You are here

Kovinci sad mogu da biraju – Smederevo ili Pančevo

PANČEVO, 9. novembar 2018 – Kompanija Lidl je, kako je i najavila, juče otvorila još tri nove prodavnice; u Beogradu, na Čukarici kod Ade Ciganlije, u Kruševcu i u Pančevu. U Pančevu se objekat nalazi u Ulici Miloša Obrenovića, pored Aviv parka.

Kovinci, koji su proteklih nedelja u velikom broju pohodili smederevski Lidl, sada mogu da biraju; jeste im malo dalje, ali do pančevačkog Lidla mogu preko nove obilaznice kod Bavaništa, koja je takođe juče otvorena.

Inače, kako se navodi u saopštenju kompanije Lidl koje je pratilo jučerašnje otvaranje, pošto predstoji sezona praznika, u pogledu asortimana Lidl je uveo novine – Deluxe proizvode koji će na raspolaganju biti samo u periodu do kraja godine.

Čitaj dalje...

Prvosrbijansko zlatno doba

Izvor: dw.com, autor: Dragoslav Dedović, 20. oktobar 2018 –  Baš se vraćam iz Nemačke. U boljoj kelnskoj četvrti, Zilcu, koja bi se u slobodnom prevodu mogla nazvati „Pihtija“, pred Lidlom nema redova. Samo beskućnik koji prosi, zamašćen i neokupan, mahne plavokosoj devojčici koja, obešena o majčinu ruku, odmahuje. Njena majka se osmehuje. Na besklasnu idilu kao reflektor padaju sunčevi zraci. Siromaštvo je manje strašno u milosti miholjskog leta. Negde bi rekli i babljeg leta, što je od značaja za dalju pređu teksta.

Dobrostojeća sirotinja

Inače, u Lidlovoj postojbini Nemačkoj siromašan je svako ko mesečno ima na raspolaganju manje od 781 evrića. Pada mi na pamet da bi  po nemačkim merilima skoro celo područje južno od Save i Dunava bilo u ljutom siromaštvu. Ne treba porediti jabuke i kruške, rekli bi Nemci. Mi kažemo – babe i žabe.

Nemačka jabuka i srpska kruška su zaista neuporedive jer čovek koji balansira na nemačkoj granici siromaštva zarađuje skoro dve srpske profesorske plate.

Formula za izračunavanje siromaštva u Evropskoj uniji jeste poprilično logična: ko nema 60 odsto od prosečne sume koja je na raspolaganju građaninu te zemlje – siromašan je. Relativno. Jer je siromašan u relaciji sa jednom dogovorenom veličinom.

Samo treba imati na umu da je 60 odsto od pozamašne svote više nego 60 odsto od mizerno male sume. Tako nemačke babe (klošar pred Lidlom usred kelnskog babljeg leta)  iz srpske žablje perspektive moraju da izgledaju kao dobrostojeća evropska sirotinja.

Proizvodnja pene

To, naravno, ne bi trebalo da posluži nemačkim neoliberalima kao argument da nemačkoj sirotinji dodatno skrešu pomoć, jer, eto, i u Srbiji se živi. Pre bi bilo nužno da se ‘prvosrbijanci’, ovako evropski upodobljeni, a puni iste mržnje prema drugosrbijancima, ovaj put sa evropejsko-nacionalnih pozicija, zapitaju otkud polumilionska ljuta sirotinja u Srbiji? Sve ih stvorio Đilas? Otkud toliko dece među njima? Zašto dve trećine ljudi u Srbiji misli da su siromašni? Otkud to da je svaki četvrti zaista na pragu siromaštva, dakle po evropskim merilima izložen teškom riziku iskliznuća u bedu?

Oni koji ne mogu da zarade ni stotinjak evrića mesečno samo su vrh ledenog brega. Ostatak se u Srbiji loše vidi od hiperventilacije vladajuće elite koja krstari ružičastim medijskim morem. U Nemačkoj imaju zgodnu reč za taj tip medijske strategije vladanja – šaumšleger. Čovek koji neprestanim bućkanjem stvara penu. A kroz penu se ne vidi dno. I oni na dnu.

A te na dnu su uglavnom uspeli da ubede da su sami krivi za svoju nesreću. Siromaštvo je, kao i bolest, nešto što se krije, mada se ni od koga ne može stvarno sakriti.

Sveto trojstvo – rat, tranzicija, globalizacija

Ponekad dobijamo krupnu sliku bede kada televizijski rijalitiji uđu kamerama u devastirane domove samohranih majki i očajne dece, kada fokusiraju suze očeva koji usled bolesti vide kako im najbliži tonu u bedu. Te ruševne kuće bivaju volšebno opravljene, ta napaćena lica sinu nadom i ganućem. Ali to je televizija. Onih pola miliona izvan dometa kamere, ona anonimna četvrtina stanovništva izložena riziku siromaštva, one dve trećine ljudi što mimo ulepšanih statistika osećaju neimaštinu kao svoju tegobu – niko od njih nije vest. Oni su masovna, banalna svakodnevnica koju je proizvelo sveto trojstvo rata, tranzicije i globalizacije.

Kakav je socijalni refleks takozvanih levih partija? Može li se sa te strane očekivati empatijska politika? Uzmemo li za primer srpske socijaliste, onda moramo s žaljenjem konstatovati da su oni neka vrsta lažno levih nacionaldemagoga. Demokratska stranka bi u svakom uređenom društvu bila partija desnog centra. Samo u Srbiji ona može izgledati kao liberalna levica, pošto su desno od nje skoro svi – od spomenutih nacionalnih socijalista preko naprednjaka, radikala, razih neočetničkih grupacija do ljutih ljotićevaca, bivših i sadašnjih. Svi ti likovi se služe parolama socijalnog populizma, optužujući za socijalno razgrađivanje Srbije političke protivnike i svetsku zaveru.

Ali niko osim možda poneka grupica entuzijasta da postavi jednačinu socijalne pravde kao svoju fundamentalnu programsku formulu. Neobrazovani su i dalje zaglibljeni u siromaštvo, obrazovani beže u inostranstvo. A oni između životare.

Dedinje i Rakovica

Niko od političkih lidera suštinu svoje politike ne meri suzbijanjem siromaštva. Osećaj socijalne nepravde je odavno preusmeren u osećaj nacionalnog poniženja. Otimaju nam Kosovo. I to ‘mi’, ta navodno besklasna zajednica teoretski obuhvata i one na Dedinju i one u Rakovici. Veština vladanja i medijskog spinovanja jeste u uspešnom nagovaranju onih iz Rakovice da mrze daleke  ‘Šiptare’ misleći da su na neki način makar u toj mržnji jednaki s ratno-tranzicionim profiterima.

U balkanskom neoliberalnom socijalnom konceptu sa dugogodišnjim zakašnjenjem dopustiš da Lidl uđe u Srbiju. Zakašnjenje je bilo smišljeno da prvo monopolisti oblače i hrane Srbiju po većim cenama. Onda dođe nemački koncern.  Ljudi se pokoškaju oko kokošaka, kod drugih samoposluga padaju cene i – eto ti socijalnog programa. Sirotinja može da kupi koju kilu piletine više za onih ni sto evrića. Malo li je?

Malo je.

Superhik – srpski junak

Siromaštvo se neće suzbiti samo investicijama, bez obzira da li iza njih stoje ‘braća Nemci’ kako je to u zanosu otvaranja još jednog proizvodnog pogona nehotično satirično rekao predsednik države, ili “braća Kinezi” koji oblače sirotinju, grade mostove, kupuju rashodovane rudnike i ne postavljaju nezgodna pitanja. Još uz ‘braću Ruse’ ne daju izgubljeno Kosovo.

Dragoslav Dedović

Upravo Nemačka je primer kako sjajna privredna situacija uz zapostavljanje društvenih gubitnika dovodi do veće zaposlenosti i  – povećanja socijalnih razlika. A potom i do povećanog nacionalizma.

Neoliberalni koncept je odavno opisan u stripu Alan Ford. Tamo je Superhik – vrsta pervertiranog Robin Huda – uzima od siromašnih da bi davao bogatima. Ta igra se još uvek igra i u Srbiji  i u okolini. Superhik je drugo ime za ‘dobru investicionu klimu’.

Tuča malih devastiranih postjugoslovenskih država oko toga ko će ponuditi podmukliji damping – od cene rada do plaćanja harača investitorima u vidu subvencije na platu ili poklanjanja zemljišta i infrastrukture neće rešiti problem siromaštva.

Ulaganje u obrazovnu infrastrukturu, u zdravlje stanovništva, ekološku modernizaciju zemlje – ako treba i masovno opismenjavanje, klasično i računarsko, mogu posle decenije ili dve početi da donose opštu korist.

A do tada?

Makar ne prepustiti samo Lidlu da pritiskom na cene učini do sada najviše za sirotinju u Srbiji. Jer bi to – da nije tragično – bilo veoma bizarno.

https://www.dw.com/sr/prvosrbijansko-zlatno-doba/a-45963187

 

Čitaj dalje...

Otvoren Lidl u Smederevu

SMEDEREVO, 11. oktobar 2018 – Dugo najavljivani nemački diskontni lanac Lidl u osam sati otvorio je vrata potrošačima u Smederevu, ali i u više gradova u Srbiji.

Ljudi su dolazili od ranih jutarnjih sati, tako da se već u 7 napravio poduži red sa nekoliko stotina potrošača, kojima su, dok su čekali svečani trenutak otvaranja, deljeni kroasani i flaširana voda.

Dolazak Lidla probudio je nadu da će se promeniti odnos konkurencije u trgovinama i da će mnogi oboriti cene, a da će uz to doneti „nemački kvalitet“. Među njima je i gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović, koja je svečano otvorila objekat presecanjem vrpce.

“Novi brend će dovesti do konkurencije, nećemo više imati monopol jedne ili dve trgovine, očekujemo da će cene biti niže i kvalitet bolji. Meni je posebno zadovoljstvo što je u Smederevu izgrađen prvi Lidl objekat u Srbiji i što ovde radi 20 mladih ljudi iz Smedereva, od ukupno 40”, rekla je gradonačelnica i dodala da Lidl ima nameru da se širi i da su u toku razgovori za izgradnju još jednog objekta u Smederevu.

Rukovodilac pravnog sektora u Lidl Srbija, Nevena Perović, izrazila je uzbuđenje u ime celog tima Lidla Srbija što su danas u Smederevu gde otvaraju jednu od svojih prvih prodavnica.

“Danas kupci mogu da se upoznaju sa našim pažljivo odabranim asortimanom, sa najboljim odnosom cena i kvaliteta i jedinstvenim Lidlovim brendovima. Želimo da se zahvalimo, kako Srbiji, tako i lokalnim vlastima, što su omogućili da danas budemo ovde, ali i našim poslovnim partnerima. Najveću zahvalnost dugujemo našim kupcima i pozivam ih da nas posete i vide zašto je kupovina u Lidlu bolja i povoljnija”, rekla je Perović, napominjući da objekat u Smederevu ima više od 1400 kvadratnih metara prodajnog  prostora i pažljivo odabrani asortiman od 1500 proizvoda.

Lidl je danas, osim u Smederevu, otvorio pet prodavnica u Beogradu, zatim u Boru, Kragujevcu, Nišu, Leskovcu, Subotici, Somboru, Užicu, Šapcu, Novom Sadu i Zrenjaninu.

Čitaj dalje...

Lidl kamionče u Smederevu

SMEDEREVO, 9. oktobar 2018 – Kao prethodnica, a u susret najavljenom otvaranju Lidlovog marketa u Smederevu, jutros je na Gradskom trgu bilo tzv. Lidl kamionče.  To je, kako kažu iz Lidla, bila prilika da se upoznaju sa Lidl brendovima koje do sada nisu imali prilike da kupuju u Srbiji, a koji će ih, po otvaranju, čekati na Lidlovim policama.

Inače, domaćini Lidl kamiončeta su radijski dvojac, Dragan Ilić – na terenu i Gorica Nešović – u studiju, i oni sa posetiocima, slušaocima i potrošačima ćaskaju na temu otvaranja Lidla i onog što ovaj diskontni lanac u Srbiji donosi.

Lidl supermarket biće, podsetimo, otvoren u Smederevu, kad i u još 15 gradova, u četvrtak, 11. oktobra.

Čitaj dalje...

Čekajući Lidl(oa) – 10 stvari koje niste znali

Izvor: ekapija.rs, 16. septembar 2018 – Početkom ovog meseca objavljeno je da će dugo čekani objekti Lidla početi rade u oktobru, rečeno je koliko – 10. Ne i u kojim gradovima. Ovaj u Smederevu ne deluje kao da se nešto događa, velika ograda koja je gradilište skrivala od radoznalih pogleda još uvek je na mestu, svetleće reklame su i dalje prekrivene, mada je objekat odavno gotov, ne vidi se ni neka užurbanost koja bi nagovestila da će uskoro početi da radi.

Pa, ipak, u susret otvaranju prvih Lidl radnji u Srbiji, prenosimo tekst e-kapije u kome kompanija saopštava 10 stvari koje možda ne znate.

1. Kompanija danas – Lidl postoji u 30, a operativan je u 27 zemalja Evrope i u Sjedinjenim Američkim Državama sa preko 10.500 prodavnica i više od 260.000 zaposlenih. Prve prodavnice u Srbiji počeće da rade do kraja ove godine, istovremenim otvaranjem u više gradova u Srbiji.

2. Razvoj:
• Lidl u 70tim – prva Lidl prodavnica otvorena je 1973. godine i imala je svega tri zaposlena i 500 proizvoda

• Lidl u 80tim – tokom osamdesetih Lidl je proširio svoje poslovanje – širom Nemačke otvoreno je 300 prodavnica, a asortiman je proširen na 900 proizvoda
• Lidl u 90tim – kompanija se širi van granica Nemačke, otvaraju se prve prodavnice u Francuskoj i Velikoj Britaniji
• Lidl u 2000tim – kompanija se pozicionira kao vodeći trgovinski lanac u Evropi, otvaraju se prve prodavnice u Sjedinjenim Američkim Državama
3. Poreklo imena – Kompaniju je osnovao Jozef Švarc 1930. godine, a kada se fokus poslovanja sa veleprodaje voća prebacio na diskontnu prodaju mešovite robe kroz lanac prodavnica, shvatio je da joj treba i novo ime. Kako njegovo prezime, Švarc, na nemačkom jeziku znači „crno“, Jozef Švarc je za 1.000 nemačkih maraka kupio prava na ime od bivšeg poslovnog partnera Ludviga Lidla, slikara i nastavnika u penziji iz Hajlbrona (Nemačka).
4. Jedinstveno iskustvo kupovine – Lidl je u svetu prepoznat po proizvodima sa najboljim odnosom cene i kvaliteta, čime potrošačima omogućava „pametnu kupovinu“. Pored toga, pažljivo odabran asortiman i brz prolazak kroz kase doprinose da se kupovina u Lidlu obavlja za kraće vreme.
5. Prilagođavanje – Iako su omiljeni Lidl brendovi dostupni u prodavnicama u velikom broju zemalja Evrope i u Americi, ova kompanija se prilagođava i specifičnostima određenog tržišta na kome posluje i potrebama domaćih potrošača. Tako se u svakoj zemlji u asortimanu razvijaju i neki od proizvoda koji su karakteristični za to podneblje.
6. Više od maloprodavca hranom – Lidl redovno osvežava asortiman kroz kratkotrajne promocije dodatnih prehrambenih proizvoda, ali ono što ga posebno izdvaja jeste ponuda neprehrambenih proizvoda. Tako se u Lidlu mogu pronaći proizvodi kao što su mali kućni aparati, kuhinjski uređaji, igračke, alati, kućni dekor, oprema za baštovanstvo i još mnogo toga.
7. Raspored unutar prodavnica – Da Lidl brine o efikasnosti, govori i činjenica da sve Lidl prodavnice izgledaju gotovo isto. Potrošači su naviknuti na raspored proizvoda u prodavnicama, bolje se snalaze i brže obavljaju svoju kupovinu.

8. Parking – U cilju većeg komfora za potrošače, Lidl prodavnice imaju svoj parking. Ovo je plan i za prodavnice koje će se do kraja godine otvoriti u Srbiji.

9. Efikasnost – Lidlov princip da sve procese učini jednostavnijim povećava efikasnost i ostvaruje uštede, koje ovaj maloprodavac ulaže u niže cene proizvoda.

10. Cene u Lidlu su istaknute iznad, a ne ispod proizvoda – Za razliku od pogleda ispod polica, na koji su potrošači u Srbiji navikli, u Lidlu se cena saznaje pogledom iznad police. Ovakva praksa potiče od Lidlovih početaka u Nemačkoj kada je sva roba bila izložena na paletama na zemlji, te je jedini način da se cena prikaže bio – „okačiti je iznad“. Savremeni diskont, kakav je Lidl danas ima police, ali se ova tradicija zadržala. Danas se na ovaj način postiže preglednost, a potrošači ne moraju da se savijaju da bi videli cenu proizvoda na najnižim policama.

https://www.ekapija.com/news/2251303/deset-stvari-koje-niste-znali-o-lidlu

Čitaj dalje...

Otvoren logistički centar – prvih 16 prodavnica do kraja 2018?

NOVA PAZOVA, 12. jun 2018 – Logistički centar kompanije Lidl Srbija otvoren je danas u Novoj Pazovi,  vredan je 55 miliona evra, a u njemu je posao dobilo 180 ljudi, dok se otvaranje prvih prodavnica u našoj zemlji očekuje do kraja godine, objavila je ekapija.rs. U Srbiji sada ima oko 500 zaposlenih, a u toku je selekcija za 1.000 prodavaca u više gradova, uključujući Smederevo.

Logistički centar u Novoj Pazovi prostire se na 45.000 kvadrata i ima 30.000 paletnih mesta. Jedan je od najvećih logističkih centara u ovom delu Evrope i jedini u Srbiji koji ima LEED GOLD sertifikat. Podeljen je u pet temperaturnih zona, a gradile su ga isključivo domaće kompanije, njih 50, po internacionalnim standardima zelene gradnje.

Čitaj dalje...