Jovica Petković – virtouz na harmonici, Smederevac od sevdaha

SMEDEREVO, 25. septembar 2022 – Tog 24. septembra 2015. godine, na Starom groblju u Smederevu sahranjen je Jovica Petković, uz zvuke harmonike, kako bi drugačije. Sviralo se i „Smederevo grade od starina“.

Sve i da nije ništa drugo napisao i odsvirao to bi bilo dovoljno da zasluži mesto u serijalu o znamenitim Smederevcima.

Jovica Petkoviće se rodio u Smederevu, u septembru 1927, kada nam se država još zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Ostala je legenda da je njegov otac prodao  lanac zemlje, ili je to bila neka stoka – svejedno, da bi mu kupio prvu harmoniku i platio mu časove. Imao je Jovica osam godina i prvog velikog učitelja – Dragu Keca, u Dragovcu kraj Požarevca.

– Dogovorili smo se s njim da me za hiljadu dinara nauči da sviram tri pjesme, a lanac zemlje je tad toliko koštao – pričao je mnogo kasnije Jovica.

Sviranje je potom usavršavao u smederevskim kafanama, a nemirni duh smirivao u ringu, a i to uspešno – bio je prvak u boksu u velter kategoriji.

Prošlo je potom nekoliko godina, da bi početkom pedesetih prošloga veka otišao u Beograd i sviračkom zanatu se učio kod čuvenog Miodraga Mije Todorovića Krnjevca. Uskoro je dobio i prvi profesionalni angažman u jednoj beogradskoj kafani na Čuburi, a baš tu ga je, pukim slučajem ili božjom promišlju, jedne letnje večeri s posebnom pažnjom slušao bard bosanske sevdalinke, već tada čuveni Zaim Imamović. Malo mu je trebalo da spozna veliki talenat Jovičin. Posle kratkog razgovora, predložio mu je da se preseli u glavni grad Bosne i Hercegovine, gde bi dobio stalno zaposlenje u tek formiranom Narodnom orkestru Radio Sarajeva. Više od tri decenije Jovica Petković će, uz isto tako slavnog Ismeta Alajbegovića Šerbu, biti umetnički rukovodilac tog orkestra, a zajedno s njim i Miloradom Todorovićem oformio je Trio harmonikaša, koji su proslavljali sevdalinku širom sv(ij)eta.

Njegova harmonika bila je neizostavna potka u pesmama velikana sevdalinki, ali i sveukupne narodne muzike ondašnje Jugoslavije. Na ono što bi Jovica odsvirao ili napisao pevali su Nada Mamula, Safet Isović, pomenuti Zaim Imamović, Beba Selimović, Azemina Grbić, Zora Dublјević, Zehra Deović, Slobodan Lalić, Nestor Gabrić, Šaban Šaulić, Milan Babić, Raša Pavlović, Zvonko Bogdan sa tamburašima…

Jovica je bio prvi je harmonikaš koji je publici predstavio foršpil i svojevrsnu improvizaciju, takoreći u najboljem duhu džeza, a ti foršpili i improvizacije su neretko bacali u zasenak pevače. Kažu da je prvu takvu improvizaciju odsvirao za potrebe pesme „Nazdravite drugovi“, u izvođenju druge legende – Hašima Kučuka Hokija.

Nije bio „samo“ vrstan harmonikaš, ostao je upamćen i kao kompozitor, pre svega sevdalinki, “Sa Igmana pogledat je lijepo”, “Da sam ptica”, “Šeher grade, Banjaluko mila”… Uostalom, i „Smederevo grade od starina“ je, hteli mi to da priznamo ili ne, prava sevdalinka, napisana i odsvirana u najboljem maniru pesama tog samosvojstvenog bosanskog derta.

U Sarajevu je ostao sve do početka ratnih sukoba. Preselio se u Beč, gde će provesti narednih dvadeset i kusur godina. I u Beču se, sve do poslednjih godina života, družio sa sevdalijama, tu je pokrenuo i “Večeri sevdaha” u restoranu simboličnog naziva “Sarajevo” jer, govorio je, Sarajevo i Bosna su njemu dali sve u životu.

Deo legende o Jovici je i da je u životu svirao na samo tri harmonike, počev od one prve, koju mu je otac kupio prodavši imanje. A onda mu je, u bečki stan, stigao paket; Dallape mu je za jubilej poklonio i poslao unikatnu dugmetaru vrednu, govorilo se, 15 hiljada evra.

U Beču je pretrpeo moždani udar, ostala mu je nepokretna leva ruka i nije više mogao da svira. Narednih desetak godina proveo u staračkom domu. Da ne beše gospodina Ahmeta Bajrića, divnog čoveka i pevača, koji je dugo živeo u Beču, pričaju ljudi, Jovica bi još nedostojnije okončao svoj vek. Umro je 14. septembra 2015, a deset dana kasnije, kako bi rečeno, sahranjen je u Smederevu. Na sahrani su, osim članova porodice i Smederevaca, bile  i mnoge njegove kolege, Bora Dugić, Vladeta Kandić – Bata Kanda, Raša Pavlović, Novica Negovanović…

Pesmama “Smederevo, grade od starina“  i “Smederevska jesen dođe” odužio se rodnom gradu, koji mu je 2009. godine dodelio Svetosavsku povelju. Uručio mu je, u staračkom domu u Beču, tadašnji gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević.

– Dobio sam mnoge nagrade, ali kad dođe nagrada tamo gde mi je pupak ostao… Moje Smederevo je najlepše na svetu, ono gde nas majka rodila, pa nas ljuljala u kolevci – to je naše – kazao je Jovica primajući priznanje.

U okviru Smederevske jeseni organizovani su koncerti pod nazivom „Smederevo grade od starina“, na kojima su učestvovali najpoznatiji izvođači narodne muzike, ali je i to vremenom, i nesrećnim okolnostima poslednjih godina, zamrlo.

Za kraj, ima li šta logičnije nego da „Smederevo grade od starina“, mada su ovu pesmu izvodile takve veličine kao što su Nada Mamula, Dragan Živković Tozovac, Radmila Dimić, Radojka Živković, Saveta Jovanović, Dušica Bilkić, otpeva baš Dragan Pantić Smederevac, koji se zalagao da Smederevo dobije ulicu Jovice Petkovića.

Ilustracije: YouTube, printscreen, omoti ploća

Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Skorašnji članci