You are here

Boda, Joca i tri frtalja OPS-a – „Slušaj, sine, ove velike reči“

SMEDEREVO, 20. april 2019 – Nije tako čest slučaj da neki glumac za života dobije biografsku knjigu, a Jovica Tišma je baš takvu napravio o Slobodanu Bodi Ninkoviću. Ovog petka je knjiga predstavljena Smederevcima, u Koncertnoj dvorani Centra za kulturu, onako kako to ovoj dvojici i priliči – uz mnogo vrcavih dosetki, vickastog evociranja uspomena i dobru staru muziku, onu koju su zajedno pravili i izvodili.

I ko nije pročitao knjigu, a ko ih zna, mogao je da otprilike očekuje ono što je bilo ove večeri. Jer, Boda i Joca, u ovom slučaju – tema/subjekt i autor/pisac, stari su prijatelji, u mnogo čemu saradnici i kolege, ali su, pre svega, ljudi od duha. U nekim su godinama kada se još uvek ne sabiraju utisci, ili se o tome još ne misli, ali se rado priseća mladosti-ludosti.  Takva je i knjiga, čije su odlomke prisutni mogli da čuju, o Bodi koliko i o Smederevu koga, na žalost, uglavnom više nema.

A muzika… Nekadašnji članovi OPS-a, za ovu priliku potpomognuti sa nekoliko članova orkestra „Svetlost“, naravno, sa Bodom i Jocom kao frontmenima, izvela je numere koje i posle četrdesetak godina zvuče sveže. „Taksi“, Papiga“, „Bluz guz“… U večerašnjem aranžmanu, i nadahnuću, možda i bolje, ali je teško porediti. Onda se, kako je rečeno, bilo mlado i ludo, sada je zrelo i kudikamo profesionalnije… Kod nekih u sali je pobudilo prijatna sećanja, na doba dobre muzike, kod drugih, koji su možda prvi put to čuli, zapanjenje – da nešto tako kvalitetno i originalno nije postalo i popularno, barem ne u toj meri u kojoj je zasluživalo, da je sve završilo u lokalnoj legendi.

Trebalo je da predstavljanje ima i goste. Bilo je predviđeno da tu bude i Dragan Petrović Pele, Bodin klasić sa Akademije, s kojim i sada igra u nekoliko predstava. No, Pele je, kako se moglo čuti, bio sprečen – na oporavku je. Joca je objasnio, spavao je nekoliko noći s Bodom, a to je teško preživeti. Da neko zlo ne pomisli, zbog Bodinog hrkanja. Drugi gost, Lazar Džamić Džama, takođe sprečen, van zemlje je, reče, sasvim u duhu onog čime se bavi godinama – digitalnim marketingom, publici se obratio preko Interneta. Koliko smo ga platili, našali se Joca posle podužeg Džaminog obraćanja, „još nas je više ishvalio“.

Boda je ispričao kako je uopšte došlo do toga da nastane ova knjiga, da je u momentu kada mu je saopštena ideja rekao da „još nema zdravstvenih problema“, a da je večeras, sa ogromnim njegovim portretom posred bine, bio u prilici da vidi „kako će to da izgleda“, aludirajući na scenografiju koja je, zaista, pomalo asocirala na nekrološku, odudarajući od opšte atmosfere koja je ispunila salu. Jer, sve drugo je bilo mnogo veselije, pa i sam kraj, kada je Joca, kako to već biva na završecima književnih večeri i promocija, rekao ono čuveno: „Ako imate neko pitanje…“. I odmah dodao; „Sačuvajte ga za sebe“.

Čitaj dalje...

Skup “Budućnost Srbije” u Beogradu – u domaćim i stranim medijima

BEOGRAD, 19. april 2019 – Skup u okviru kampanje „Budućnost Srbije“ danas je održan u Beogradu, a prisustvovalo mu je i mnogo građana Smedereva, Smederevske Palanke, Velike Plane i Kovina.

Za razliku od nekih ranijih skupova, većina domaćih medija se drži procene MUP-a o broju prisutnih, ne i strani, koji su se i ovog puta uglavnom uzdržali od objavljivanja tačnih brojki. Uostalom, u redovima koji slede možete da pročitate kako su i jedni i drugi izveštavali, naravno u skraćenim verzijama.

RTS: U Beogradu je održan skup u okviru kampanje „Budućnost Srbije“. Prema proceni MUP-a, okupilo se između 140.000 i 150.000 građana. Skup je počeo muzičkim programom, nakon čega je otpevana himna „Bože pravde“. Usledila su obraćanja govornika ispred Doma Narodne skupštine. Okupljenima se obratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekavši da su Srbiji potrebni mir i deca.

N1: Skup u centru Beograda počeo je emitovanjem video spota o Vučićevoj kampanji „Budućnost Srbije“ i izvođenjem državne himne „Bože pravde“. Popunjen je ceo plato ispred Skupštine, Pionirski park, deo Bulevara kralja Aleksandra i prostor prema Trgu Nikole Pašića i Terazijama. Skup se završio pesmom koju je za ovu prilikom komponovao Oliver Mandić, a koja počinje rečima „ti si meni sve, ja sam vernik tvoj“ i posvećena je – Srbiji.

Pink: Miting Budućnost Srbije okupio je više od 150.000 ljudi. Komplento je popunjen prostor od Pravnog fakulteta, preko Bulevara Aleksandra Karađoređvića, Takovske i Kralja Milana, zatim ceo Pionirski park, preko Trga Nikole Pašića do Terazija. Čini se da je ovaj prostor suviše mali iza građane koji su došli da pozdrave Aleksandra Vučića i Srbiji. (Slovne i padežna greška su u originalnoj vesti sa sajta Pinka)

Danas: Veliki miting u okviru kampanje „Budućnost Srbije“ održan je danas u Beogradu ispred Skupštine Srbije, na kojem je osim obraćanja najviših državnih zvaničnika organizovan i muzički program. MUP nije dosad saopštio procenu o broju okupljenih. (20:52)

Alo: Predsednik Vučić se obratio naciji! Više od 150.000 građana na skupu Budućnost Srbije! – Da niste došli u ovolikom broju, ne znam kako bih izašao pred Si Đin Pinga, pred Merkelovu, bilo gde – poručio je predsednik.

Sputnjik-njuz: Sa više od stotinu hilјada lјudi koji su se okupili u gradu kako bi izrazili svoju podršku Aleksandru Vučiću i njegovoj politici, „karnevalska atmosfera“ mitinga pojačana je nastupima rok i folk pevača.

HRT: Skup u kampanji srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića „Budućnost Srbije“ počeo je himnom, a na platou ispred parlamenta okupilo se nekoliko desetaka tisuća ljudi iz cijele Srbije.

Rojters: Na hilјade lјudi iz cele Srbije u petak se okupilo u centru Beograda u znak podrške predsedniku Aleksandru Vučiću, koji se suočio sa petomesečnim protestima opozicije. U dugom govoru na skupu, Vučić je pozvao na dijalog sa opozicijom, dodajući: „Ali nećemo prihvatati nikakve ultimatume“. (Zapadni mediji su uglavnom i prenosili Rojtersovu vest)

Foto: printscreen Instragram – buducnostsrbijeav i privatna arhiva – FB

Čitaj dalje...

Takmičenje učenika četvorogodišnjih mašinskih škola

SMEDEREVO, 19 april 2019 – Pod generalnim pokroviteljstvom HBIS GROUP Serbia danas je u  Tehničkoj školi u Smederevu održano je 27. Regionalno takmičenje učenika četvorogodišnjih  obrazovnih profila mašinske struke iz oblasti mehanike-statike, kompjuterske grafike i modeliranja, mašinskih elemenata i konstrukcija, saopšteno je iz Sektora za odnose s javnošću ove kompanije.

Takmičenje u Tehničkoj školi je otvorio Džao Kaising – Endi (Zhao Kaixing), izvršni direktor za inženjering i tehnološku podršku HBIS Serbia, koji je tom prilikom rekao:

„Naša saradnja je zasnovana na dualnom obrazovanju i mnogi učenici iz ove škole su na praksi u našim pogonima. Nadam se da će oni naći svoje mesto u našoj fabrici po završetku školovanja i da će zajedno sa nama učiniti da smederevska kompanija bude pravi ponos Srbije. Naš fokus jeste na mladim stručnim ljudima koji mogu da daju svoj doprinos našem razvoju i uvek ćemo biti tu da ih podržimo i da im damo šansu u tome.“

Takmičenje je okupilo više od 50 učenika mašinskih škola i isto toliko njihovih nastavnika i mentora iz više gradova Srbije, regiona Istok. Kompanija je obezbedila devet nagrada, koje su uručene najboljim učenicima za osvojena prva tri mesta u sve tri kategorije, a jedan učenik je dobio i nagradu iznenađenja od kompanije.

Nagrade najboljima je uručio Jovica Dobrić, generalni menadžer Podrške proizvodnji u kompaniji HBIS GROUP Serbia.

Kategorija statika

1. Andrija Savić, Tehnička škola Vranje

2. Pavle Ivković, Tehnička škola Zaječar

3. Jovan Tasić, Tehnička škola Vranje

Kompjuterska grafika

1. Milan Ranđelović, Tehnička škola „Nikola Tesla“, Velika Plana

2. Veljko Filipović, Tehnička škola „Rade Metalac“, Leskovac

3. Ivana Tacković, Tehnička škola Smederevo

Modeliranje mašinskih elemenata i konstrukcija

1. Andrija Cvetković, Tehnička škola Pirot

2. Aleksandar Živković, Tehnička škola  Pirot

3. Dimitrije Pavlović, Tehnička škola „Nikola Tesla“, Velika Plana

Pomenuta nagrada iznenađenja je to što je Milanu Ranđeloviću iz Velike Plane ponuđen posao u kompaniji kada završi školovanje.

Čitaj dalje...

Akcija „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“ ovog vikenda

SMEDEREVO, 19. april 2019 – Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo pozvao je sugrađane da tokom vikenda, od 8 do 15 časova, u prodavnici Maxi u Ulici Save Nemanjića doniraju hranu u okviru uskršnje akcije „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“. Akciju sprovode Banka hrane iz Beograda, kompanija Deleze i Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Smederevo. Donirana hrana namenjena je osobama sa cerebralnom i dečjom paralizom koje se nalaze u najtežem materijalnom i zdravstvenom stanju zbog čega ne mogu da učestvuju u drugim aktivnostima koje Društvo organizuje.
Od hrane može da se donira: brašno, šećer, pirinač, testenine, ulje, konzerviranu hranu… 
Vaše malo nekome znači mnogo, poručuju iz Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija Smederevo.

Čitaj dalje...

Igrokazom „Što se bore misli moje“ otvorena sezona u Vili Obrenovića

SMEDEREVO, 19. april 2019 – Od prvih dana aprila Vila Zlatni breg, poznatija kao Vila Obrenovića na Plavincu, ponovo prima posetioce. Sezona koja je uveliko u toku, i koja će potrajati do oktobra, danas je i zvanično otvorena u Galeriji smederevskog Muzeja izvođenjem igrokaza „Što se bore misli moje“.

Ove godine odlučili su se na ovakav, specifičan način „obaveštavanja“ javnosti o tome, kako je rekao Goran Jovšić, v.d. direktora JP „Smederevska tvrđava“, u čijoj su nadležnosti i posete ovom istorijskom zdanju, jer su i tema i likovi umnogome bliski – knez Mihailo Obrenović i njegova žena, knjeginja Julija. I ambijent u kome se radnja odvija je sličan – letnjikovac, do duše ne ovaj nego „Ivanka“, u današnjoj Slovačkoj.

Muzičko-scenski igrokaz je, kako se moglo čuti od autorke Zlate Tipold, svojevrsno oživljavanje jedne gotovo zaboravljene vrste – muzejskog pozorišta. Tako su, kroz pozorištem oživljen razgovor kneževskog bračnog para, okupljeni u smederevskom Muzeju mogli da saznaju neke ne baš previše poznate detalje iz tog perioda, ali i da čuju pesme, uključujući i naslovnu „Što se bore misli moje“, koju je napisao baš knez Mihailo.

Za ovu pesmu, starogradsku romansu, dugo se mislilo da je narodna, da bi se tek početkom ovog veka saznalo ko je autor dela, prvi put izvedenog od strane Kornelija Stankovića 1860. godine.

Što se bore misli moje

 

Što se bore misli moje
Iskustvo mi ćutat` veli,
Bež`te sada vi oboje
Nek mi srce govori.

Prvi pogled oka tvoga
sjajnom suncu podoban
plenio je srce moje,
učinio robom ga.

Da te lјubim, ah, jedina
celom svetu kazaću,
sam` od tebe, ah, premila,
ovu tajnu sakriću.

Čitaj dalje...

Za Beograd… Četrdesetak autobusa iz Smedereva

SMEDEREVO, 19. april 2019 – Na skup u Beogradu u okviru kampanje „Budućnost Srbije“, miting podrške Aleksandru Vučiću, danas je iz Smedereva krenulo četrdesetak autobusa, potvrdili su portalu Podunavlje.info pojedini članovi Srpske napredne stranke.

Četrdeset autobusa, puta 50 putnika, dakle samo iz Smedereva je oko 2.000 članova i simpatizera Srpske napredne stranke otišlo u Beograd.

Inače, među njima su i zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama, kao i zaposleni u Gradskoj upravi u Smederevu.

Kako nezvanično saznaje Podunavlje.info, kvota za „opštinare“ je bila 150, a otišlo je njih 140, od ukupno oko 300 zaposlenih.  Međutim, bilo je i onih koji su odbili da idu na ovaj stranački miting, rekli su isti izvori portala Podunavlje.info.

Članove i simpatizere Srpske napredne stranke do prestonice prevoze uglavnom autobusi sa beogradskim registracionim oznakama, ali i vozila firme „Jakšić Turs“ Leskovac, „Tea Travel“ Smederevo…

Čitaj dalje...

Za smanjenje vremena čekanja kamiona na granicama 90 miliona dolara

BEOGRAD, 19. april 2019 – Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa šefom kancelarije Svetske banke u Srbiji Stivenom Ndegvom. On joj je preneo da je Svetska banka juče odobrila regionalni projekat olakšavanja trgovine i transporta na Zapadnom Balkanu vredan 90 miliona dolara čije je svrha otklanjanje barijera kako bi se smanjilo vreme zadržavanja na granicama. Jer, kako se ranije moglo čuti, na Zapadnom Balkanu potrebno je pet puta više vremena da se pređe preko granice nego u mnogim zemljama Evropske unije. Kamioni na graničnim linijama provedu 26 miliona časova, što je skoro 3.000 godina, čekajući da pređu sa jedne na drugu stranu.

Inače, projekat Svetske banke „Unapređenje trgovanja i saobraćaja na zapadnom Balkanu“ je u ukupnoj vrednosti od 140 miliona dolara, a u prvoj fazi finansiraće se aktivnosti u Srbiji sa 40 miliona dolara, Severnoj Makedoniji 30 miliona i Albaniji sa 20 miliona dolara USD.

Čitaj dalje...

Otvoreni 36. Nušićevi dani

SMEDEREVO, 19. april 2019 – Selektor Nušićevih dana, dramski pisac i reditelj  Bratislav Petković sinoć je u smederevskom Centru za kulturu otvorio 36. Pozorišni festival, koji  prvi put od nastanka 1984. u takmičarskom delu programa nema Nušićevih komada, osim dve predstave koje su “na tragu Nušića”, a novina je i da je od ove godine ukinuta Nušićeva nagrada za najbolju predstavu u celini po oceni stručnog žirija.

“To je nekako čin poštovanja prema vama, jer za 36 godina vi ste se zaista odškolovali u jednu od najboljih publika. Čak, smatram da ste bolji nego beogradska publika. Po meni, ovo je najdemokratskiji način da se izabere najbolja predstava”, rekao je pored ostalog Petković otvarajući pozorišni festival .

Petković je, podsetimo, bio savetnik za kulturu vicepremijera Aleksandra Vučića i ranije ministar kulture i informisanja (od juna 2012. do jula 2013. godine), a član jeSrpske napredne stranke od 2010.

Prethodno su, u okviru otvaranja festivala, položeni venci na spomenik Branislavu Nušiću (članice Gradskog veća za kulturu  i obrazovanje, učenice OŠ “Branislav Nušić, predstavnice Kola srpskih sestara i Centra za kulturu Smederevo), a u Galeriji Centra za kulturu je otvorena izložba „Scenski zapisi“ Milice Bajić Đurov, scenografa i profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Posle Petkovićevog obraćanja izvedena je predstava “Ničiji sin”, crnohumorni psihološki triler darovitog hrvatskog dramatičara i kompozitora mlađe generacije, Mate Matišića I u režiji Marka Misirače.

U osnovi, to je porodična drama u kojoj se polako otkrivaju sablasti iz nedavne prošlosti, perioda Domovinskog rata devedesetih godina. Središnji lik je veteran Ivan, a u život čoveka za kog veruje da mu je otac – univerzitetskog profesora, bivšeg političkog zatvorenika i novokomponovanog političara Izidora Barića, naprasno i ucenjivački upada njegov nekadašnji zatvorski čuvar, Srbin Simo.

Posle izvođenja, smederevska publika je ocenila prvu takmičarsku predstavu.

Najbolje glumačko ostvarenje, prema mišljenju publike, pripalo je Vladanu Miliću za ulogu Ivana, sina i ratnog veteran u invalidskim kolicima.

Naredne takmičarske večeri, odnosno večeras, nastupaju glumci Narodnog pozorišta iz Beograda sa „Balkanskim špijunom” Dušana Kovačevića, za koji režiju potpisuje Tatjana Mandić Rigonat. U subotu, 20. aprila, Puls teatar iz Lazarevca igra predstavu „Živi su, nije smešno“, komad inspirisan Nušićevim komedijama, u režiji Jovana Grujića. Festivalski deo se nastavlja 21. aprila komadom Nikolaja Koljade „Šuplji kamen“, u izvođenju Ustanove kulture „Vuk Karadžić” iz Beograda, takođe u režiji Tatjane Mandić Rigonat. Poslednja predstava u festivalskoj konkurenciji je „Noćna straža” Fedora Šilija, u režiji Borisa Liješevića I sa glumačkom postavom Ateljea 212. Poslednje festivalsko veče 23. aprila je zapravo veče dodele nagrada, kada nastupa „Balkan novi pokret“, sa kabareom „Dobri čovek” za koji je dramatizaciju uradila Vesna Stanković, a režiju Tamara Antonijević Spasić.

U okviru pratećeg programa, u Koncertnoj dvorani danas u 18 sati i 23 minuta zakazan je jedan od najzanimljivijih događaja u okviru čitavog festivala – promocija knjige o glumcu Slobodanu Bodi Ninkoviću „Slušaj sine ove velike reči”. O knjizi će govoriti autor Jovica Tišma, Lazar Džamić, pisac, Dragan Petrović Pele, glumac i jedan od likova u knjizi, naravno i Boda Ninković.

O knjizi pevaju i sviraju: Tri Frtalja Opsa – Braca, Nale, Acko, Nenad, Boda i Joca + prijatelji (deo orkestra „Svetlost“). Smederevci koji drže do sebe svakako ovo ne bi trebalo da propuste, osim ukoliko vam dete ne slavi 18. rođendan.

Čitaj dalje...

Vinarija Ambelos manastira Koporin: Despotova sablja u boci

Izvor: agroklub.rs, 19. april 2019 – Vinarija „Ambelos“ manastira Koporin kod Velike Plane je osnovana pre pet godina i već je počela da osvaja tržište svojim tradicionalnim načinom proizvodnje vina.

Naziv vinarije „Ambelos“ zapravo krije lepu simboliku – na grčkom jeziku označava vinograd, odnosno vinovu lozu koja daruje grožđe od koga se proizvodi vino. To vino se prinosi Bogu kao dar prirode i osvećuje se na svetoj liturgiji gde se pretvara u krv Gospodnju.

Manastir je zadužbina despota Stefana Lazarevića

Manastir Koporin sa crkvom Svetog Stefana je pravoslavni manastir i pripada braničevskoj eparhiji. Manastir je zadužbina despota Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara.

Vinarija ,“Ambelos“ predstavila je svoje vino Despotova sablja na nedavno održanom Salonu vina u Paraćinu. Sveštenik iz Paraćina Nenad Radaković kaže da je devet godina bio đakon u Požarevcu kod episkopa požarevačko braničevsko smederevskog Ignjatija i imao sreće da bude tamo kada da se krenulo sa zasadom vinograda i izgradnjom vinarije.

„Episkop Ignjatije je doneo vinsku kulturu pošto potiče iz porodice vinara. Njegovim dolaskom u eparhiju kreće ozbiljnija proizvodnja vina. Ranije su se u manastiru pravila vina iz vinograda različitih manastira, a onda smo 2011. godine došli na ideju da podignemo novi zasad na četiri hektara. Na tom mestu do 2000. godine je postojao vinograd koji je obnovljen. Vinariju smo napravili 2014. godine i 2016. godine već počeli da proizvodimo naša vina,“ rekao je Radaković.

Degustaciona sala ima 50 mesta

Vinarija ,“Ambelos“  je izgrađena u vizantijskom stilu i u skladu je sa arhitekturom manastira. Vinarija se prostire na oko hiljadu kvadrata, podrumske prostorije imaju 300 kvadrata, degustaciona sala ima 50 mesta, dok je u potkrovlju VIP sala, a postoji i nekoliko apartmana za goste.

„Od belih sorti imamo italijanski i rajnski rizling i tamjaniku, a od crnih sorti imamo kaberne, merlo i prokupac. U novom zasadu na dva hektara, od 2017. godine, imamo kaberne franko i pino noar. Uglavnom radimo sortna vina, osim vina ’Despotova sablja’ koje je bordo kupaža prokupca i merloa. Nosi naziv ’Despotova sablja’ jer je manastir Koporin zadužbina despota Stefana Lazarevića. Ranija vina koja su se pravila u manastiru nosila su naziv ’Despotova sablja’ pa smo mi to obnovili“, kazao je Radaković.

Vinariju ,“Ambelos“ karateriše tradicionalni način proizvodnje vina. Kada bude rodio novi zasad vinove loze vinarija će proizvoditi do 30 hiljada boca. U manastiru se vina mogu kupiti po ceni od700 do 1.000 dinara.

O vezi između crkve i vina, Radaković kaže: „Za naša bogosluženja potrebno je vino, to je prva stvar. Na liturgiji mi vino prinosimo kao krv Gospodnju. Drugo, i crkvi i svima nama je potrebno da se bavimo prirodom jer je priroda ugrožena. Crkva želi da da primer kako se treba vratiti prirodi i kako treba obnavljati vinarstvo.“

Prošle godine obeleženo 600 godina od izgradnje Manasije 

Prošle godine kada je obeležavano 600 godina od izgradnje manastira Manasija kod Despotovca, čiji je ktitor takođe bio despot Stefan Lazarević, napravljene su nove etikete. Pri izradi novog dizajna se težilo da se pomiri tradicija i zahtevi tržišta.

„Svakako da ljude privuče to što je vinarija pri manastiru. Naš narod ima poverenje u crkvu, voli i vezan je za crkvu. Kada ljudi dođu u crkvu ili manastir šta bolje možemo da im ponudimo nego flašu vina, da to bude uspomena na svetinju koju su obišli“, smatra Radaković.

U planu je da se povećaju zasadi vinove loze, ali sigurno neće biti više od 10 hektara jer bi to zahtevalo mnogo veće angažovanje, a cilj je da se zadrži tradicionalni način proizvodnje vina na mestu koje odiše duhovnošću i verom.

https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/vinarija-ambelos-manastira-kopolin-despotova-sablja-u-boci/49593/

Foto: privatna arhiva, Vinarija Ambelos manastira Koporin FB

Čitaj dalje...