metar i to početkom II veka i bilo je potrebno da protekne mnogo vode Dunavom da bi ga 1972. ukrotili i premostili graditelji HE „Đerdap 1“, još uvek najveće hidrotehničke građevine na Dunavu, ukupne dužine 1.278 metara. Klaustrofobičnim neće naročito prijati prolazak kroz brodsku prevodnicu kojom se spuštate ili podižete 34 metra zavisi plovite ili nizvodno ili uzvodno, ali je  takođe doživljaj za pamćenje. Tik iza HE „Đerdap“ je utvrđenje Diana, jedno od najvećih i najbolje očuvanih rimskih kaštela na ovom delu Rimskog limesa, a još par kilometara nizvodno Fetislam, tursko utvrđenje  podignuto 1524. godine kao polazište za osmansku invaziju na Transilvaniju. Napušten je 1867 godine, kada su je Turci, kao i ostale utvrđene gradove, predali Srbiji.

Višesatna plovidba proleteće začas jer se pred očima smenjuju nezaboravni prizori i putuje kroz vreme, potvrđujući Plinijevu rečenicu sa početka – Magnum est stare in Danubii ripa.

 

Čitaj dalje...