18. avgust 2026 – Udruženje za promovisanje slobode izražavanja – Podunavska inicijativa ostaje dosledno kada su medijski projekti u pitanju, kao i svake od dosadašnjih gotovo deset godina rada, posvećuje pažnju osobama sa invaliditetom. Naziv novog projekta, koji ćemo realizovati do kraja godine, glasi „Uprkos svemu ili baš zbog toga – osobe sa invaliditetom koje inspirišu“.
Zašto se baš zako zove, možda će vam biti jasnije kroz prvu stranicu ovogodišnjeg projekta, koji otvaramo pričom o, verovatno, najmlađem predsedniku jednog udruženja u Srbiji, ne samo kada su u pitanju osobe sa invaliditetom (OSI). Reč je o novom predsedniku Udruženja distrofičara grada Smedereva „Bolji život“, dvadesetdvogodišnjem Kristijanu Tomiću.
“Imam Dišenovu mišićnu distrofiju (DMD – najčešći i najteži oblik kod najmlađih, pogađa gotovo isključivo dečake – prim. autora) i bolujem od rođenja. Imam i starijeg brata koji boluje od iste bolesti, on je negde sa osam godina prestao da hoda. Meni su dijagnozu ustanovili pri rođenju i do šesnaeste godine sam hodao. Od tada sam u invalidskim kolicima”, počinje svoju priču Kristijan.
Kako se izborio s tim saznanjem i stigao gde je sada?
“Posle teške borbe uspeo sam da to sve prebrodim, mnogo mi je pomogla socijalizacija, da se uključim u društvo. Počeo sam i da radim i to je bilo od velike pomoći. Uspeo sam da to prevaziđem, pre svega, uz pomoć porodice. Stariji brat je takođe u kolicima, on veoma pozitivno posmatra svet i uz njegovu, ali i uz pomoć porodice i meni bliskih ljudi, uspeo sam da prebrodim tu prepreku. Naravno, i sam sam morao da se izborim. Imao sam opciju da sedim kod kuće ili da se aktivno uključim u društvo. Prvo sam bio potpredsednik udruženja i učestvovao sam u svim aktivnostima matičnog, ali i drugih udruženja i to mi je najviše pomoglo”
Udruženje distrofičara grada Smedereva „Bolji život“ je humanitarna, neprofitna organizacija, osnovana 2012. godine sa ciljem unapređenja položaja osoba sa distrofijom, a ovaj mladi čovek je na njenom čelu od 20. marta ove godine.
U najkraćem, ovako izgleda njegov radni dan.
“Budim se oko 9 i čekam svog personalnog asistenta. Zatim odemo do udruženja, čije je radno vreme od 10 do 14 sati, završim posao i posle, nekad, odemo na kafu, pa idem kući. Kada imamo aktivnosti, raspored je sasvim drugačiji.”
Zanimalo nas je kakvih aktivnosti, šta je to što ovo udruženje radi za svoje članove i sve ostale koji na na njega upućeni.
“Što se naših aktivnosti tiče, pre svega cilj je druženje i razmena iskustava. Sada u septembru ćemo održati 15. po redu šahovski turnir, tradicionalni turnir povodom Smederevske jeseni. Organizujemo i preventivne medicinske preglede i edukativna predavanja. Na moju inicijativu, od prošle godine imamo boćanje, prilagođeno osobama sa invaliditetom, a u tome učestvuju mladi iz cele Srbije. I naš šahovski turnir okuplja veliki broj učesnika, 20-30, pa sa pratiocima bude oko 60 ljudi, što je impozantan broj, čak i za nacionalne uslove.”
U Smederevu veoma dobro sarađuju udruženja osoba sa invaliditetom, objašnjava Tomić, druže se i rade sa svima, pogotovo sa Udruženjem paraplegičara i MS platformom, dodajući da se rado odazivaju na aktivnosti koje ostala udruženja pojedinačno organizuju.
I Kristijan je imao pitanje za nas: zašto baš njemu poklanjamo posebnu pažnju? I odgovor.
“Verovatno zato što sam kao veoma mlad postao predsednik udruženja, sa dvadeset i jednom godinom, što je zaista retkost. Time želim da pokažem i drugim mladim ljudima sa invaliditetom da uprkos određenim preprekama mogu da ostvare neke svoje ciljeve. Uprkos svim problemima, trudim se da pozitivno gledam na svet.”
Za kraj, poruka za mlade OSI.
“Smatram da je za neku osobu sa invaliditetom, posebno mlađu, veoma važno da se priključi nekom udruženju, da učestvuje u aktivnostima, jer tu upoznaje druge ljude koji imaju sličan problem, razmenjuju se iskustva. Samim tim, bude lakše samoj osobi sa invaliditetom, da shvati da još neko ima problem koji deli sa njim.”
Govoreći o tome, Tomić ukazuje na problem fizičke pristupačnosti, koji je još uvek aktuelan, ne samo u Smederevu, kao i na nemogućnost ostvarivanja određenih prava OSI, ali o tome nekom drugom prilikom.
Ovim projektom imamo nameru da ukažemo na uspehe i rezultate u oblastima života i rada u kojima su se dokazale osobe sa invaliditetom u Smederevu. Lični primeri osoba sa invaliditetom dokazuju da ograničenja ne moraju da budu prepreka za uspeh, kreativnost i doprinos društvu. Njihova postignuća u obrazovanju, nauci, umetnosti, sportu i javnom angažmanu pokazuju snagu volje, istrajnost i sposobnost prevazilaženja prepreka koje društvo, ili sam život, često postavljaju, a kroz serijal takvih razgovora, njihove životne priče, mogu da budu podstrek drugima.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.