20. oktobar 2026 – Zovem se Vesna Jovanović, majka sam dvoje odrasle dece i ponosna baka jednog mališana od tri godine. Pre osamnaest godina dijagnostikovana mi je teška progresivna bolest, multipla skleroza.
– Ja sam Miroslav Mihajlov. Živim u Smederevu sa Vesnom sa kojom uz ljubav i zajednički život delim i istu bolest, multiplu sklerozu.
Ovako svoju priču počinju Vesna i Miroslav.
– Odrastao sam zdravo, uz sport i prirodu i ne sanjajući da ću se jednog dana kretati uz pomoć pomagala i doživotne upotrebe leka za koliko toliko ublažavanje teških simptoma MS koje većina zdravih ljudi ne može razumeti. Uz međusobnu podršku život je lakši ali težina bolesti je uvek tu- kaže Miroslav i nastavlja.
– Pre šest godina sam saznao da u sebi nosim tog zlog podstanara kojeg nikada neću moći da izbacim iz svog života. Uz svu težinu lanaca koje vučem za sobom naučio sam da je osmeh lek duše, najskuplji lek na svetu. Imam sina od 18 godina i unuka od tri godine koji me jedini ne vide kao osobu sa invaliditetom. MS je bolest sa hiljadu lica, ali ja pokušavam da vidim samo nasmejana lica ljudi koje volim. Uz ta nasmejana lica život je lakši, lepši.
Vesna i Miroslav su se upoznali, kako rekoše, upravo zbog iste bolesti. Kroz prepiske su saznali da osim što se bore sa istom dijagnozom, imaju i ista interesovanja, streljaštvo i slikarstvo pre svega. Vesna smatra da je Miroslav napravio odličan korak kada se priključio sportu, o čemu svedoče brojne medalje u streljaštvu i streličarstvu, sportovima koji su i njoj omiljeni.
– Aktivan sam član udruženja MS Platforma u Smederevu, ali i drugih udruženja osoba sa invaliditetom. Rani odlazak u invalidsku penziju, doneo mi je dosta slobodnog vremena, tako da 2017. godine deo tog vremena posvećujem streljaštvu i streličarstvu. Ubrzo ostvarujem odlične rezultate i nižu se medalje. Kroz humanitarne radionice u dva udruženja, MS platforma i Udruženja paraplegičara, usavršavam moj talenat u slikanju. Shvatam da moja dostignuća ne leže samo u čeličnom fokusu streljaštva, već i u miru koji stvara moj novi glas kroz četkicu i platno. U tom periodu upoznajem Miroslava i on se uključuje u streljaštvo, streličarstvo, slikanje i sve druge aktivnosti koje se organizuju u okviru udruženja.
Na žalost, kako je bolest uzimala maha, morala je da se odrekne streličarstva, a vrhunski je takmičar u drugom sportu koji zahteva mirnu ruku i dobro oko.
– Iz streličarstva sam se povukla zbog pogoršanja bolesti. Kada je streljaštvo u pitanju, stvorila se pozitivna zavisnost. Kroz tu zavisnost i strast, postavila sam državni rekord od 375 krugova, serijskom vazdušnom puškom i četiri puta ponela titulu državnog prvaka.
Ništa manje uspešna nije ni u drugoj pasiji – slikarstvu.
– Najveći i najtiši izazov za mene desio sed pred praznim platnom. Jedna od mojih slika „Snaga vere“ donela drugo mesto i priznanje „Mihajlo Pupin“.
– Među osobama sa invaliditetom ima vrhunskih sportista, pisaca, slikara koji svedoče da ne postoje ograničenja na putu ka uspehu. Oni su veliki podsticaj. Njihovi rezultati su dokaz da volja, upornost i disciplina pobeđuju sve barijere i ograničenja. Svojim primerom želimo da pokažemo da granice ne postoje, da invaliditet nije identitet. Cilj nam je da ohrabrimo što više ljudi da nam se pridruže i da ostvare svoje snove. Da pošaljemo jasnu poruku, bez obzira na zdravstveno stanje svako može da uradi za sebe mnogo toga u smislu poboljšanja kvaliteta života.
Vesna terapiju preko Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja prvi put dobija posle četrnaest godina, kada ju je bolest već dovela do invalidskih kolica. A uz to, na žalost, idu i problemi sa kojima se svakodnevno susreću, a kako objašnjavaju Vesna i Miroslav, to su infrastruktura ali i birokratija.
– Problem je u pristupu važnim državnim institucijama. Preuzimanje terapije za MS za nas sa težim invaliditetom je svakog meseca u Kliničkom centru Srbije, što nam predstavlja ogroman problem. S obzirom da nismo samostalni, moramo da nađemo pratioca. Ta osoba treba da odloži svoje obaveze ili da zameni smenu i tako svakog meseca. Mnogo bi nam olakšalo kada bi terapiju mogli da preuzmemo u svom gradu.
– Ponekad nas život stavi u okvire koje nismo birali, ali naš duh uvek sam bira gde će da leti. Moja životna priča je poruka o snazi, unutrašnjem glasu i krilima koja niko ne može oduzeti, bez obzira na ljudske limite i prepreke. Vera u sopstvenu snagu je jedina sila koja uvek pobeđuje sve životne oluje – poručuje na kraju.
Na naslovnoj fotografiji Vesna i Miroslav sa Draganom Šulkić, koja je takođe bila gost ovog serijala „Uprkos svemu ili baš zbog toga – osobe sa invaliditetom koje inspirišu“
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.