You are here

Sokolovići u ponedeljak putuju iz Smedereva u Andrićgrad

SMEDEREVO, 22. jun 2018 – U ateljeu smederevskog vajara Zorana Kuzmanovića u toku su poslednji radovi na skulpturi Mehmed-paše i patrijarha Makarija, braće Sokolović. Već u ponedeljak će Kuzmanovićevo delo biti transportovano u Andrićgrad, gde će na Vidovdan skulptura biti svečano otkrivena.

Time će, posle dve godine od prvih dogovora i nacrta, biti završen rad vajara, a skulptura će nastaviti da živi na ulazu u Andrićgrad.

Mehmed-paša i Makarije su bili braća, najverovatnije po dedovima, ono što je sigurno – obojica od loze Sokolovića. O Mehmedu se mnogo toga zna, a o Makariju tek da je pre izbora za patrijarha bio arhimandrit manastira Hilandara. Zajednička im je zasluga što je  ponovo uspostavljena samostalnost Pećke patrijaršije. Jer, posle pada Smedereva 1459. godine Ohridska arhiepiskopija je proširila svoju jurisdikciju na celu teritoriju gde je bio srpski živalj. Tek 1557. počinje novo poglavlje u istoriji Srpske pravoslavne crkve, nanovo je vaspostavljena  Pećka patrijaršija, a tome su najviše doprinela braća Sokolović, Makarije i Bajo, kasnije poznat kao Mehmed-paša. Bajo, koga su Turci uzeli na ime danka u krvi, uspeo se do mesta velikog vezira, prvog čoveka posle sultana. Svoj uticaj u carstvu Mehmed je iskoristio da Makarije je od sultana dobije povlastice kakve su imali vaseljenski patrijarsi.

Foto: Zoran Kuzmanović

Čitaj dalje...

Defile smederevskih folkloraca ove subote

SMEDEREVO, 22. jun 2018 – Drugi defile kulturno umetničkih društava sa teritorije Smedereva biće održan u subotu, saopšteno je danas.

Programom je predviđeno da se okupljanje učesnika obavi na platou ispred „Francuske kape“ i da se na tom mestu formira kolona koja će u 19 i 30 krenuti šetališnom stazom, preći Ulicu despota Đurđa i nastaviti Ulicom kralja Petra I do Gradskog trga, gde će, nakon obraćanja gradonačelnice Jasne Avramović, biti održan prigodan program.

Prvi defile KUD-ova u Smederevu održan je prošle godine kao podrška akciji Ministarstva kulture Republike Srbije, u cilju afirmisanja amaterskog kulturno umetničkog stvaralaštva.

Ovogodišnji defile se organizuje uz podršku Grada Smedereva, a svoje učešće su prijavila 22 registrovana kulturno umetnička društva, sa više od 800 učesnika.

Čitaj dalje...

Palančanin među uhapšenima za utaju poreza i pranje novca

BEOGRAD/SMEDEREVSKA PALANKA, 22. jun 2018 – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, UKP, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SPBOK), po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal i u saradnji sa službenicima Poreske policije, uhapsili su 15 osoba pod sumnjom  da su izvršili više krivičnih dela – udruživanje radi vršenja krivičnih dela, zloupotreba položaja odgovornog lica, poreska utaja i pranje novca, a među njima je i jedan Palančanin.

Uhapšeni su N.C. (1982), M.L. (1980), G.V. (1969), V.B. (1971), B.R. (1970) i A.J. (1976), svi iz Beograda, M.C. (1975) i D.B. (1959) iz Arilja, Z.M. (1967) i B.Z. (1969) iz Kruševca, D.P. (1953) iz Varvarina, M.Đ. (1968) iz Smederevske Palanke, S.E. (1958) iz Reljana, Z.R. (1959) iz Novog Pazara i D.P. (1980) iz Mostara.

Ova organizovana kriminalna grupa je, kako se sumnja, u periodu od 2016. godine do danas osnivala veći broj privrednih društava, na čije račune su vršene uplate po osnovu simulovanih poslovnih odnosa sa uplatiocima, a sve sa namerom da im se vrati gotov novac i izbegne plaćanje zakonom utvrđenih poreskih obaveza. Osumnjičeni se terete da su sačinjavali i overavali poslovnu dokumentaciju sa neistinitim sadržajem, vršili prenos novca i podizanje gotovine sa računa fizičkih lica, koji je nakon toga predavan organizatoru grupe i potom vraćan odgovornim licima privrednih društava, koja su bez stvarnog pravnog osnova novac i uplatila, uz zadržavanje provizije za sebe i za pripadnike kriminalne grupe u iznosu od 3 do 8 odsto od uplaćenog novca.

Na ovaj način privredna društva, koja su bila pod kontrolom ove kriminalne grupe, primila su uplate u iznosu od 1.017.684.628 dinara i za sebe pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu, ne manjem, od 30.530.538 dinara. Takođe, za novac u iznosu od najmanje 936.269.857 dinara, koji je vraćen odgovornim licima ili vlasnicima privrednih društava koja su vršila uplate, osnovano se sumnja da je zadržan i uložen u pokretnu i nepokretnu imovinu, znajući da potiče iz krivičnog dela poreske utaje i zloupotrebe položaja odgovornog lica.

Svim osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će biti privedeni Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Čitaj dalje...

Istraživački rad o užasima koji su se nekome stvarno dogodili

SMEDEREVO, 22. jun 2018 – Marko Šelić, u svetu muzike poznat kao Marčelo, sinoć je bio u zvaničnoj književnoj poseti Smederevu i u Etno klubu predstavio dvotomni roman „Higijena nesećanja“, koji predstavlja, kako je rekao za Podunavlje.info, centralni deo zamišljene trilogije pod naslovom „Malterego“.

Predstavljaš Smederevcima dvotomni roman HN…

MŠM: Ako bismo prešli na rečnik savremenih TV serija, ovo je druga i treća sezona serije. Ne vučem paralelu slučajno, jer ono što „Malterego“ od starta pokušava da izvede jeste u izvesnom smislu spajanje estetike pripovedanja, književnosti i upravo savremenih serija, jer oba medija, forme, bave se pripovedanjem priča i imaju šta da nauče jedni od drugih u savremenom trenutku. Konkretno, za mene to znači ni malo ne olabaviti književni aspekt dela, a opet, postići nivo uzbudljivosti koji tera čitaoca da guta stranu za stranom.

O čemu govore knjige, šta pokušavaš da kažeš čitaocima…

MŠM: Verovatno najtačniji kompliment koji je ova priča zavredela, jeste komentar Davida Albaharija koji se nalazi na koricama prve knjige u serijalu, gde kaže da je ovo priča o nasilju koje izražava prezir prema nasilju, vrlo dubok prezir, a pokušava se da se uđe u psihološki ambis nasilnih trauma i njihovog prevazilaženja, a u „Higijeni nesećanja“ lična potisnuta sećanja glavnog junaka, koje jeste nasilno i traumatsko, seli se i na kolektivni plan. U suštini ta dva toka pratimo jer je, nažalost, moje duboko uverenje da živimo u jednom krajnje nasilnom vremenu na razne načine, osim ako ne banalizujemo nasilje na nivo fizičkog nasilja I proglasimo da je to jedino. Naravno da nije. Mada ovde ima i toga. Dakle, to je priča koja pokušava da sagleda tu vrstu užasa kroz priče više junaka, kroz aspekt graničenja fiktivnog užasa sa stvarnim. Postavlja se pitanje kada rđave misli počinju da rađaju rđavo ponašanje. Koliko smo sposobni, ako koristimo fantastiku kao ventil, da se zaista sačuvamo od stvarne agresivnosti.

Svet fikcije vs dokumentarno…

MŠM: Jedan od njih, iz grupe glavnih junaka, čovek od četrdesetak godina koji je ratni veteran a da to ni najbliskiji prijatelji to ne znaju. Jedna junakinja silom prilika dozna kakav užas može da ti se dogodi sada i ovde u našoj zemlji ukoliko si trudna, promašiš dvanaestu nedelju, a onda se ispostavi da je takozvani plod, odnosno beba jako bolesna i da će verovatno umreti po rođenju. I ti ne možeš da se iskobeljaš iz toga jer, s jedne strane, tu se pojavljuju lekari koji su verski fanatici i razne druge prepreke koje su potpuno neverovatne… Da ne dužim, ono što je meni bilo interesantno na radu na „Higijeni nesećanja“ iI uopšte na „Malteregu“ je taj odnos užasa iz sveta fikcije, onog koji je izmišljen za potrebe priče, versus onoga što je čisto dokumentaristički, moj istraživački rad o užasima koji su se nekome stvarno dogodili I vrlo često, ovi drugi zvuče bizarnije nego ovi prvi.

Šta je Malterego…

MŠM: Očigledno, reč je o alteregu s M. Razlozi su mnogostruki a objasne se i u samoj priči. Navodno ključni razlog jeste priča koju je glavni junak jednom čuo i malo da konkretizujem. Reč je o čoveku koji vodi neku vrstu dnevnika, s tim što nije dnevnik kalibra „Dragi dnevniče, danas se desilo…“, već je to jedan svojevrsni dnevnik frustracija. On ima imaginarnog junaka-osvetnika i naziva ga Malteregom. Taj mu služi da se vrlo brutalno obračuna sa svakim ko mu na javi stane na žulj. I čitava priča počinje od trenutka kada u stvarnoj stvarnosti iskrsne leš osobe ubijene u izmaštanoj priči dan ranije. Međutim, inicijalna kapisla da uopšte smisli tako nešto jeste davnašnji razgovor sa jednim starijim čovekom, filozofom po hobiju i stručnoj spremi i zanimanju, koji mu je pojasnio da je malter verovatno najbolji izum čovečanstva ili bilo šta drugo što predstavlja neku vrstu lepka, bilo što drži stvar na okupu. Njegova je tvrdnja da bi se sve rastočilo i raspalo kad ne bi postojalo neko vezivno tkivo. I ideja je da se to čak može preneti i na ličnost. Dakle, ako nemaš svoj ventil za pražnjenje, a njegov ventil je njegov alterego koji se otud naziva malteregom, on smatra u određenom trenutku svog života da bi bez tog ventila verovatno poludeo.

Ko je Marko danas, gde je Marčelo…

MŠM: Marčelo je ovaj što se bavi muzikom. Problem je vrlo tehničke prirode. Prosto, nemoguće je uz gomilu obaveza biti potpuno posvećen i jednom i drugom u isto vreme, pa se onda bavim žongliranjem, koliko mogu… Rečju, prethodnih godina, 2014. je objavljen „Napet šou“ kao knjigo-album i otad počinje rad na „Higijeni nesećanja“ koja je završila kao roman u dva toma. Bilo mi je potpuno nemoguće da na jednakom nivou kvaliteta koji pokušavam da postignem, držim te dve oblasti (pisanje i muzika). Sada kada je „Higijena“ tu, a pre poslednjeg, zaključnog dela trilogije „Malterego“, na redu je upravo muzika. Pokušavam oblanda princip, koliko mogu.

Politika…

MŠM: Prvo, mislim da kod nas postoji vrlo pogrešno a uvreženo mišljenje šta to uopšte ima da znači. Ako živiš ovde, ako živiš bilo gde, tebe to mora makar na nekom nivou da zanima, jer se najdirektnije tiče svoje svakodnevice. Pokušavam da kažem da postoji jedan nivo gde se svi bavimo politikom, a kod nas postoji mišljenje da je to jedino tačno, u onom smislu da ti sad postaneš član neke partije itd. Ali to uvreženo mišljenje pravi jedan ozbiljan problem u stvarnosti, jer se onda svaki aktivizam tretira kao: „E, ovaj ulazi u politiku“. A aktivizam nije to. Da li se sad ljudi koji protestuju zbog cene benzina bave politikom? Pa, bave se, ali da li imaju pretenzija da sede u skupštini? Pa, ne. Mislim da to jako teško razdvajamo i mislim da vladajuća struktura upravo to i koristi za ovakvu diskvalifikaciju bilo čijeg angažmana, u smislu, bilo ko podigne glas i kaže „E, ovo nije u redu“, ti sad imaš ambicija za ovo i ono. Istini za volju, takve ambicije nikad nisam imao. Pre svega, zato što smatram da to ne može biti hobi. Ako si rešio da menjaš, da utičeš na društvo na taj način, to je to. Bez obzira na diplomatski angažman jednog Andrića, recimo, ne vidim da je ovde i sada moguće da te dve stvari idu sasvim uporedo. Vrlo bih se divio ljudima koji su spremni da ostave umetnost da bi učinili društvo boljim, ali ni u normalnim okolnostima ne bih mislio da sam ja taj. Suviše mi je stalo do ovoga. To što koristim svoje javno prisustvo i svoju umetnost da se osvrnem i na društvo, to stvarno smatram dužnošću savremenika. Prosto, tu smo. Koliko god neko mislio da to prlja stvaralaštvo, angažovani teatar postoji još od Aristofana i to je prosto tako. Baš naprotiv, mi smo skrenuli u drugu krajnost pa sad imate „bezubi teatar“ koji ne sme da zagrize i čačne nikakvu bolnu temu. Da neko ne shvati pogrešno, ne optužujem. Može se razmišljati i tako, ali branim legitimno pravo da se razmišlja i drugačije jer je nemoguće da ti nije stalo gde si, šta si. Mislim da ljudi koji se time ne bave, a bave se umetnošću, jesu ili previše razočarani, što bi rekao moj drugar Kokan Mladenović „emigrirali u sebe“, a u jednom broju slučajeva imaš situaciju da ljudi prosto ne žele da „pucaju sebi u nogu“ na takav način, što ja ne podržavam preterano. Ako nema građanske hrabrosti, onda stvarno nema ničega. Mislim da ovo vreme to potvrđuje. Kad god pustiš, kad god se ne pobuniš, sutra.. Ne možeš da napraviš kompromis sa zlom, jer ono neće ostati na tom nivou. Sutra će te ponovo ujesti, još gore nego juče. Upravo to se i dešava. Ovo je jedan veliki test strpljenja dokle to može da ide i to gledamo svakoga dana.”

Na kraju, da ne ostane nespomenuto, sve ovo se, uključujući i naš razgovor, događalo u četvrtka uveče, dok su mali ekrani, i ljudi ispred njih, bili okupirani Svetskim prvenstvom u fudbalu. Tokom predstavljanja pomenutog štiva, primećena je poveća grupa mladih ljudi u bašti Etno kluba, koja je upravo tim povodom bila tu i nije mnogo marila za Argentinu i Hrvatsku i njihovo nogometisanje.

Foto: Živan Vanja Panić

 

Čitaj dalje...

Studenti iniciraju urbanu regeneraciju Smedereva

Izvor: eKapija, Piše: Marko Andrejić, 22. jun 2018 – Industrijski pogoni pogodni za razvoj kreativnih klastera, Tvrđava neiskorišćen potencijal.

Srbija se praktično od devedesetih godina nalazi u tranziciji, a ovo višedecenijsko stanje odrazilo se i na izgled pojedinih gradova. Nakon propadanja veliki državnih firmi i industrijskih kompleksa koji su se u većini mesta nalazili manje-više u centru naselja, ostali su brojni neiskorišćeni javni prostori, devastirane zgrade i zapostavljeni kvartovi.

Takva situacija je i u Smederevu, gde su mnogi javni prostori zapušteni, posebno delovi oko tvrđave, koji se ne upotrebljavaju. Evidentiran je i nedostatak pratećih sadržaja, koji bi bili životni, pa su ocene njihovih funkcionalnosti, bezbednosti i životnosti prilično niske, a stručnjaci smatraju da bi trebalo izvršiti intervenciju.
Jedna od tema istraživanja kojima se kroz svoje master radove bave studenti Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, upravo je umrežavanje ovakvih prostora u Smederevu – kako ih povezati, pretvoriti u atraktivnu lokaciju i učiniti da ovaj grad najzad izađe na reku.
– Projekti urbane regeneracije otvorenih javnih prostora Smedereva i braunfild lokacija, koji su se bavili studijom slučaja grada Smedereva i kompleksa stare železare, a predstavljeni su na Letnjoj školi urbanizma u Stanišićima, sastavni su deo 28 master radova studenata mastera Integralni urbanizam na našem fakultetu. Oni su rađeni u okviru interregionalnog projekta „DANube Urban Brend – a regional network building through tourism and education to strengthen the Danube cultural identity and solidarity – DANUrB“ koji se odnosi na brendiranje i umrežavanje malih i srednjih gradova duž Dunava, u sedam zemalja-učesnica projekta. Imamo 36 partnera na projektu iz država kroz koje prolazi Dunav – Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija i Bugarska, a pridruženi partneri iz naše zemlje su Golubac i Smederevo – kaže u razgovoru za eKapiju prof. dr Aleksandra Đukić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
U razgovoru koji smo vodili za vreme trajanja Letnje škole urbanizma, koju su Udruženje urbanista Srbije i Republički geodetski zavod organizovali od 31. maja do 2. juna u Etno selu Stanišići kod Bijeljine (BiH), ona ističe da je prošle godine u fokusu bio Golubac, gde su se studenti takođe bavili otvorenim prostorima i njihovom regeneracijom, dok je ove godine na red došlo Smederevo.
– Akcenat projekta je na razvoju malih i srednjih gradova na Dunavu i došli smo do zaključka da sve države imaju pojedine slične probleme, jer je svuda prisutno opadanje broja ljudi, problemi u privredi, nedovoljno iskorišćeni potencijali nasleđa i kulture. Zbog toga i ne čude nagle migracije u veće gradove. Na osnovu toga specifični ciljevi projekta su umrežavanje aktera između država, ali i na nivou samih regija i gradova, kako bi se kroz međusobnu saradnju razmenila iskustva i sagledali primeri dobre prakse.
Profesorka Đukić naglašava da je fokus i na zajedničkom jačanju turističke ponude, posebno na polju kulturnog turizma, jer je celo Podunavlje bogato kulturnim nasleđem. Tu se ne zaboravlja i značaj lokalnog identiteta i specifičnosti. Jedan od konačnih rezultata, naime, trebalo bi da bude formiranje zajedničke strategije jačanja brenda podunavskih gradova, odnosno pravljenje aplikacija za mobilne telefone, gde bi bile kreirane interesantne rute koje se ne mogu pronaći u uobičajenim turističkim vodičima, a koje čak povezuju određene gradove koji su učesnici projekta, pa i šire, duž celog toka Dunava.

– Želimo da zabeležimo i svo ono kulturno nasleđe koje nije evidentirano do sada, a na toj listi nalazi se i industrijsko nasleđe.

Kreativni klasteri u bivšoj industrijskoj zoni Smedereva

Branislav Antonić sa Arhitektonskog fakulteta navodi da se među projektima predstavljenim na Letnjoj školi urbanizma nalaze upravo predlozi za urbanu regeneraciju otvorenih javnih prostora, ali i za reindustrijalizaciju i braunfild regeneraciju pojedinih delova Smedereva, kao što je, na primer, industrijska zona Godominsko polje.
– Među starim industrijskim objektima koje bi trebalo zadržati nalaze se svakako objekti stare železare, stari silos na obali koji je veoma zanimljiv, zatim određeni objekti koji su pomoćni a nakon preseljenja luke su ostali na ovom mestu kao zaostavština vremena industrijalizacije. Postoje stari objekti u Godominskom polju koji su pogodni za kreativne klastere i kreativnu industriju koja kod nas, na nivou grada srednje veličine kao što je Smederevo, još nije dovoljno razvijena. Pokušavamo da ponudimo ljudima u lokalnoj zajednici određenu viziju kako da se ti prostori prilagode – objašnjava Antonić.
Inače, Arhitektonski fakultet je početkom 2018. potpisao ugovor sa gradom Smederevom i postoji jako dobra saradnja sa glavnim arhitektom, kao i sa direktorima turističke organizacije grada, kulturnih ustanova, muzeja, zavoda za zaštitu spomenika.
– Dobar deo evropskih fondova usmerenih na prostorni razvoj upravo je orijentisan na manje sredine, jer su one više opterećene gubitkom ekonomske i demografske osnove – tako je i u Francuskoj i u Finskoj, a na Balkanu je to već opšte poznato – dodaje Branislav Antonić.
On navodi interesantno poređenje Golupca i Smedereva, gde je Golubac kao mnogo manje mesto izuzetno vezano za tvrđavu, dok je Smederevska tvrđava neiskorišćena. Pored toga, u Smederevu ima i mnogo objekata iz rane moderne. Prema rečima našeg sagovornika, to nije karakteristično za gradove ove veličine, a reč je o detaljima koji mogu biti veoma zanimljivi.

– Takođe ima objekata iz perioda drugog svetskog rata, jer je nakon velikih razaranja podignuto više objekata u neovizantijskom i neotradicionalnom stilu, što mislim da je retko i u Srbiji. To preplitanje stilova je veoma zanimljivo u Smederevu.

Platforma za dalji razvoj

Antonić podseća da je poenta projekta koji je u toku povezivanje svog tog nasleđa, koje je raštrkano i u Golupcu i u Smederevu, kroz urbane prostore. Tako bi turistima bilo omogućeno da ne dođu samo na kratko na tvrđavu i produže dalje, a svaki boravak duži od dva sata znači i veliku podršku lokalnom razvoju kroz finansije, odnosno potrošnju.
Profesorka Aleksandra Đukić očekuje da studentski master radovi postanu svojevrsna platforma i polazni osnov za dalja istraživanja na projektu i razvoj turističke ponude i aplikacija.
– S druge strane, interakcija između studenata i gradske uprave Smedereva doneće nove ideje. Neki projekti su nudili čak i načine implementacije i pronalaženje fondova za realizaciju, a svakako ćemo predložiti i moguće investitore, odnosno kakav bi trebalo da bude njihov odnos, jer su često moguća i veoma produktivna javno-privatna partnerstva – zaključuje profesorka Đukić.

Čitaj dalje...

Za ubistvo u Udovicama 14 i po godina zatvora 

BEOGRAD/UDOVICE, 22. jun 2018 – Apelacioni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu, kojom je Predrag Stefanović, zbog ubistva Živojina Joksića i neovlašćenog držanja oružja, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina i 6 meseci, kao i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000 dinara

Prvostepenom presudom Višeg suda u Smederevu Predrag Stefanović je oglašen krivim što je 1. septembra 2015. godine, u selu Udovice, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne bitno, lišio života Živojina Joksića.

Podsetimo, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prošle godine prvobitnu presudu kojom je Predrag bio osuđen na 18 i po godina zatvora i 100.000 dinara zbog ubistva Joksića kome je dugovao novac i naložio da mu se ponovi suđenje. Stefanoviću je međutim odlukom Apelacionog suda bio produžen pritvor do daljeg, a nova presuda je glasila na 14 i po godina zatvora.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi da je, „u delu odluke o izrečenoj kazni, pravilno prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je priznao izvršenje krivičnog dela, zatim otkrio mesto gde se u krajnjem ishodu nalazilo telo ubijenog, njegove porodične prilike i raniji život, uz istovremeno osvrtanje na doprinos samog sada pokojnog oštećenog. Kao otežavajuće okolnosti pravilno je prvostepeni sud cenio celokupno ponašanje okrivljenog nakon lišenja života oštećenog, odnosno da je uklonio tragove krivičnog dela, kao i brojne radnje koje je okrivljeni preduzeo“. Dodaje se da „imajući u vidu sve napred navedene otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, kao i sve okolnosti konkretnog slučaja, Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud osudio okrivljenog na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000 dinara“.

Čitaj dalje...

Sajam zapošljavanja u ponedeljak u Smederevskoj Palanci

SMEDEREVSKA PALANKA, 22. jun 2018 – Sajam zapošljavanja u Smederevskoj Palanci, u organizaciji Filijale Smederevo Nacionalne službe za zapošljavanje, biće održan u ponedeljak, 25. juna, počev od 10 časova, u holu zgrade Opštine Smederevska Palanka.

Svoju ponudu slobodnih radnih mesta predstaviće 24 poslodavca koji iskazuju potrebu za više od 300 radnika različitih profila i stepena kvalifikacija mašinske, metalske, metaloprerađivačke ugostiteljske , trgovačke, ekonomske i drugih struka .

Nezaposleni će na sajmu biti u prilici da uspostave direktan kontakt sa poslodavcima, predstave im se i predaju im svoju radnu biografiju (CV). Na štandu Nacionalne službe nezaposleni i poslodavci moći će da dobiju sve informacije o aktuelnim programima NSZ za podsticanje zapošljavanja, dok će nezaposleni dobiti i pomoć u pisanju svoje radne biografije, stoji u saopštenju NSZ.

Čitaj dalje...