SMEDEREVO, 17. jul 2023 – Najavljujući serijal „Prvih hiljadu godina Smedereva – mitovi, legende i istorijske činjenice“ bi spomenuto kako je pre četiri godine prilično nezapaženo prošla činjenica da je minuo tačno jedan milenijum od prvog pominjanja Smedereva pod ovim nazivom. Za tih hiljadu godina ovde se mnogo toga desilo, neki događaji i ličnosti su opštepoznati, ali ima i više toga što nije u znanju široj javnosti. U prvom nastavku poći ćemo čak i dalje no što naslov serijala sugeriše, još nekih minimum hiljadu i po godina, i koju više i dalje, možda trinesti a najmanje u šesti vek pre naše ere. Mitovi i legende su naime takvi, pogotovo antički, ne bave se baš najpreciznije godinama, ma ni vekovima, kada se šta desilo. Vek tamo, vek ’vamo, takve sitnice su za smrtnike, k’o da je bitno…
Argonauti, ili u originalu, na starogrčkom – Αργοναύται, junaci su jednog od prvih mitova koji su zabeleženi. Sačuvana su čak tri epa o njima, najstariji je onaj iz petog veka pre nove ere, a najpoznatiji, onaj na koji se najčešće poziva, na osnovu koga su nastale knjige i filmovi, delo Apolonija sa Rodosa, ispisan je oko 270. godine pre naše ere. Dakle, uveliko kada se sve završilo, ako je i bilo, ipak je reč o legendi, više vekova nakon putešestvija Jasona i družine. Na nekom drugom mestu, u drugim okolnostima, u neka druga vremena, čitava priča bi bila uzeta s velikom rezervom. Ne i u antičkoj Grčkoj, oni su to shvatali za ozbiljno i, srećom, tako ostade zapisano, da i danas proučavamo i tražimo nama zanimljive detalje.
U najkraćem, junaci iz Tesalije i Beotije, na čelu sa pomenutim Jasonom, njih cirka 50, krenuli su da traže čuveno zlatno runo na lađi Argo, odatle i ime svima. Na početku bi poseta proročištu, podnošenje žrtve, kralj Peilija… Slede, nimfe, sirene, bitka sa šestorukim domorocima… Svašta im se nešto izdogađalo u tih nekoliko, ne zna se koliko, godina putovanja i potrage za zlatnim runom. A to, zlatno runo, i jedno od mesta gde u ga tražili, povod je ovom tekstu.
Zlatno runo je, po kasnije opšteprihvaćenom tumačenju, ovčija ili jagnjeća odrana koža koju su na obali Crnog mora, po opisu lokacije, na mestu današnje Gruzije, tamošnja plemena koristila za ispiranje i skupljanje zlata iz reke koja tu utiče.
Ali, ima i drugih oprečnih, slobodnijih mišljenja i interpretacija. Prema nekim, zlatno runo moguće je samo mitska metafora, u pitanju je ono pravo zlato, iz drugih izvora i sa drugih mesta, a koje je Jason doneo sa putovanja. Tvrdi se, naime, da nije mogao da ga uzme sa obala današnje Gruzije, jer je tamo ono bilo vrlo retko.
I tu dolazimo do Smedereva, odnosno mesta na kome će grad kasnije nići. U svom putešestviju do Kolhide i sve naokolo pa nazad kući, Argonauti su zabasali u reku Istros, hoće reći Dunav, jer takvo mu je ime bilo u antička vremena. Stigli su, zasigurno, do mesta gde se reka, kako su rekli, račva u dve, za koje su čak mislili da otiču u dva mora. Naime, pričali su posle da postoje dva Istrosa, Dunava dakle, istočni i zapadni. Malo su brljali sa zaključcima, ali sumnja se da je reč o Dunavu i Savi. A pre nego što su dotle došli malo su se zabavili i u smederevskom kraju.
Kada su prošli krajolik koje po opisu liči na Deliblatsku peščaru stigli su na mesto koje će kasnije Rimljani prozvati Mons Aureus – Zlatno brdo. E tu već nema dileme, gde su bili i šta su Argonauti tražili u ovim krajevima. Možda nije runo al’ zlato jeste.
Naime, u jednoj kasnijoj topografiji navedeno da je mesto gde se sada nalazi Srbija nekada bilo bogato zlatom, srebrom i drugim metalima, toliko da su ga tadašnji njeni stanovnici sa malo truda iskopavali. Tu je posebno navedeno mesto Aureus Mons na Dunavu blizu Magdita. U narodnom predanju ne fali preterivanja, pa se tako govorilo da su gde god bi lopatom ili ašovom zakopali nailazili na ležište zlata. A i tadašnji povesničari su im verovali, pa je tako ostalo zapisano da su neki ovdašnji rudnici, navodno, bili bogatiji od indijskih.
Čuveni putopisac, arheolog i etnolog Feliks Kanic je ispitujući lokalitet Aureus Monsa 1887. godine, po pisanju najpoznatijeg ovdašnjeg istorika Leontija Pavlovića, našao netaknute temelјe zgrada, stubove nekog hrama, deo popločane ulice na južnom bregu, očigledno sve ostatke antičkog naselјa, i ono što je za našu priču bitno – 48 novčića iz vremena Aleksandra Makedonskog, čak je u blizini potoka u Seonama našao nekoliko zrna zlata.
Mons Aureus ili Zlatno brdo, da ne bude zabune, nije na mestu sadašnje istoimene mesne zajednice, nemojte džabe da kopate, danas nosi ime Beli breg i nalazi se na putu od Orešca ka Brestoviku, deo je brdske grede kod ušća Brestovičkog potoka u Dunav. Tako nije daleko od pameti da su se Argonauti, izašavši s broda, malko ispentrali, da i sami potraže tamošnje zlato, već tada nadaleko čuveno. Po rimskim spisima, Zlatno brdo je bilo na 24-25 milja od Singidunuma.
Koliko su se Argonauti ovde zabavili – ne zna se tačno, kao i da li su našli šta su tražili. Uglavnom, ovi krajevi su se našli u jednom od najčuvenijih mitova antike, a o legendama o zlatu u Smederevu i okolini biće još reči u narednim nastavcima serijala.
Projekat „Prvi hiljadu godina Smedereva – mitovi, legende i istorijske činjenice“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.