You are here

Projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – prijavi nasilje“

SMEDEREVO, 30. novembar 2018 – Udruženje za promovisanje slobode izražavanja – Podunavska inicijativa je na portalu Podunavlje.info i istoimenoj Fejsbuk stranici, od 1. septembra do danas, 30. novembra, realizovalo projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – prijavi nasilje“. Za tri meseca implementacije, objavljeno je 14 medijskih sadržaja (tekstova) i 14 audio sadržaja, praktično radio emisija, svaka u trajanju od desetak minuta, namenjenih, pre svega, slepim i slabovidim osobama. Razgovarali smo sa stručnjacima na temu porodičnog nasilja, iz javnog i civilnog sektora. Žrtve nasilja, ali i “tihi svedoci” ispričali su nam svoje i tuđe potresne priče. Organizovali smo tribinu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Na samom kraju tromesečnog rada, povodom završnice projekta, neki od članova projektnog tima preneli su svoje utiske.

„Imajući u vidu da nasilje u porodici u više od 75% slučajeva trpe žene, fokus projekta „Zidovi ćute, ti nemoj – prijavi nasilje“ je bio upravo na tom segmentu, ali je takođe, skrenuta pažnja na specifičnosti nasilja nad starima, decom i osobama sa invaliditetom. Time je praktično, na lokalnom nivou, javnosti u Smederevu, po prvi put, tema nasilja uz prateću statistiku, raspoložive podatke i iskustva institucija i ustanova, predočena sveobuhvatno i sa više aspekata.

Kroz čitav projekat, autori su nastojali da ohrabre kako žrtve, tako i sve oni koji znaju da neko drugi trpi nasilje, da to prijave. Otuda je korak po korak u tekstovima objašnjena procedura: anonimno prijavljivanje, kome se obratiti, šta se dešava nakon prijave i slično. Isti efekat postignut je objavljivanjem niza priča i iskustava stručnih radnika koje svedoče o tome da izlazak iz porodičnog nasilja jeste težak, ali moguć i da se, čak i u situacijama koje na prvi pogled deluju sasvim obeshrabrujuće (kada je žrtva potpuno ekonomski zavisna, nema posao, drugi smeštaj, ni podršku svoje porodice i roditelja) može pronaći rešenje. Najvažnija poruka projekta u tom smislu bila je da se čitaocima predoči da od toga da li će nasilje biti prijavljeno ili ne, neretko zavisi i da li će se nečiji život okončati na silu i koliko smo svi, kao društvo odgovorni ukoliko se tako nešto dogodi, a niko nije reagovao na vreme. Ne čekajte da vaša majka, sestra, rođaka, komšinica ili prijateljica postanu deo statistike, još jedan u nizu brojeva koji se navode kao slučajevi sa tragičnim ishodom. Spasite ih dok je još moguće, prijavite nasilje“, poručuje Anika Živanović.

„Osim važne osnovne priče o porodičnom nasilju, u ovom projektu posebno sam se bavio nasiljem nad starijima o kojem se malo ili čak uopšte ne priča, a o deci, kao žrtvama nasilja,  govorila je naša sugrađanka koja je i sama i to u dva braka, od obojice, sada bivših muževa doživela porodično nasilje. S obzirom na to da žrtva nasilja često kasnije postane nasilnik, mislim da je dobro  da smo skrenuli pažnju na prevenciju. Siguran sam da će se u skorijoj budućnosti prevenciji nasilja posvetiti mnogo više pažnje, pogovoto je važno preventivno raditi sa mladima. Sve ovo potvrđuje da bi o nasilju u porodici trebalo mnogo više da se govori i u medijima, na primeren, a ne senzacionalistički način. Mislim, i to je veoma značajno, da smo tokom čitavog projekta imali prave sagovornike o svim vidovima nasilja“, smatra Dragan Pavlović.

Nesporno je da su najranjivija od svih kategorija – deca. U nekom narednom projektu, saglasni su autori, trebalo bi da se više pažnje i medijskog prostora posveti upravo njima, u kontekstu ovog projekta, a to je bilo porodično nasilje. Međutim, to je samo prva karika, sledeća je vrtić, škola, odnosno zajednica u širem smislu. Republika Srbija se ratifikacijom Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija obavezala da obezbedi ostvarivanje svih prava deteta, a naročito pravo na zaštitu od diskriminacije i svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, potpunu informisanost, na pravično postupanje i zaštitu privatnosti, kao i da detetu koje je bilo izloženo nasilju i diskriminaciji obezbedi podršku za fizički i psihički oporavak i njegovu socijalnu reintegraciju. Propisima u oblasti obrazovanja i vaspitanja su bliže uređena pitanja zaštite dečjih prava. U okviru Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je propisana zabrana fizičkog, psihičkog, socijalnog, seksualnog, digitalnog i svakog drugog nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi. Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje je bliže regulisano postupanje ustanove u takvim situacijama. Pravilnikom o protokolu su propisani sadržaji i načini sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslovi i načini za procenu rizika, načini zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, praćenje efekata preduzetih mera i aktivnosti.  Ali, o svemu tome, nekom drugom prilikom.

Na kraju veliko hvala: svim sagovornicama i sagovornicima, svim saradnicama i saradnicima na projektu, kao i medijima koji su promovisali projekat, posebno Milanu Medenici, Goranu Tomanoviću, Bojanu Cvejiću i Ivani Gvozdenović.

Projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – Prijavi nasilje“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Palanačka skupština usvojila rebalans budžeta

SMEDEREVSKA PALANKA, 30. novembar 2018 – Odbornici Skupštine opštine Smederevska Palanka, na današnjoj sednici, usvojili su odluku o rebalansu ovogodišnjeg budžeta, koji sada iznosi 1.414.985.284 dinara. Istovremeno, Skupština je prihvatila informaciju o izvršenju budžeta za prvih devet meseci ove godine, koje je na nivou od 98,65 procenata. Izvršenje u odnosu na godišnji budžet je 74 posto.
Sednica je, inače, započela izborom novog zamenika predsednika Skupštine, s obzirom da je dosadašnji, Nebojša Pavlović, imenovan za načelnika Podunavskog okruga, zbog čega je podneo ostavku na funkciju u lokalnom parlamentu. Za novog zamenika predsednika Skupštine opštine Smederevska Palanka izabran je Rodolјub Stanimirović iz redova SNS. Učinjeno je to tajnim glasanjem, a Stanimirović je dobio glasove 40 od 49 odbornika.

Odbornici su na današnjoj sednici, između ostalog – jer bilo je24 tačke a sednica je trajala jedva nešto više od sat i po, usvojili i izmenjenu i dopunjenu odluku o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru u palanačkoj opštini, koji je sada 550, odnosno 127 radnika manje nego što je bilo.

Čitaj dalje...

Na Jugovu otrovani psi spremani za udomljavanje

SMEDEREVO, 30. novembar 2018 – Od 14 pasa koje su aktivisti Fejsbuk grupe „Udomljavanje pasa i mačaka Smederevo“ hranili i gajili s namerom da im nađu nove vlasnike najmanje pet nije preživelo trovanje kreozanom. Ko je, kada i kako potrovao pse u improvizovanom prihvatilištu, na već godinama slabo posećenoj  lokaciji ovog nekada čuvenog smederevskog izletišta, za sada se ne zna. Slučaj je prijavljen policiji, a aktivisti grupe se bore za živote preostalih pasa, nekoliko je još uvek kritično.

– Jedna od devojaka iz naše grupe je juče popodne došla da nahrani pse i zatekla jeziv prizor. Psi su ležali, štenci su već bili mrtvi, dva odrasla psa su nedostajala. Ženku, majku ove štenadi, smo posle pronašli mrtvu pored Dunava, a mužjak je odlutao, da li je i on uginuo još uvek ne znamo – priča Zoran Marković, jedan odčlanova grupe.

Štenci su bili spremani za udomljavanje, već su se neki ljudi javili da ih uzmu, kaže. Pre izvesnog vremena su uspeli da nađu dom za prvu grupu štenaca, i ovi su spremani da postanu nečiji ljubimci. To, taj njihov trud, da sa ulice sklone nesrećne mešance, očigledno se nekom nije sviđao. Čuvari objekata koji na Jugovu rade su pse hranili, brinuli se o njima kad nema aktivista, tako da se sve, najverovatnije, dogodilo pod okriljem noći.

Odmah po pronalaženju otrovanih pasa, aktivisti su ih odneli do veterinara, odrasli psi, jači i otporniji, preživeli su, ne i oni manji. I ovima koji su preživeli sada je neophodna višednevna nega, jer su posledice koje izaziva kreozan ozbiljne.

Kreozan je, da objasnimo, vrlo opasan insekticid, baš zbog toga zabranjen za upotrebu u zemljama EU, ali i u Srbiji. To ipak nije smetnja da se svako malo pojavi vest o trovanju pasa ovim otrovom ili furadanom, koji se najčešće švercuju iz Turske i Albanije. Pre izvesnog vremena na granici je zaplenjeno 60 kilograma ove opasne supstance, što je dovoljno da se otruje manji grad.

Čitaj dalje...

Nastavljena kampanja „Upoznajte nas“

SMEDEREVO, 30. novembar 2018 – Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo posetom Mesnoj zajednici Leštar nastavio je kampanju „Upoznajte nas“. Sa predsednikom MZ Leštar, Slavišom Maksimovićem i predstavnicima Saveta mesne zajednice razgovarali su predstavnici različitih organizacija osoba sa invaliditetom.

Član Gradskog veća zadužen za resor socijalne politike Dragan Stanić govorio je o preprekama sa kojima se osobe sa invaliditetom susreću u svakodnevnom životu, kao i naporima koje Grad ulaže kako bi se problemi rešavali. O arhitektosnkim barijerama i nepristupačnosti svoje mišljenje su izneli Nenad Mitrović i Dobrila Našpalić, o preprekama u komunikaciji i dobijanju informacija Branko Pavlović, a o preprekama u svesti ljudi i položaju porodica osoba sa smetnjama u razvoju Slobodanka Popović.

Cilj kampanje koja se sprovodi u mesnim zajednicama je da se podigne svest predstavnika mesnih zajednica, građana, komšija o preprekama sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom.

Na kraju sastanka zaključeno je da je potrebno organizovati više ovakvih skupova, ali i edukacija za predsednike svih mesnih zajednica.

Kampanja će biti nastavljena i tokom naredne godine, kao jedna od prioritetnih aktivnost Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija Smederevo.

Čitaj dalje...

Završna svečanost „Čitalačke značke“

SMEDEREVO, 30. novembar 2018 – U prepunoj Velikoj sali smederevskog Centra za kulturu održana je završna svečanost tradicionalne akcije Narodne biblioteke Smederevo „Čitalačka značka“ za 2018. godinu.  Učestvovalo je sedamnaest škola, sedam gradskih i deset iz seoskih sredina. Škola sa najvećim brojem dnevnika među gradskim je OŠ „Dr Jovan Cvijić“ sa 212 dnevnika, a pobednica u kategoriji seoskih osnovnih škola je OŠ „Branko Radičević“ iz Lugavčine sa 24 dnevnika.

Od ukupno pristiglih 537 dnevnika, nagrađeno je četrdeset najbolјih besplatnim upisom u Narodnu biblioteku za narednu godinu. Komisija je, takođe odabrala pet učenika, autora najuspešnijih dnevnika, koje će darivati iz fonda Slobodana Milentijevića, za posebno uložen trud, zalaganje i kvalitet.

Čitaj dalje...