SMEDEREVO, 4. decembar 2023 – Na sajtu Republičke izborne komisije juče je, u nedelju dakle, objavljena odluka smederevske Gradske izborne komisije o broju glasačkih klističa koji će biti štampani za lokalne izbore 17. decembra. Brojka je 94.958.
Po poslednjim, 23. oktobra ažuriranim podacima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu, u dokumentu koji se zove Pregled broja birača, navodi se da Smederevo takvih ima 94.953. Pa dobro, pet tamo – pet ‘vamo, nije strašno, ali…
Smederevo po nedavnom popisu ima 98.770 stanovnika, a i taj broj je na kraju prilično nategnut, pošto se po prvim rezultatima krenulo od 96.662, pa su naknadno dodati ostali, njih oko dve hiljade, administartivnim putem, pronađeni u različitim evidencijama državnih organa kao rezidenti Smedereva.
U analizi te brojke od 98.770, koju je objavio Republički zavoda za statistiku, u Smederevu je evidentirano 81,9 posto punoletnih građana ili, tačno u glavu, to je 80.207. Po istom tom izveštaju, onih od 15 do 19 godina, dakle iz grupacije iz koje su šesnaestogodišnjaci i sedamnaestogodišnjaci bili u prilici da se od tada do sada upišu u pinoletne i steknu pravo glasa, bilo je tačno 5.297. Sve i da su svi u međuvremenu napunili 18, da zanemarimo ove mlađe, od 15 godina, uz to i ove koji su već imali 18 i 19, pa…
Pri svemu ovome da apstrahujemo i onaj neveseli podatak o stopi mortaliteta, da se pravimo da niko od popisa naovamo u Smederevu nije umro, opet su brojke u najmanju ruku nelogične, ne slažu se sa zdravom pameti.
Za razliku između brojeva u popisu i onog na bričakom spiskovima postoji, naravno, objašnjenje. Naime, u periodu pre, ali i nakon izbora, objašnjavaju iz Crte, Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, nezavisne, nestranačke organizacija civilnog društva, u javnosti se često postavlja to pitanje. Radi se, kažu oni, zapravo o dva seta podataka.
Birački spisak, s jedne strane, obuhvata sve građane koji imaju biračko pravo u Srbiji. To su svi punoletni državljani, uključujući i one koji imaju prebivalište u Srbiji a boravište u inostranstvu. S druge strane, popisom stanovništva se periodično prikupljaju podaci o državljanima svih uzrasta, kao i o strancima trajno naseljenim u Srbiji. Popisom se obuhvataju državljani koji su u trenutku popisa prisutni u Srbiji, odnosno imaju prebivalište ili boravište.
Šta se iz ovoga da zaključiti? Da Smederevo, baš kao i ostali gradovi i opštine u Srbiji, ima veliki broj ljudi koji su se odselili i nisu se odjavili i nedefinisan broj stranaca koji su se prijavili. Da li su se ovi prvi odselili u neke daleke zemlje ili u Beograd – nebitno je. Za Smederevo bi to bilo više od 10 hiljada ljudi. Malo li je? To baš i nije neki podatak za hvalu. Da je tačan. Ali i taj bi morao da se stvai pod znak pitanja baš kao i svi ostali gore navedeni.