Prvo poskupela junetina, pa svinjetina…Dokle će cene mesa da rastu?

Izvor: biznis.rs, 7. oktobar 2021 – Juneće meso u mesarama i trgovinskim lancima košta od 850 do čak 1.200 dinara po kilogramu, a po mišljenju tržišnih stručnjaka, takvo stanje bez sumnje će dovesti do pada potrošnje. Očekuje se da će se slično desiti i sa prodajom svinjskog mesa.

Uporedo, dok se maloprodajne cene svinjetine i junetine u domaćim mesarama drže i dalje na visokom nivou, cena svinjetine u Kini pala za 44,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Ovo bi moglo da ima drastične posledice za tamošnje proizvođače, ali i globalno tržište, piše Politika.

Američka agencija za kreditni rejting S&P Global Ratings nedavno je objavila da je pet najvećih proizvođača mesa nastojalo da iskoristi udvostručene cene od 2019. godine zbog afričke kuge svinja, i to povećanjem proizvodnje što je ujedno dovelo i do rasta zaduživanja tih kompanija. Međutim, CNBC prenosi da su cene jednako brzo pale kao što su i porasle.

Naime, proizvođači su gradili ogromne komplekse i uzimali kredite, pa im smanjenje cena sada ne ide u prilog. I državne subvencije za podsticaj svinjarstvu uticale su na povećanje proizvodnje. Međutim, Kina sada u petogodišnjem planu pravi zaokret i postepeno smanjuje zalihe, ali tako da osigura ponudu i stabilizuje cene.

„Zbog ovakvih dešavanja u Kini može se očekivati pometnja na tržištu. Bilo da je iz uvoza ili domaće proizvodnje, ne postoji osnova za ove cene u našim trgovinama – nerealno su visoke u mesarama i marketima. Ulazna cena tovljenika je mnogo manja od one koju potrošači plaćaju, a to opravdanje da je poskupela stočna hrana nema veze sa mesarskim panjem. O tome ne treba da pričaju mesari, već proizvođači“, objašnjava za dnevni list Politika agrarni analitičar Čedomir Keco.

Prema njegovim rečima svinjetina je za najmanje 25 procenata skuplja nego što je realno, a junetina i do 30 odsto, a u okviru primene Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kako kaže, treba razmišljati i o uvođenju ombudsmana za hranu.

„Ovo je veliki napad klaničara na kupce, jer je promet već pao. Na bazi manjeg prometa, sa višim cenama, žele da ostvare istu dobit. To će sasvim sigurno dovesti do novog smanjenja potrošnje. Kod junetine se to već dogodilo“, istakao je Keco.

On predviđa da će kolebanje i pritisak na cene potrajati u narednih godinu dana, jer će se pravo stanje u govedarstvu znati tek tada. Kako kaže, možemo se naći u situaciji da u Evropskoj uniji kao i Srbiji ne bude dovoljno junećeg mesa, jer veliki izvoz ide u države Bliskog istoka.

„Čak se može dogoditi da se visoke cene tada zadrže, ali ne kao sada, već kao opravdane. Svakako, nama nedostaje Kina kao ozbiljan kupac junetine. Procenjuje da će se u svinjarstvu situacija regulisati ranije, ali ne u narednih šest meseci. Ne očekuje da će klaničari značajnije sniziti cene. U suštini kompletno svinjarstvo i govedarstvo zavisi od toga da li će kukuruz premašiti cenu od 25 dinara po kilogramu. Ako se to dogodi, biće teško, jer će tov na farmama poskupeti, i može doći do zastoja prodaje zbog smanjenja potrošnje“, naveo je Keco.

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije, Nenad Budimović, ocenio je da je uvoz svinjskog mesa smanjen za 30 odsto u prvih sedam meseci u odnosu na 2020. godinu.

„Verovatno ne ulazi dovoljno jeftinijeg mesa iz EU, već je industrija okrenuta domaćim proizvođačima. Ipak, otkupna cena tovljenika i dalje je od 160 do 170 dinara po kilogramu. Opet trgovci dobijaju, a znamo ko čini većinu trgovinskih lanaca u Srbiji. Kina ako prestane da uvozi iz EU, eto dobre cene za naše trgovce“, naglasio je Budimović.

Agroekonomista Milan Prostran rekao je nedavno za Biznis.rs da je Srbija sa dva miliona junadi smanjila broj na 800.000 goveda svih kategorija, tako da ukupno nemamo dovoljno goveda.

„Ni kad smo imali dva miliona, dva i nešto miliona pre 20 i nešto godina, nismo razmišljali o izvozu u Kinu, a kamo li sa trenutnim brojem od 800.000 svega – od krava, teladi, junadi do ostalog mesa. U ekonomiji postoji jedan princip koji se zove princip koncentričnih krugova koji je najrealniji. Po njemu se trguje tako što se prvo proba kod prvih komšija, pa kod sledećih, i kako se taj krug širi, tako se gradi ekonomija“, izjavio je Prostran.

Objavljeno na: biznis.rs, autor: Julijana Vincan, foto/ilustracije: pixabay.com

 

Skorašnji članci