SMEDEREVO, 2. jun 2017 – Na društvenim mrežama poslednjih nedelja pojavilo se više fotografija grafitima unakaženih zidina Smederevske tvrđave. Dok s jedne strane traje njena obnova, s druge se ruži ono što je s mukom sređeno, iz raznih državnih fondova proteklih godina na jedvite jade iskamčenim novcem.
– Priznajem, imamo problem sa nesavesnim građanima. Ne verujem da su to penzioneri, pre će biti da je omladina, moguće da su to isti oni koji dižu u vis tri prsta i viču „Srbija, Srbija!“, ali su isto tako, očigledno, skloni i da pišu grafite po poslednjem srpskom srednjevekovnom dvoru – rezigniran je i Goran Jovšić, v.d direktora JP „Smederevska tvrđava“.
Istorijat Tvrđave, na užas onih koji o njoj brinu, upotpunjen je istorijama raznih ljubavi, ko je koga i kad zavoleo svedoče poruke i datumi pored imena. Grafiti odavno nisu skidani, o tome svedoče baš ti datumi, jer oni koji ih ispisuju, iz nekog njima znanog razloga, vole da napišu i kada su to uradili. Baš kao što vole i da se potpišu; neki „Dika“ se baš potrudio da svoje ime ovekoveči slovima većim od metra. Da sve bude najgore, ne fale ni skaradni natpisi i još skaradnije slike.
Čuvarska služba ne može tu mnogo da učini, kaže Jovšić, u pitanju je ogroman kompleks od bezmalo 11 hektara. Dunavskom bedemu, a taj je najviše postradao od šaranja, može da se priđe sa više strana, praktično ga je nemoguće obezbediti. Koliko ima čuvara – tajna je. Baš zbog tih, nesavesnih pohodilaca Tvrđave, to nije podatak za javnost. „Dovoljno, što bi rekli u vojsci“, kaže Jovšić, u šali na koju se ni on nije nasmejao. Čuvari, sudeći po tome kako Tvrđava sada izgleda, nisu prepreka onima koji tu svašta ispisuju i crtaju, bio bi verovatno video nadzor. U planu je njegovo postavljanje, ali para za tu namenu, baš kao ni za svako malo neophodno uklanjanje grafita, jednostavno nema.
Ministarstvo kulture finansira obnovu Tvrđave, višegodišnji projekat restauracije Jezavskog bedema je pri kraju, ostaje još jedna kula da se obnovi, ali za ovako nešto, što se vodi kao „tekuće održavanje“, pare od njih iluzorno je tražiti, objašnjava Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika.
– Postoji antigrafitna zaštita, kojom se to premazuje, ali ovo je ogroman objekat i to bi bilo prilično skupo. Kako sada stvari stoje, ostaje nam samo da budemo uporni, da se periodično čiste grafiti. Ne smemo da odustanemo, moramo da budemo uporniji od onih koji to rade – smatra Radovanović.
– Unakažene su stotine kvadrata i sad to treba dovesti u red. Počećemo uskoro uklanjanje grafita sa onoliko novca s koliko raspolažemo, ali to sigurno nije dovoljno – najavljuje direktor JP „Tvrđava“.
Dok to ne bude, zblanuti turisti, domaći i još više strani, ne mogu čudom da se načude. Kod njih, na njihovim istorijskim spomenicima, toga gotovo izvesno nema. Naša istorija, naši običaji… Šta da im kaže čovek.