You are here

Dan državnosti Srbije

15. februar 2019 – Dan državnosti Srbije slavi se 15. i 16. februara, u znak sećanja na dva značajna istorijska datuma, a poklapa se sa verskim praznikom Sretenje Gospodnje.

Na ovaj dan 1804. godine, srpski ustanici su u Orašcu doneli odluku da pokrenu Prvi srpski ustanak sa Karađorđem na čelu. Ovaj događaj prethodio je Drugom srpskom ustanku 1815, koji je doveo do stvaranja Kneževine Srbije.

Istog dana 1835. godine Srbija je, kao jedna od prvih zemalja u Evropi, donela demokratski ustav. U pitanju je Ustav Knjažestva Srbije, čiji je tvorac Dimitrije Davidović i koji je Ustav oblikovao po uzoru na francuske ustavne povelje i belgijski ustav. Ustav, koji je u narodu poznat kao Sretenjski, jer je izglasan na praznik Sretenje Gospodnje, bio je na snazi samo dve nedelje, pošto je ograničavao samovolju kneza Miloša Obrenovića, a protiv njega su bile i sve velike sile na tadašnjoj političkoj pozornici – Osmansko carstvo, Rusija i Austrija.

Dan državnosti Srbije se proslavljao na Sretenje sve do osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, a Republika Srbija ponovo počinje da proslavlja Dan državnosti na ovaj verski praznik 2002. godine, od kada se obeležava uz velike počasti na svim državnim nivoima. Povodom ovog praznika 15. i 16. februar su svake godine neradni dani u državnim organima, preduzećima I institucijama, kao I u lokalnim samoupravama. Privatnici rade uobičajeno.

Ustav je, valja podsetiti,  najviši pravni akt jedne zemlje, koji uređuje, između ostalog, državnu organizaciju, ovlašćenja državnih organa i slobode i prava građana. Poštovanje ustava je direktan uslov za postojanje pravne države. Ničija vlast ili ovlašćenja ne mogu biti iznad onih propisanih ustavom.

Aktuelni ustav Republike Srbije proglašen je nakon referenduma na kome su ga građani potvrdili, 8. novembra 2006. godine.

Skorašnji članci