Projekat Tehničke škole – stručna praksa u inostranstvu

SMEDEREVO, 20. jun 2020 – Osnovna ideja projekta, koji su pisali Marko Maćešić i Dalibor Spasić, profesori elektrotehničke grupe predmeta u Tehničkoj školi u Smederevu, jeste da svojim učenicima omoguće da praksu obavljaju u inostranstvu, što bi bio pionirski poduhvat, modernizacija i podizanje kvaliteta stručne prakse, naravno i međunarodne saradnje. Projekat je  trebalo da se realizuje ovog proleća, ali je odložen zbog aktuelne pandemije.

Krajem prošle godine, kako su Marko i Dalibor rekli za portal Podunavlje.info, obavešteni su da je njihov projekat odobren i počeli su da se pripremaju za odlazak. Trebalo je da krenu put Grčke 29. marta, uplatili su prevoz, pripremili kompletnu dokumentaciju, no međutim… U međuvremenu je proglašeno vanredno stanje i sve je stavljeno ad acta.  Po popuštanju svih mera zbog pandemije, trebalo bi da projekat realizuju u septembru, ali krenimo redom.

„Zajedno sa partnerom iz Grčke, iz firme kod kojih je trebalo da vodimo decu, došli smo na tu ideju. Pisali smo projekat u okviru programa Erazmus +, peko Fondacije Tempus, pošto se ukazala mogućnost, osim razmene studenata što je do sada bilo najčešće, i za projekte srednjih škola. Ideja projekta je da naših dvanaest učenika dve nedelje u inostranstvu obavljaju praksu. Svakog dana bi dolazili na svoje radno mesto, radili ono zbog čega su tamo. Posle rada, imali bi organizovane aktivnosti, izlete, šetnje, posete školama da se upoznaju sa tamošnjim sistemom obrazovanja. Po povratku u Smederevo, nakon dve nedelje, predvideli smo deo diseminacije, gde bi oni sad širili novostečeno znanje. Trebalo je da drže obuku ostaloj deci, šta su tamo naučili, kakve nove tehnologije su videli, uz pokazivanje dnevnika prakse, fotografija. Bila je ideja da se mobilnim telefonima snimi i kratki film o boravku u kompaniji, šta su tamo radili, videli, saznali, da se montira i prikaže deci. To bi bio prvi korak, drugi korak je da se to znanje širi nastavnicima, da se upoznaju sa onim kako se radi u zemljama EU, kako su nas dočekali, šta smo tamo radili i videli. Nakon toga je trebalo da se širimo vaninstitucionalno. Predviđena je tribina u Regionalnom centru, da sve to prenesemo i drugim školama. Plan je bio da se posle prve realizacije, program uvede u standardnu ponudu škole i da se svake godine konkuriše za slične projekte.“

EU je opredelila nemali novac za ovakve programe, ali je potrebno ući u proceduru koja je prilično zahtevna.

„Da bismo došli do projekta, imali smo godinu, godinu i po dana priprema – mnogo papirologije, nekakvih platformi koje moraš da ispuniš, pa čekaš, morali smo u Privrednom sudu u Požarevcu da tražimo ‘papir’ kada je osnovana naša škola, koja je državna, ali to u EU ne funkcioniše tako. Mnogo peripetija, ali smo sve sredili, i kad smo postali vidljivi kao institucija ka EU, sve je bilo lakše. Posle, sedneš i napišeš projekat. To je sve bila dobra osnova za buduće školske projekte. Ovo bi trebalo da bude – odemo, završimo, dođemo i pokažemo ljudima šta smo videli i naučili. Na taj način, malo ‘povučemo’ i Smederevo i podignemo svest građana i unapredimo nastavu. U isto vreme je konkurisala i TTPS ‘Despot Đurađ’, odvojeno od našeg projekta, i njihov projekat je odobren.“

Kako ste napravili selekciju baš ovih dvanaest učenika za projekat, bilo je naše sledeće pitanje.

„Iz dva odeljenja, druge i treće godine, koji su nam bili ciljna grupa, imali su priliku da konkurišu svi đaci. Potom su radili testiranje iz engleskog, stručnog i opšteobrazovnog dela, na osnovu čega se pravila rang lista. Posle selekcije, osmoro iz treće i četvoro đaka iz druge godine se izdvojilo i oni će biti učesnici projekta. Ideja je i da deci pokažemo da škola nije samo obaveza koju moraju da pohađaju, već i da se upoznaju sa načinom života i rada ‘negde napolju’, pogotovo u EU. Dobijali bi, takođe, i sertifikate, Euro pass dokumenta, kao dokaz da su bili u firmama EU, da su tamo radili i pokazali određenu ozbiljnost, znanje, stručnost i taj ‘papir’ bi im bio odskočna daska, odnosno referenca prilikom apliciranja za eventualno studiranje u inostranstvu.“

Zahvaljujući ovom programu, a pre svega njihovim profesorima koji su zaslužni za ovaj projekat, deci je sve plaćeno, od smeštaja, ishrane, prevoza, čak su predviđene i dnevnice, a za dobar deo učenika koji su uključeni u projekat ovo će biti prvi izlazak iz zemlje. Što je još važnije, obezbeđene su firme u kojima će obaviti stručnu praksu. Prema rečima naših sagovornika, projekat se fokusirao na one firme koje su u opsegu đaka koji se školuju za određene profile, poput servisa računara, tableta, ili na programerske firme kao što je Olympia Electronics (Grčka kompanija, osnovana 1979, bavi se razvojem i proizvodnjom inovativnih elektronskih bezbedosnih sistema, dominantna na grčkom tržištu u delu sigurnosnih i bezbedosnih sistema i izvozi u 72 zemlje širom sveta, pre svega u Evropi).

„Kontaktirali smo sa Tempusom i oni  ne mogu da nam kažu ništa konkretno povodom termina. Da li će biti drugog talasa virusa i kada, to niko ne može da prognozira. Bili smo u dilemi da li da se odlučimo za septembar ili da sve odložimo za proleće 2021. godine. Najveća nedoumica su roditelji, ko će od ovih dvanaest učenika pustiti svoje dete da uopšte ide negde. U međuvremenu, kada je u opciji bio prvi termin, nabavljene su sve saglasnosti i ostala dokumentacija. Sada moramo da podnesemo i zahtev za produženje projekta, koji mora da se završi najduže za dve godine. Trenutno smo opredeljeni da novi termin za realizaciju projekta bude septembar, mislimo da je mnogo bolja solucija nego naredno proleće. Nadamo se da ćemo imati i saglasnost roditelja za novi termin“, kažu za Podunavlje.info profesori u smederevskoj Tehničkoj školi Marko Maćešić i Dalibor Spasić.

Skorašnji članci