SMEDEREVO, 26. jul 2023 – Ovaj naš serijal o mitovima, legendama i istorijskim činjenicama započeli smo duboko u starom veku, pričom o Argonautima kao „prvim turistima u smederevskom kraju“. U ovom nastavku idemo u treći vek naše ere, da potvrdimo istorijsku činjenicu da je rimski imperator Prob začetnik vinogradarstva i vinarstva ovde, ali i da razbijemo mit o tome da je još tada začeta smederevka kao autohtona sorta.
Markus Aurelius Probus, kako je glasilo puno ime budućeg imperatora, rodio se 232. godine u Sirmijumu, na mestu današnje Sremske Mitrovice. Njegov otac Maksimus je bio vojnik, prvo centurion, a posle najviši oficir u legiji, tako da je i Prob, kako je nalagala porodična tradicija, izabrao vojnički poziv. Možda bi zauvek ostao nepoznato ime u istoriji, da sudbina nije umešala svoje prste, pa se tako desilo da je u jednom pohodu Prob oslobodio iz zarobljeništva nekog rođaka cara Publija Licinija Valerijana, manje više nebitnog lika. Ali, dovoljno važnog za Valerijana i Proba, jer ga je car zbog tog podviga imenovao tribunom, uprkos Hadrijanovoj odredbi po kojoj se ta čast nije smela dodeljivati još golobradim mladićima. Tu počinje njegov uspon koji će vrhunac imati tako što će se ispeti na najvišu poziciju u carstvu Romula.
Na ovom mestu da malo skratimo priču, naredni car Lucije Domicije Aurelijan ga je imenovao za zapovednika izabranom vojskom, koju je i sam Aureljina u svoje vreme primio od Klaudija, a čudnom srećom zapovednišvo nad izabranom vojskom u rimskoj povesti gotovo uvek je donosilo vođi carsku titulu. I bi tako – Prob je postao car kada je imao 44 godine, nakon brojnih pobeda nad varvarima, službovanja u Egiptu, gde je komandovao tim delom carstva. Krenuvši za Rim kad je ubijen tadašnji imperator Tacit, usput je savladao vojsku izvesnog Florijana u građanskom ratu, dakle sve na način kako se tada počesto dolazilo do carskog trona u Rimu.
Bio je Prob odličan vojskovođa, a imao je i političkog dara. Nastavio je da vodi spoljnu politiku svojih prethodnika, careva Klaudija II Gotskog i Aurelijana, završio je restauraciju Rimske imperije, koju su oni započeli. Pošto je posle niza ratnih operacija potpuno osigurao granice od varvarskih plemena, Prob se bacio na stabilizovanje države i unapređenje poljoprivrede. Zanimalo ga je da se poveća plodnost zemljišta isušivanjem močvara, između ostalog i istočno od Sirmijuma i prokopao je tamo odvodni kanal Jarčinu, koji se i dan-danas, punih sedamnaest vekova kasnije koristi.
Ono što je za nas najinteresantnije, počeo je da uvodi gajenje nove poljoprivredne kulture, do tada nepoznate u našim krajevima – vinove loze, čiji su prvi čokoti zasađeni na brdu Alma Mons, kod Sirmijuma, nedaleko današnjeg sela Šuljam.
Probovi vojnici su u mirnodoblje popravljali puteve i tvrđave, gradili hramove, radili na regulisanju rečnih tokova, isušivanju močvara… Širom Galije, Panonije i Mezije sadili su vinograde, do danas sačuvane i poznate kao rajnsko i sremsko-fruškogorsko, odnosno smederevsko vinogorje.
U Rimskom carstvu privilegiju proizvodnje vina imala je današnja Italija, postojala jasna zabrana gajenja loze i proizvodnje vina svuda na teritorijama imperije osim u Grčkoj. A i ostale zemlje, provincije i kolonije, nisu imale razvijenu poljoprivredu, pogotovo vinarstvo. Prob je sve to promenio tako što je u kontinentalni deo Evrope doneo biljku koja je do tada rasla samo na Mediteranu. Senat je još mnogo ranije izglasao zabranu, ali se Prob nije mnogo osvrtao, jer „Quod licet Iovi, non licet bovi“, u prevodu „Što je dozvoljeno Jupiteru, nije volovima“, bilo je to možda prvo zabeleženo „Pa šta?“, „Šta mi možete?“ na ovim prostorima.
Ali, rimski vojnici su bili voljni za rat, bogat plen koji je uz njega išao, ne i da rmbače u miru. Godine 282, kada je Prob još jednom bio u svom Sirmijumu, legije koje su zasadile fruškogorske brežuljke vinovom lozom trebalo je da isuše neku močvaru u blizini, a vodu sprovedu u Savu, pošto su prokopali kanal. Ogorčeni zbog posla koji im je Prob nametnuo, vojnici su ubili svog cara „in Turrem Ferratem“, u Gvozdenoj kuli, koja se verovatno nalazila na sirmijumskoj stani bedema.
I kako to počesto biva, posle učinjenog vojnici su se pokajali i podigli na carevom grobu veliki spomenik na kome je pisalo: “Ovde počiva car Probus, muž zaista izvrstan, koji je savladao sve varvarske narode i sve tirane”. Uzgred, probus u latinskom jeziku znači dobar, pošten, čestit.
Senat je potom naredio da se poštuje zakon, da se unište Probovi zasadi loze svuda pa i na Fruškoj gori i u smederevskom kraju, ali su vojnici to prilično aljkavo uradili, a i lokalno stanovništvo je brže bolje pokupilo preteklu lozu i premestilo je na svoju zemlju na brdima i bregovima, pa tako grožđe ovde ostade.
No, pošto smo sahranili Proba, da se vratimo smederevskom vinogorju koje je on ustanovio donevši i posadivši ovde prve čokote na brdu takođe znakovitog imena Mons Aureus – Zlatno brdo. E sada kreće „rušenje sneška“, razbijanje mita o tome da sorta smederevka vuče korene iz rimskih vremena. Rimljani su, naime, mada veliki ljubitelji vina i s njim u vezi bahanalija i sličnih zabava, ipak bili relativno ograničeni u izboru vrsta ovog pića, odnosno sorti grožđa iz kojih se dobijalo. Kada je u pitanju belo vino pretpostavka je da su najčešće sadili preteču kasnijeg kortezea, belu sortu iz Pijemonta od koje nastaju vina Gavi di Gavi.
Genetska istraživanja pokazala su da su „roditelji“ smederevke sorta gue blan (gouais blanc) i moldavska stona sorta poznata pod nazivom „bele kozje sise“. Gue blan se na prostoru Balkana naziva belina, a tu sortu nazivaju još i „velikim evropskim švalerom“, jer je značajan broj evropskih sorti vinove loze potekao od nje. Recimo, šardone i smederevka imaju zajedničkog „roditelja“ – gue blan, to jest belinu. U prošlosti su belina i smederevka na prostoru centralne Srbije po pravilu sađene zajedno u vinogradima i to kao krupna i sitna belina.
Za praćenje balkanskih sorti kroz istorijske izvore, uključujući i smederevku, otežavajuća okolnost je bila što su njihovi nazivi neretko pogrešno navođeni. Tako ne čudi što se smederevka u starijim izvorima može naći skrivena i pod nazivima belina ili bela plovdina, mada danas znamo da su to sasvim različite sorte.
Istoričar Aleksandar Fotić, ekspert za otomansku istoriju Balkana, navodi da se smederevka pominje po prvi put u stručnim pisanim izvorima 1855. godine kada je austrijski ampelograf Trumer objavio Sistematsku klasifikaciju u kojoj se navodi „Weiser Szemendrianer“ – bela smederevka, kao sorta vinove loze rasprostranjena na prostoru Ugarske, što je logično jer su u to vreme delovi Srbije pripadali Austrougarskoj. Nekih dvadesetak godina kasnije, u ampelografiji Hermana Getea, pominje se bela smederevka kao sorta rasprostranjena u Ugarskoj i Srbiji.
U međunarodnom katalogu sorti vinove loze VIVC navedeno je da je smederevka, odnosno dimjat, bugarska sorta, ponajviše na osnovu činjenice da je ona u Bugarskoj na drugom mestu po zastupljenosti u vinogradima. Međutim, na osnovu raspoloživih istorijskih izvora, realnije je smatrati smederevku balkanskom sortom, uzimajući u obzir da su se političke granice na Balkanu neprestano menjale i pomerale.
Na prostorima čitave bivše Jugoslavije ova sorta je znana kao smederevka, pogotovo je poznata ona tikveška, ali se može naći i u drugim krajevima, sve do Slovenije, pod sinonimima laška belina, dimjat i radoviška plovdina. Na Balkanu je poznata još kao semendria, zoumiatico u severnoj Grčkoj ili zoumiat u Turskoj.
U Smederevu je nekada pod vinogradima, kažu, bilo i svih 7 hiljada hektara. Sada jedva da ima oko hiljadu, mada je i to prilično optimistična procena, ali stvari idu na bolje, poslednjih godina nikle su vinarije u Smederevu i okolini, koje ne mogu, naravno, bez grožđa, ponovo je moguće videti čokote u novim vinogradima na obroncima Plavinca, ali i na drugim mestima.
U svakom slučaju, hvala Probu i njegovom vlastodržačkom autoritetu, pa i balkanskom inatu, da baš ovde zasadi lozu. Od tada i odatle je sve krenulo. Posle je stigla i smederevka. Kada, kako i odakle zaista je manje bitno.
Projekat „Prvi hiljadu godina Smedereva – mitovi, legende i istorijske činjenice“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.