You are here

Perspektive razvoja organske proizvodnje

SMEDEREVO, 9. jun 2017 – Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koja prati pregovore u poglavljima 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i 13 – Ribarstvo, održala je danas sednicu u smederevskom Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Tema skupa: Proces pregovora sa EU i perspektive razvoja organske proizvodnje.

Generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje – Serbia organika, Ivana Simić, govorila je o principima i standardima organske proizvodnje, zatim o osnovnim koracima za uspostavljanje organske poljoprivredne proizvodnje, kao i o tržištu i marketingu organskih proizvoda.

Ona je za Podunavlje info rekla da je udruženju Serbia organika cilj da kao krovna organizacija ovog sektora u Srbiji upoznaju ljude i buduće organske proizvođače sa svim principima organske proizvodnje i procedurom kako se postaje organski proizvođač u skladu sa zakonskim propisima iz ove oblasti.

“Što se tiče harmonizacije sektora organske proizvodnje u Srbiji sa legislativom Evropske unije, naš zakonski okvir je prilično usaglašen, odnosno neusaglašenosti nisu krucijalne. Neke od odredbi, mi iz sektora smatramo da ne treba uopšte da se usaglase, zato što su to neke specifičnosti organske proizvodnje u Srbiji, na primer, grupna sertifikacija”, rekla je za Podunavlje info Ivana Simić. Prema njenim rečima, od ukupno oko 2300 proizvođača u oblasti organske proizvodnje u Srbiji, više od 2000 je u sistemu grupne sertifikacije, odnosno, oni su kooperanti firmi koje su nosioci sertifikata.

Samostalni savetnik za razvoj organske proizvodnje u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Jelena Milić, predstavila je zakonski okvir i mere podrške.

U izjavi za Podunavlje info ona je ocenila da je prethodnih godina dosta urađeno na planu razvoja organske proizvodnje.

“Imali smo situaciju da su površine 2015. povećane čak za 62 odsto. Znajući prirodne potencijale Srbije, obim proizvodnje bi mogao da bude i mnogo veći, s obzirom da imamo zemljište koje u većini slučajeva nije zagađeno teškim metalima i organskim zagađivačima. Imamo značajne površine u okviru zaštićenih prirodnih dobara koja predstavljaju idealna mesta za razvoj organske proizvodnje. Država je pripremila zakonodavni okvir u skladu sa regulativama Evropske unije. Ministarstvo je u protekloj godini pripremilo tvining projekat, odobren od strane Evropske komisije, čiji je cilj jačanje kapaciteta za dalju implementaciju i pripremu zakonodavnog okvira i potpunu harmonizaciju propisa iz oblasti organske proizvodnje. Takođe, imamo i mere kojima Ministarstvo podržava organske proizvođače, poput refundiranja dela troškova prema ovlašćenim kontrolnim organizacijama u skladu sa Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Procenat refundiranja za ovu godinu je 50 posto, a za marginalna područja 65 odsto”, rekla je za Podunavlje info predstavnica Ministarstva poljoprivrede.


“Pregovaračka poglavlja 11, 12, 13 nisu otvorena, za poglavlje 11 se privodi kraju izrada Akcionog plana, koji je jedan od uslova za njegovo otvaranje. Za poglavlje 12 je tek početkom godine pristigao skrining izveštaj o usklađenosti našeg zakonodavstva i institucionalnog okvira u toj oblasti (pitanje bezbednosti hrane). U okviru poglavlja 13, koje pokriva politiku ribarstva, ne postoje merila za otvaranje ovog poglavlja. Trenutno se radi na tehničkim pripremama za njegovo otvaranje, ali nemam informaciju kada bi to moglo da se dogodi”, izjavio je za Podunavlje info Ivan Knežević, zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji i jedan od koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati pregovore sa EU u oblasti poljoprivrede.


Zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji i jedan od koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati pregovore sa EU u oblasti poljoprivrede, Ivan Knežević,  u izjavi za Podunavlje info je kazao da je današnji sastanak, organizovan sa Regionalnom razvojnom agencijom Braničevo-Podunavlje, posvećen temi potencijala razvoja organske proizvodnje u kontekstu pregovora naše zemlje sa EU.

“Ovu temu je naša grupa imala pre dve godine, pa je ovo prilika da vidimo kakve su se promene desile u međuvremenu i da promovišemo i informišemo zainteresovane strane u ovom delu naše zemlje, jer uloga Konventa nije samo praćenje procesa pregovora i doprinos formulisanju pregovaračkih pozicija, već i informisanje zainteresovanih strana o različitim temama, potencijalima i efektima ulaska naše zemlje u EU. Danas je to organska proizvodnja i smatram da u tom delu postoji veliki potencijal”, ocenio je za Podunavlje info Knežević.

Bilo bi nepravedno izostaviti da je jedan od izlagača na današnjem skupu u Smederevu bio i Ivan Tupajić, iz firme Superior doo Velika Plana, koji je govorio o proizvodnji organskog semena i sadnog materijala.

Recimo na kraju da se, u okviru zvanične posete Srbiji, evropski komesar za proširenje i susedsku politiku, Johanes Han, sastao i sa predstavnicima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, a tema razgovora bio je uticaj vladavine prava na poslovnu zajednicu. Evropski komesar je tom prilikom, ponovio potrebu zajedničkog rada na promociji aktivnosti i projekata koje EU podržava u Srbiji u okviru pripreme za članstvo. Na sastanku održanom u prostorijama Delegacije Evropske unije u Srbiji, učestvovali su pored komesara Hana, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, Nataša Dragojlović, koordinatorka Radne grupe Konventa za Poglavlje 24, Sonja Stojanović Gajić, zatim Ana Firtel iz Saveta stranih investitora FIC, kao i predstavnici NALED-a i Američke privredne komore AMČAM.

 

 

Čitaj dalje...

Obnova Tvrđave Ram

RAM/SMEDEREVO, 9. jun 2017. Izvor: RZZSKS – Otpočeli su radovi na obnovi Tvrđave Ram nedaleko od Velikog Gradišta.

Radovi se izvode prema „Projektu obnove Tvrđave Ram“ koji je izradila turska projektantska kuća ANB Mimarlik Musavirlik Insaat ve Ticaret LTD. Sti. iz Ankare 2014. godine. Sredstva za izvođenje radova je obezbedila Turska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (TIKA), a realizuje ih odabrani izvođač ABMA Restaurasion iz Turske. Planirano je da se završe do kraja građevinske sezone 2018. godine.

Konzervatorski nadzor tokom radova sprovoditi Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo.

Planirano je da se od sredine juna meseca uporedo nastave i arheološka iskopavanja i istraživanja unutrašnjeg prostora Tvrđave, koja će izvoditi Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, uz finansijsku pomoć koju će kao i za obnovu Tvrđave obezbediti TIKA.

Tvrđava je sagrađena 1483. godine na dominantnoj steni iznad obale Dunava i predstavlja specifično ostvarenje vojne arhitekture, koje mada izrazito artiljerijsko, sa trospratnim kulama koje su imale po tri  topovska otvora na svakom nivou i po jedan na svakom zidnom platnu, ima i dosta starijih arhitektonskih rešenja.

http://spomenicikulture.org.rs/sr/delatnost/otpo-eli-su-radovi-na-obnovi-tvr-ave-ram

 

Čitaj dalje...

Radnici „Goše“ zarobili vagone za Slovačku

SMEDEREVSKA PALANKA, 9. jun 2017 – Umesto u halama i fabričkom krugu, gde obično budu mada štrajk još uvek traje, zaposleni u FŠV Goša“ jutro su proveli na železničkoj stanici.

Štrajk radnika Fabrike šinskih vozila „Goša“ u Smederevskoj Palanci, koji traje sa prekidima već dva i po meseca,, sada je silom prilika izašao iz fabrike; radnici su na železničkoj stanici u ovom gradu, gde čuvaju vagone sa njihovih ruku delom, gotovim proizvodima spremljenim da odu u Slovačku, u njihovu nekada matičnu firmu ŽOS iz Trnave.

– Ni posle razgovora sa ovim novim predstavnikom vlasnika nije poštovano što smo se dogovorili i što smo stavili na papir. Dogovor je bio da pustimo vagone da izađu iz fabrike, a oni će nam odmah sutradan izvršiti uplatu. To nije desilo i odlučili smo da ne damo vagonima da krenu odavde. Napravićemo straže od po deset ljudi koji će tu tokom vikenda non-stop da dežuraju – kaže Milan Vujčić, predsednik štrajkačkog odbora.

Na koloseku je zarobljeno desetak vagona sa obrtnim postoljima i drugim proizvodima. Štrajkači su o svojoj odluci obavestili i Policiju, objasnivši da nemaju nameru da blokiraju prugu i stanicu već samo vagone koji treba da krenu put Slovačke. Ukoliko ne radikalizuju štrajk, dodaju.

U svakom slučaju, radnici su odlučni da ne popuste, jer su više puta izigrani. Još uvek čekaju obećanih 30 hiljada po zaposlenom, koliko nedostaje do dogovorenih 100 hiljada dinara da bi obustavili štrajk. Ostaju i pri ostalim zahtevima; da im se dug za zaostale zarade isplati u 16 rata, kao i da plate moraju da bude redovne, mesec za mesec. Zbog neisplaćenih zarada u vreme prethodnog slovačkog vlasnika firme, dug za zaostale zarade se samo iz godine u godinu nagomilavao, a pune četiri im nisu bili uplaćivani ni porezi i doprinosi. Poučeni tim iskustvom sada nisu spremni na ustupke.

Čitaj dalje...

Kako to mislite nije dozvoljeno?

SMEDEREVO 8. jun 2017 – Odluku o određivanju prostora na teritoriji grada Smedereva na kojima nije dozvoljeno javno okupljanje usvojili su odbornici smederevske Gradske skupštine ovog četvrtka.

Učinili su to lakoćom, sa 40 glasova za, jednim protiv i četiri uzdržana.

Oni koji su, videvši ovo u dnevnom redu, možda pomislili da je u pitanju zakasnela reakcija na događaj od 4. marta, kada se na (ne)otkazanom koncertu na Trgu spontano okupilo mnooogo ljudi (moguće i svih 970) ili, još gore, da „ovi u vlasti“ nešto slute – grdno su se prešli. Ne. Ni blizu. Na donošenje ovakve odluke aktuelnu lokalnu vlast naterala je zakonska obaveza da uredi regulativu po tom pitanju, mada su i tu zakasnili, trebalo je to da urade još onomad.

U redu, bolje ikad nego nikad, jer ovako ozbiljna materija, tu nema spora, mora da bude valjano regulisana. Da li je? Iza dugog naslova, Odluka o određivanju prostora na teritoriji grada Smedereva na kojima nije dozvoljeno javno okupljanje, stoji nedugi dokument, od ukupno 8 članova, koji ostavlja više nedoumica nego što ih razrešava.

Za one koji ne znaju, prošle godine je donet novi Zakon o javnom okupljanju, koji takođe, ruku na srce, sa svojih 25 članova nije baš remek-delo pravne nauke. I u njemu sve „mož’ da bidne al’ ne mora da znači“. Ako se izuzmu kaznene odredbe. One su jasno definisane. Uostalom, zbog toga su, po usvajanju ovog zakona u Skupštini Srbije, naravno, nakon što su u raspravi o njegovom predlogu odbijeni svi amandmani, mnogi stručnjaci konstatovali da se ovim znatno ograničavaju slobode organizovanja i javnog izražavanja građana. A u ovoj našoj odluci najvećim delom su prepisane odredbe tog zakona. Tako u njoj stoji da „javno okupljanje nije dozvoljeno na mestu na kojem, zbog karakteristika mesta ili njegove posebne namene, preti opasnost od ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije“. Dakle, doslovce prepisan član 6 republičkog zakona, čak se i Srbija brani na smederevskim okupljalištima, tim nedozvoljenim. Kojim? E, to je enigma! To će izgleda „organi“ da odluče u svakom pojedinačnom slučaju.

Jer, formulacija je, kao i u Zakonu o javim okupljanjima, opšta da opštija ne može biti. Dozvoljava najrazličitija tumačenja. Naime, pod javnim okupljanjem Zakon i ova odluka smatraju svako „okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, kao i drugih okupljanja kojima je svrha ostvarivanje verskih, kulturnih, humanitarnih, sportskih, zabavnih i drugih interesa, u skladu sa Zakonom i Odlukom“! Dakle, ako ćemo bukvalno, što sprovodiocima zakona nikad nije bilo strano, može mali fudbal! Ako igrate veliki, onaj 11 na 11, kršite zakon ukoliko to ne prijavite pet dana ranije!

Ipak, vraćamo se na prethodno pitanje, najveća je misterija koja su to mesta gde nikako ne sme da vas bude više od 20 odjednom bez dozvole nadležnih? „Kao mesta na kojima nije dozvoljeno okupljanje na teritoriji grada Smedereva određuju se sledeći prostori“ – i tu se čovek ponada da će da vidi spisak. Ali ne, piše što i u Zakonu: „prostori oko predškolskih ustanova, objekata osnovnih i srednjih škola, objekata zdravstvenih ustanova i drugih objekata javnog zdravlja, objekata Ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova…“. To što sam MUP svako malo pred svojom zgradom okuplja više od 20 građana, te zamena ličnih karti, te zamena pasoša, vozačkih dozvola, to se verovatno ne računa. Bolnica i Dom zdravlja, što jes’ jes’, po više od 20 građana okupljaju uglavnom unutra, u čekaonicama, tako da to ne podleže.

Sledi dodatno zamumuljivanje; po slovu Odluke, zabranjeno je i okupljanje „ispred objekata od posebnog značaja“. [sic] Kojih? Kakvog? Nema obrazloženja, neke specifikacije i definicije koju treba da ispuni objekat da bi bio od „posebnog značaja“. Će se dogovorimo, što bi rekli na pijaci. Onim nesrećnicima iz Želvoza koji se svakog ponedeljka okupljaju na Fontani, a često ih je više od 20, ostaje samo da se nadaju da cvetni slavoluk nije objekat „od  posebnog značaja“. Mada…

Zakoni i ovakve odluke se prave da bi se definisalo šta se sme a šta ne, jer što nije dozvoljeno to je kažnjivo. Posle svega, samo je jedno sigurno: ukoliko vas na okupljanje ne dovoze organizovano autobusom veliki su izgledi da krljate kako pomenuti zakon tako i ovu odluku.

Čitaj dalje...