You are here

Radnici Goše – od jeftine do besplatne radne snage

Izvor: insajder.net, 12. decembar 2018 – Sudbina radnika fabrike šinskih vozila “Goša” iz Smederevske Palanke koji četiri godine nisu primali redovne plate, a koja je otkrivena tek nakon samoubistva jednog radnika, i dalje je neizvesna. Slučaj „Goše“ našao se među pet najdrastičnijih slučajeva kršenja radničkih prava u Evropi, prema oceni Evropske konfederacije sindikata.

Agonija radnika nastavila se i nakon propasti Goše krajem prošle godine. Nekadašnja ćerka-firma Goša RSC, nastavila je da radi u halama fabrike i nakon proglašenja stečaja, ali kako se ispostavilo ne plaća preuzete obaveze.

Radnicima je ostala dužna dve i po plate, a stečajnom upravniku 17 miliona dinara zakupa koji je trebalo da uđe u stečajnu masu nekadašnjeg giganta – fabrike Goša, koja je privatizovana još 2007.

U međuvremenu je stečajni upravnik zbog neplaćanja zakupa proizvodnih hala raskinuo ugovor o zakupu sa firmom Goša RSC, čiji je vlasnik bivši direktor fabrike Goše Milutin Šćepanović. S obzirom da je zakup raskinut mala je verovatnoća da će Goša RSC radnicima isplatiti i zarade, pošo Goša RSC nema ni sopstvene prostorije za rad.

Istovremeno, jedini način da oko 350 radnika dobije 2,1 milion evra koji im se duguje nakon propasti Goše, jeste da stečajni upravnik u parnici ospori potraživanja nekadašnjeg vlasnika Goše, slovačke firme ŽOS, kao i s njom povezane kiparske firme Lisnart holding.

Naime, dug prema radnicima, ali i državi, u ovom trenutku, nije moguće naplatiti jer je ŽOS privilegovani poverilac. Slovačka firma je stavila pod hipoteku svu imovinu fabrike i to u trenutku kada je ona bila u blokadi i dugovala novac i državi i radnicima, pokazalo je istraživanje Insajdera objavljeno u emisiji „Država protiv radnika“. Hipoteka i zalozi stavljeni su na osnovu navodnog duga koji je Goša napravila u poslovanju sa fabrikom iz Slovačke, praktično svojim vlasnikom, i to u iznosu od 14,2 miliona evra. Odnos bivšeg vlasnika prema Goši najbolje ilustruje to što je ŽOS je pod zalog stavio čak i kasetofon fabrike čija je vrednost procenjena na 900 dinara.

Na taj način je slovačka firma, kao vlasnik Goše, sebe svesno stavila u privilegovan položaj i oštetila ostale poverioce, pre svega radnike i državu, kaže za Insajder stečajni upravnik Aca Mitić.

S obzirom na to da je početna cena na javnoj aukciji za prodaju Goše 21. decembra 2,8 miliona evra, a da prema rečima Mitića, otprilike toliko vredi i imovina koju je ŽOS obezbedio, za radnike neće ostati praktično ništa.

„Kada se fabrika proda namiriće se prvo poverioci iz prvog isplatnog reda koji iznosi oko dva miliona evra i koji čine minimalne zarade radnika i doprinosi za PIO na minimalnu osnovicu. Međutim, ako ne uspem da pobijem zaloge neće se namiriti ni prvi isplatni red“, kaže Mitić za Insajder.

I nakon Goše…

U novembru 2017. Goša FŠV gurnuta je u stečaj, a oko 150 radnika dobilo je otkaz bez prethodno isplaćenih više od 20 plata. Ipak, samo dve nedelje kasnije, fabričke hale u zakup uzima Goša RSC, nekadašnja Gošina ćerka-firma, a za nju počinje da rade oko sto radnika. Uprkos traumatičnom iskustvu, radnici su prihvatili novu saradnju s vlasnikom RSC-a, bivšim direktorom Goše Milutinom Šćepanovićem.

Međutim, godinu dana kasnije, ta saradnja je završena raskidom zakupa, a oko 150 radnika potražuje dve i po plate i nadoknade za prevoz.

Bojan Đorđević, koji je do raskida zakupa radio u RSC, kaže za Insajder da se radnicima duguju plate za septembar, oktobar i deo novembra. Prosečna plata u RSC-u je bila 35-40 hiljada dinara, a većina radnika je imala ugovore o delu.

„Pošto su ljudi bili na birou i primali nadoknadu za prestanak radnog odnosa, što je za njih posle svega što su prošli bila bar nekakva sigurnost, s njima su potpisani ugovori o delu. Njima je to omogućeno, koliko mi je poznato, sve sa znanjem i u dogovoru sa Inspekcijom rada“, kaže Đorđević koji je bio među 10-15 ljudi koji su imali ugovore o radu, jer mu je nadoknada sa biroa istekla.

Na pitanje Insajdera kako će im dug za plate biti isplaćen budući da je zakup raskinut, a vagoni za Srbijavoz nisu završeni, Đorđević kaže da čisto sumnja da će im novac ikad biti isplaćen s obzirom na dosadašnje iskustvo.

„Kada je reč o rokovima ništa nije obećano. Jedan radnik je pitao za potvrdu o potraživanju, međutim, direktor Šćepanović je rekao da nije sporno da se izda potvrda, ali da će, pre nego što sud to papirološki odradi, oni već novac da isplate. Mada, iskreno ne verujem u to. Mislim da se radnici više ni ne nadaju da će biti isplaćeni s obzirom na dosadašnje iskustvo“, kaže Đorđević.

Međusobne optužbe RSC i stečajnog upravnika

U Goši RSC za to što nisu uspeli da isplate plate radnicima, niti dug za zakup i vodu i struju, krive stečajnog upravnika. Kažu da bi svi dugovi bili isplaćeni da im je dozvoljeno da ostanu u zakupu i završe dva vagona koji su završeni 90 odsto i 70 odsto.

„Ukupna vrednost ta dva vagona je 32 miliona dinara. Time bi platili ceo dug za zakup i sve radnicima i poveriocima. Za to nam je potrebno 30 radnih dana“, kažu za Insajder u Goši RSC.

S druge strane, Mitić tvrdi da nije mogao da ih zadrži u zakupu, jer godinu dana gotovo ništa nisu plaćali.

„Moj motiv da im dam prostorije u zakup bio je smanjenje troškova obezbeđenja, kao i čuvanje na okupu radnika koji su najveći resurs Goše. Takođe, time bi slali i pozitivan znak potencijalnim investitorima. Dakle, ja nisam bio za to da se isteraju, jer mi štite imovinu, smanjuju mi troškove obezbeđenja. Ali dug za zakup nije plaćan, a nije pokazana ni namera da se on plati“, kaže on za Insajder.

On dodaje i da je rukovodstvu Goše RSC predloženo da plate pola duga, a da za drugu polovinu izdaju lične menice kao garanciju.

„Ako ste časni i kažete da ćete da platite, dajte ličnu menicu. E, onda su rekli da ne mogu da daju ličnu menicu. Pa ako ste sigurni da ćete platiti zašto nam to onda ne garantujete“, kaže Mitić.

Na pitanje Insajdera da u Goši RSC tvrde da je postojala opcija da Srbija voz asignacijom isplati dug stečajnom upravniku po isporuci vagona, međutim, Mitić ističe da to nije tačno.

„Srbijavoz može da garantuje isplatu Goši RSC i Obnova company koje su angažovali, ali ne mogu da garantuju da će te firme isplatiti meni ono što duguju. Meni su u Srbijavozu rekli da oni kao javno preduzeće ni ne mogu da garantuju takve transakcije“, ističe Mitić.

Ipak, zbog nesuglasica, Goša RSC i stečajni upravnik problem neplaćanja zakupa rešavanje na sudu.  Fabrika će na javnoj aukciji 21. decembra biti ponuđena zainteresovanim kupcima, a početna cena je 2,8 miliona evra – što je skoro devet puta manje od ukupnog duga prema svim poveriocima od 25 miliona evra.

Svi događaji u fabrici šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke – od privatizacije 2007. do danas – pokazali su, prema istraživanju Insajdera, da radnici nisu morali da ostanu bez zarada, a država bez više od četiri miliona evra poreza, samo da su predstavnici nadležnih institucija radili svoj posao.

Fabrika Goša prodata je 2007.godine slovačkoj fabrici  ŽOS Trnava čiji je većinski vlasnik biznismen iz slovačke Vladimir Por. Te godine Goša postaje „Izvoznik godine“, međutim, slika savršenog poslovanja i uspešnog izvoza počela je da se urušava već 2009, a svaka naredna godina za Gošu je bila sve teža. Od 2014. godine Goša prestaje da isplaćuje zarade radnicima, a državi poreze i doprinose, a rezultat svega toga je da je dug Goše u novembru 2017, kada je proglašen stečaj, prema radnicima i državi iznosio skoro 7 miliona evra.

O tome kako je Goša uništena zbog nemara države i poslovnih akrobacija slovačke ŽOS Trnave, gledajte u emisiji Insajdera „Država protiv radnika“.

 

Skorašnji članci