Izvor: efektiva.rs. 3. avgust 2023 – Nekoliko trgovaca nas je dobronamerno upozorilo na propis u vezi sa fiskalnim kasama koji ih obavezuje da od potrošača traže JMBG broj kada on želi da uloži reklamaciju, na šta su česte žalbe i potrošača.
Sporni propis, koji je očito donelo Ministarstvo finansija, zove se „Pravilnik o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase i o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja“ , a njegovim članom 8 se trgovcu nalaže da od potrošača koji reklamira robu u vrednosti većoj od 500 dinara uzme njegovo ime, prezime, JMBG broj. Te podatke trgovac mora da upiše u nekakav NI obrazac, štampanim slovima, a potrošač mora da mu se potpiše.
Ovaj pravilnik donet je 2004. godine, u vreme kada evropska koncepcija zaštite potrošača u Srbiji još nije bila zaživela, a svakako je donet punih 10 godina pre no što je Zakon o zaštiti potrošača iz 2014. godine u članu 56, odnosno 55 posle izmena, izričito predvideo da se reklamacija izjavljuje „uz dostavu računa na uvid ili drugog dokaza o kupovini (kopija računa, slip i sl)“.
Iz priloženog je jasno da potrošač prema važećem zakonskom rešenju nije dužan da dokazuje da je on lično kupac, već je dovoljno da pokaže dokaz o kupovini.
Jer, potrošač nije obavezno kupac. Potrošač može biti i član kupčevog domaćinstva, poklonoprimac, poslugoprimac, zakupodavac… U skladu sa tome, ni dokaz o kupovini nije i ne može biti personalizovan. Dakle, od 2014. godine, Zakon o zaštiti potrošača kao kasnije doneti propis, kao specijalni propis, kao krovni, sistemski propis, ali i kao propis jače pravne snage u skladu sa ustavnim načelom hijerarhije pravnih akata (zakoni su iznad pravilnika kao podzakonskih akata), derogira sporni Pravilnik. On se na potrošača ne sme primenjivati!
Međutim, sporni Pravilnik je od samog početka, dakle od 2004. godine, u suprotnosti sa zakonom na osnovu kojeg je donet, a to je Zakon o fiskalnim kasama, donet iste godine. U Pravilniku se kao osnov za njegovo donošenje navode članovi 12, 19 i 20 Zakona o fiskalizaciji, ali se jedinstveni matični broj (JMBG) kao sredstvo identifikacije i personalizacije kupca ne pominje ni u tim članovima niti gde drugde u zakonu. Ministarstvo je pravilnikom moglo samo da razradi konkretna zakonska pravila krećući se u njihovim okvirima, a ne da ubacuje pojmove i zahteve koje Zakon nije predvideo. Ni naslednik tog zakona, Zakon o fiskalizaciji iz 2020. godine ne pominje JMBG ni u jednoj svojoj odredbi.
Pravilnik nije u skladu ni sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, jer je, u skladu sa njegovim članom 15, za svaku obradu podataka o ličnosti potrebna i saglasnost potrošača. Ne može se pravo potrošača da izjavi reklamaciju uslovljavati time da on trgovcu pruži svoj JMBG.
Jasno je, dakle, da je sporni Pravilnik u suprotnosti, sa Zakonom o fiskalizaciji, sa Zakonom o zaštiti potrošača i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, što ga u startu dovodi u suprotnost sa Ustavom Republike Srbije.
Neustavnost najpre proizilazi iz činjenice da je sporni propis u suprotnosti sa tri zakona, što je povreda ustavnog načela jedinstva pravnog poretka Republike Srbije.
Neustavnost zatim proizilazi iz toga da je sporna odredba predviđena u propisu niže pravne snage, podzakonskom aktu – pravilniku, a suprotno onome što je određeno u tri propisa više pravne snage, uključujući propis na osnovu kojeg je podzakonski akt donet. Ovim je prekršeno ustavno načelo hijerarhije pravnih akata.
Neustavnost takođe proizilazi iz diskriminatorske prirode sporne odredbe: kada kupac/potrošač reklamira proizvod neće morati prodavcu da daje JMBG broj ako je vrednost kupovine manja od 500 dinara, a moraće kad je veća. Time je prekršeno ustavno načelo zabrane diskriminacije.
Neustavnost proizilazi i iz kršenja ustavnog načela zaštite potrošača. Nije moguće sistemskim Zakonom o zaštiti potrošača predvideti da potrošač prilikom reklamiranja proizvoda podnosi trgovcu samo dokaz o kupovini, a onda to podrivati odredbom nekakvog pravilnika koji izričito traži personalizaciju kupovine, tj da se potrošač kada izjavljuje reklamaciju identifikuje kao kupac –davanjem svog JMBG broja. To onda nije zaštita potrošača.
Neustavnost naposletku proizilazi i iz kršenja ustavnog načela zaštite podataka o ličnosti. Videli smo da potrošač na osnovu člana 15 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti mora dati pristanak za obradu svojih ličnih podataka, a da sporna odredba Pravilnika izričito iziskuje od njega da pruži svoj JMBG broj ako hoće da ostvari svoje zakonom zagarantovano pravo na ulaganje reklamacije, pri čemu davanje JMBG broja niti je zakonito niti je neophodno da se ostvari pravo na ulaganje reklamacije.
Zbog toga iz Udruženja potrošača Efektiva pozivaju nadležne da što pre „otkriju“ davno pokrenutu inicijativu Zaštitnika građana i pothitno je sprovedu u delo. Pozivaju i resorno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno oglasi po ovom pitanju i zauzme kod Ministarstva finansija za brisanje svakog pomena JMBG broja iz sporne odredbe Pravilnika.
Napisao: Jovan Ristić, pravnik u Udruženju Efektiva