Nema oslobađajućih presuda za nasilnike

SMEDEREVO, 30. septembar 2018 – Činjenica da je nasilje u porodici relativno često zastupljena pojava u našem društvu, zahtevala je da se država aktivnije uključi u rešavanje problema, a pre svega kroz prevenciju i bolja zakonodavna rešenja. Do sredine prošle godine, sudstvo i policija su na ovom polju delovali u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku – na osnovu prijave žrtve da je doživela nasilje. Međutim, usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji se primenjuje od 1. juna 2017. institucije su dobile mogućnost da potencijalnu žrtvu zaštite i pre nego što do samog nasilja dođe.

– U toj ranijoj praksi, jedno je kad već dođe do krivičnog dela, reaguje policija i tužilaštvo, sud, Centar za socijalni rad, ukoliko postoje osnove određivao se pritvor. Međutim, svi smo mi videli da i dalje dolazi do problema. Žene su govorile da ostaju nezaštićene i dalje i pored reakcije državnih organa. Zato je ovaj Zakon bitan, što državni aparat reaguje u trenutku kada žena samo pozove policiju i kaže: „Imam problem. Dešava se nešto“. Uopšte ne mora da dođe do krivičnog dela, dovoljna je naznaka da će možda doći do toga, da postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici ponašanjem tog mogućeg učinioca. Vidite, i zakonodavac ne kaže okrivljeni ili osumnjičen već mogući učinilac – kazala je na tribini povodom Dana borbe protiv nasilja nad ženama, Dragana Popović, javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu.

U skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, to tužilaštvo postupa po krivičnim prijavama podnetim od strane policije, kao i oštećenih lica. Po predmetima nasilja u porodici postupa se hitno i bez odlaganja. Dakle, cilj je da se na jedinstven način uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova i omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici. Zbog toga je na području Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu formirana Grupa za koordinaciju i saradnju, odnosno, obrazovane su dve podgrupe. Jedna za područje Grada Smedereva i druga za područje opštine Kovin. Podgrupe su sastavljene od predstavnika OJT u Smederevu (zamenika javnog tužioca koji je završio specijalizovanu obuku), predstavnika Policijske uprave u Smederevu, odnosno Policijske stanice Kovin i predstavnika nadležnih Centara za socijalni rad. Grupa za koordinaciju i saradnju razmatra svaki slučaj nasilja u porodici koji nije okončan pravosnažnom sudskom odlukom, slučajeve kada treba da se pruži zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela iz ovog zakona, izrađuje individualni plan zaštite i podrške žrtvi i predlaže javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskih postupaka. Sastanci podgrupa se održavaju na svakih 15 dana, odnosno dva puta mesečno za svaku podgrupu, a predsedava im zamenik javnog tužioca.

Kada su u pitanju statistički podaci, u periodu od 1.6.2017. do 1.6.2018. OJT je predložilo produženje 270 hitnih mera (u odnosu na 270 lica) izrečenih od strane policijskih službenika. Od toga, od strane suda usvojeno je produženje svih 270 hitnih mera. U više od 90% slučajeva postupajući zamenik javnog tužioca predlaže produženje hitne mere nakon postupanja nadležnog policijskog službenika. Kada je u pitanju vrsta hitne mere koja se izriče, u navedenom periodu, izrečene su 204 mere zabrane prilaska i komuniciranja sa žrtvom nasilja i 66 mera privremenog iseljenja iz stana.

Ukoliko se dogodi kršenje ovih hitnih mera (dolazak u stan iz koga je počinilac privremeno udaljen ili kontaktiranje i prilazak žrtvi), reaguje Prekršajni sud. Od početka primene novog Zakona, zavedena su 104 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Od toga 36 u Smederevu, (21 u samom gradu, 15 u okolnim selima) u Smederevskoj Palanci 24 zahteva (19 u gradu, ostalo u selima), a u Velikoj Plani čak 44 (po 22 i gradu i selima).

„Najviše zahteva prema mestu izvršenja bilo je u Miloševcu (9) i Lozoviku (4).Donete su 102 osuđujuće i jedna oslobađajuća presuda, a u jednom predmetu još nije presuđeno jer je prebačen u redovni postupak. Izrečeno je 100 kazni zatvora u trajanju od 5 do 60 dana i dve novčane kazne. Najviše zatvorskih kazni, 28, izrečeno je za period od mesec dana. Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici predviđeno je obavezno izricanje zatvorske kazne u slučajevima kada se prekrše hitne mere. Postoje i olakšavajuće okolnosti, ako se utvrdi da prekršajem nisu prouzrokovane teže posledice i da se svrha postiže i blažim kažnjavanjem. Tada se propisana kazna može ublažiti izricanjem novčane kazne ili rada u javnom interesu, ali ne ispod zakonskog minimuma te vrste kazne“, napominju iz Prekršajnog suda u Smederevu.

Prema podacima tog suda, nije zanemarljiv ni broj „povratnika“ odnosno nasilnika koji isto delo ponove. Tako ih je u tri podunavske opštine bilo 10 (iz Smederevske Palanke tri, dva iz Miloševca, po jedan iz Lipa, Smedereva, Velike Plane, Velikog Orašja i Krnjeva).

Kada je u pitanju postupanje nadležnih organa i ustanova, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa da svako mora bez odlaganja da prijavi nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.

– To je nešto novo. Bitno je i da su svi drugi državni organi, na bilo koji način da saznaju da postoji nasilje, da li je to školski psiholog, radnik u bolnici, kolega na poslu, rukovodilac, svako mora da prijavi policiji ili tužilaštvu nasilje u porodici – napominje javni tužilac Dragana Popović.

Tako je, odredbama člana 36, osim kazne za prekršioce hitnih mera, propisana i novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara protiv odgovornog lica u državnom ili drugom organu, organizaciji ili ustanovi koje policiji ili javnom tužilaštvu neodložno ne prijavi ili ne reaguje na prijavu ili je opstruira.

Inače, u 2017. od strane OJT u Smederevu, zbog nasilja u porodici podneta su 73 optužna predloga protiv isto toliko lica. Od strane Osnovnog suda u Smederevu doneto je 35 osuđujućih presuda. Od toga je u 10 predmeta izrečena kazna zatvora, a u 25 predmeta uslovne osude. Nema oslobađajućih presuda, a doneta je jedna odbijajuća.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Izdvajamo