4. septembar 2020 – Krajem prošlog meseca je usvojen, a nedavno i objavlјen, novi pravilnik o načinu snimanja na javnom mestu i načinu saopštavanja namere o tom snimanju. Neveliki dokument, od tek 10 članova, treba da reguliše ovu materiju. I dok je u drugim zemljama usvajanje ovakvih akata izazvalo nemalu pažnju javnosti, ponegde i žučne polemike, kod nas je njegovo donošenje prošlo sasvim nezapaženo.
Mada, ruku na srce, u novom pravilniku nema ničeg revolucionarnog, mnogo toga je bukvalno, samo uz male izmene i prilagođavanje, prepisano iz Zakona o policiji. Recimo ovako;
Pravilnik: „U cilјu obavlјanja policijskih poslova iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, policija vrši nadzor i snimanje javnog mesta korišćenjem opreme za video akustičko snimanje i fotografisanje, u skladu sa zakonom“.
Zakon: „Policija vrši nadzor i snimanje javnog mesta, radi obavljanja policijskih poslova, korišćenjem opreme za video akustičke snimke i fotografisanje u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova“.
Dakle, osim policije, sudeći po tekstu, nema nikog drugog ko bi to smeo da radi, a i policija je dužna da obavesti kada i gde to čini. Može da bidne ali ne mora da znači, što bi rekao naš narod. Jer, ako se malo udubite u tekst… Na mestu gde su kamere treba da stoji znak sa natpisom, ako nema znaka/natpisa o tome gde se snima možete da budete obavešteni preko medija i sredstava javnog informisanja(!) ili čak usmeno. Ako niste ni na koji od ovih načina obavešteni, a snimljeni ste, šta biva? E, o tome već nema reči, baš kao ni o tome da podaci prikupljeni na ovaj način, a koji se ne koriste u nekom postupku, moraju da budu uništeni nakon godinu dana, kako Zakon o policiji inače propisuje.
Bez namere da širimo paranoju, ovo je moglo da se reguliše jednim jedinim članom, nije valjda da se štedelo na papiru.
Uostalom, evo linka na kome možete da pogledate ceo dokument, pa se sami uverite.
Foto/ilustracija: pixabay.com