22. jun 2023 – Na većini državnih ustanova, pa i javnih preduzeća, stoje nalepnice sa upozorenjem da nije dozvoljen ulaz u, kako je propisi određuju, „neprikladnoj odeći“. Društvene mreže su protekle nedelje preplavile fotografije iz Mostara muškarca u godinama, koji je, nakon što su ga zbog toga što je, po paklenoj vrućini, ušao u bermudama izbacili iz prostorija tamošnjeg PIO fonda. Prešao je preko ulice, pazario haljinu i tako se vratio „prikladno odeven“. Sve po zakonu. Do duše, u japankama, tu su ga ispoštovali, a zašto je to bitno videćete kasnije. Zaista, koliko su propisi kojih se na mnogim mestima drže, što bi rekao pokojni maršal, „kao pijan plota“, adekvatni trenutnim vremenskim okolnostima?
Ako čovek još može da razume sliku precrtanog sladoleda, pa i psa, ima logike da lizanje poslastice na takvom mestu može da bude opasno, ako se kome omakne pa mu kugla-dve ispadne na pod i nastupi klizanjac, baš kao i uvođenje kućnog ljubimca, koji može da zalaje na prisutne ili se nedajbože ispiški kod šaltera, šta ćemo sa strogim dres kodom koji ne uvažava klimatske promene?
U mnogim mediteranskim zemljama policija leti patrolira u bermudama i kao takvi kod nas ne da ne bi mogli da uđu u banku ili poštu nego ni u policijsku stanicu. To što se prosečna godišnja temperatura u ovim našim krajevima u poslednjih desetak godina popela za stepen i po, a leti i za cela tri, kako gde, ovde izgleda niko ne ferma, ne pomišlja da prilagodi propise promenama klimatskih uslova.
Činjenica, ima i bezobrazno kratkih pantalona, kod oba pola, i tu bi morala da se odredi neka merka, majice na bretele, pogotovo kod mladog ženskinja, mogu da budu predmet pažnje suprotnog pola, ali kome i zašto smetaju japanke ili slična obuća. Jer, negde idu čak korak dalje, pa su precrtane i sandale! Ono, ima religija u kojima je prikazivanje nepokrivenog (i) ovog dela tela jeres, ali u pravoslavlju, koje je ovde ipak dominantno, koliko je nama u znanju, nije tako.
Čini se da su u zabranama, upozorenjima šta se ne sme, sudeći po tu istaknutim tim „no, no“ znakovima, najdalje otišli sudovi. Tako na ulazu u zgradu u kojoj su smederevski Osnovni i Viši sud stoji ni manje ni više nego 20 (i slovima: dvadeset) zabrana. Ako laže koza ne laže fotografija, izgleda baš ovako, crno na belo, verovatno kopirano sa nekog originala koji je dostavljen svim sudovima.
Unošenje oružja, hladnog i „vrućeg“, pod jedan, jeste podrazumevajuće. Pa i zabrana upotrebe mobilnih telefona, kamera i foto aparata. I, naravno, sve prethodno navedeno, hrana, sladoledi, kratke pantalone, mini suknje, majice na bretele, bose ili noge u japankama… I zabranu ulaska sa kapuljačom na glavi čovek da shvati, ali da se ne sme sa kapom ili naočarama za sunce unutra – e to je, što bi današnji klinci rekli, pomalo preterizam. Da ne govorimo o zabrani unošenja kišobrana, k’o da su previše gledali filmove o Džejmsu Bondu. Posle znaka za zabranu trčanja, koji ima logike, slede dva pomalo zagonetna, povezana strelicom. Zahteva malo razmišljanja, ali kanda je autor hteo da kaže da je zabranjeno i presvlačenja ili nešto slično. Trebalo bi neko objašnjenje, ali u svoj sili ostalih znakova zabrana ovaj je verovatno najnebitniji, čim je stavljen na kraj.
I da, posle svega piše još „Molimo vas za tišinu“. Dakle, ne pravi galamu i poštuj zabrane. I kada je napolju 40 stepeni, sunce prži da ne može da se gleda bez naočara, mozak provrišti bez kape i kad pljušti kiša kišobrane ostavite na ulazu. Možda kad se vratite nađete vaš, a možda i neki bolji. Mada, nije se šaliti u kući pravde.
„Pravila, pravila, da bi me udavila, kičmu savila i skroz ošašavila…“ pevao je Bora Čorba onomad, dok je još bio antirežimski nastrojen.