Usponi članova Planinarskog kluba Čelik u 2017.

SMEDEREVO, 3. januar 2017 –  Članovi PK Čelik tokom 2017. godine osvojili su  vrhove u Srbiji i širom Evrope. Reč „osvajanje“ nije najprikladnija, ali zbog odomaćene terminologije i ovde se koristi, bolje rečeno, planinari su se družili sa vrhovima planina, koje su to dozvolile i učinile zadovoljstvo da budu na njima.

Članovi kluba bili su u Francuskoj (Mon Blan 4810 mnv), u Švajcarskoj-Italiji (Materhorn 4478 mnv), u Italiji (Grand Paradiso 4061mnv), u Austriji (Grossvendinger 3666 mnv), u Bugarskoj na Rili (Musala 2925 mnv, Mala Musala 2902 mnv, Iriček 2864 mnv, Bezimeni vrh 2807 mnv, Deno 2790 mnv, Aleko 2725 mnv i Vazov 2669 mnv, u Bugarskoj (Pirin 2914 mnv), u Sloveniji na Julijskim alpima (Triglav 2864 mnv), u Crnoj Gori na Durmitoru (Bobotov kuk 2523 mnv, Šljeme 2455 mnv, Minin Bogaz 2387 mnv, Savin kuk 2313 mnv, Terzin Bogaz 2303 mnv, Veliki Međed 2287 mnv i Mali Međed 2170 mnv), u Makedoniji (Golemi Korab 2764 mnv, Titov vrh 2747 mnv, Piribreg 2522 mnv i Magaro 2255 mnv), u Crnoj Gori na Prokletijama (Hajla 2403 mnv), na Bogićevića planini (Krš Bogićevića sa 2374 mnv i Hrdski krš 2358 mnv), na Moračkim planinama (Lastva 2226 mnv, Stožac 2141 mnv, Suvi Vrh 2058 mnv i Krstac 2098 mnv), na Visitoru vrha (Bandera 2211 mnv), u Bosni i Hercegovini na Prenju (Lupoglav 2102 mnv) i na Treskavici (Đokin toranj 2086 mnv), u Srbiji na Staroj planini (Midžor 2169 mnv), na Kopaoniku (Velika Gobelja 1936 mnv, Mala Gobelja 1845 mnv, Vučak 1936 mnv, Nebeska stolica 1913 mnv, Mali Karaman 1902 mnv, Kukavica 1783 mnv, Bezimeni vrh 1777 mnv, Žljeb 1772 mnv i Oštri krš 1741 mnv), na Goliji (Jankov kamen 1833 mnv), na Suvoj planini Trem 1810 mnv, Ruj 1706 mnv, Rtanj 1560 mnv, na Velikom Jastrebcu (Zmajevac 1381 mnv, Bela stena 1256 mnv i Sokolov kamen 1025 mnv), na Stolovima (Usaovica 1375 mnv, Stol 1156 mnv), na Divčibarama Crni vrh 1096 mnv, Straža 1061 mnv, Pitomine 1050 mnv, Golubac 1044 mnv, Velika pleća 1037 mnv i Ljuti krš 962 mnv, Krstac 1070 mnv, na Homoljskim planinama Štubej 940 mnv i Veliki Vranj 884 mnv, na Gledićkim planinama Samar 922 mnv i Crni vrh 897 mnv, Morič 877 mnv, Vujan 857 mnv, na Juhoru Crni vrh 705mnv, Bukulja 696 mnv, na Vršačkim planinama Gudurički vrh 641 mnv, Kosmaj 576 mnv, na Fruškoj Gori Isin Čot 522 mnv i Zmajevac 465 mnv, Avala 506 mnv i Karaula 297 mnv.

U inostranstvu je postignuta ukupna visina 86.239, a u Srbiji 48.981 metara. Da je na svaki od pomenutih vrhova izašao samo jedan član, postignuta je visina od ukupno 135.220 metara. Zato je Čelikova visina zbir svih visina članova i dostiže cifru višestruko veću od 132.473 metara. Zapisi o usponima na vrhove nalaze se u arhivi PK Čelik i članova kluba.

Najviši vrh na koje je stupila noga planinara Čelika je Mon Blan 4810 mnv, na koji je izašao naš član Ljubomir Lukić. Međutim PK Čelik smatra najznačajnijim rezultatom izlazak na Materhorhorn 4478 mnv. Izlazak na ovaj vrh ostvario je Dragan Pavlović.  Evo kako je Dragan doživljavao svoj san.

“San svakog alpiniste, popeti se na stenovitu piramidu, na prepoznatljivi detalj sa omota čuvenih švajcarskih čokolada, na najviši vrh Peninskih Alpa – Materhorn. Od trenutka kada sam 2010. godine prvi put ugledao kako se ponosno uzdiže iz švajcarskog gradića Zermata i onda mu se opet približio 2013. godine sa italijanske strane, više se nije postavilo pitanje da li ću probati da se popnem na ovaj veličanstveni vrh, već se samo postavljalo pitanje kojom rutom će uspon i san biti ostvaren. Čovek se priprema ceo život za ovakav uspon, u mislima u snovima u pripremnim akcijama u treninzima u svemu što će omogućiti šansu za uspon, uspon za nezaborav.  Od trenutka kada sam  prvi put stavio alpinistički pojas na sebe, svaki moj korak, svaki uspon, sve sam činio da se pripremim za Materhorm. Usponi dužine preko 500m, usponi po ledu, snegu, u navezama, usponi na Mon Blan i ostale vrhove Alpa iznad 4000m, sve su to bili delovi slagalice zvane Materhorn. Za ovako nešto potrebno je da imate savršenu tehniku u prstima, snagu u svakom mišiću, i trezvenost u mislima. Ponedeljak, 28 avgust, 6 sati ujutru, krećemo na završni uspon. Dvojna naveza se vešto kreće. Olakšava i to što ne mora da se mimoilazi sa drugima jer nema ljudi, samo još dve naveze koje su otišle ispred nas. Nije bilo apetita pa je doručak takoreći preskočen, samo jedan zalogaj sendviča. Nije bilo apetita zbog velikog uzbuđenja. Srećom vode je bilo dovoljno i sa njom gašena žeđ i glad. Izlazi se na Pic Tyndall 4240 m. i tu smo napravili prvu pauzu, ovo posle tri sata konstantnog penjanja. Umor, ali i glad stižu, te je pola sendviča dobrodošlo. Nije mi bilo ni do slikanja, ni do razgledanja okoline. Samo da se malo odmorim i skupi snaga za dalje, za ostvarenje cilja. Najteže je palo kad smo posle par sati konstantnog penjanja morali malo da se spustimo, otpenjavanje na Col Felicite („Kuloar sreće“ – ko li mu dade takvo ime), da bi se posle toga opet peli. Tokom uspona prati nas promenljivo vreme. Kad se oblaci sklone, vide se kao na dlanu doline Zermata i Červinje i okolni vrhovi obavijeni snegom, ali kada se navuku, ne vidi se ni Boris na drugom kraju užeta. Temperatura konstantno ispod nule, ali se makar ne znojimo. Konačno, u 12:10, izlazimo  na vrh, 4478m. Pada na kolena od sreće, jer se umor više i ne oseća. U tom trenutku svet je stao, i trenutak je bio samo moj. Nije najviši vrh na kojem sam bio, popeo se, ali je definitivno najteži. Najduže sanjan. A onda malo razgledanja. Stojim na vršnom grebenu, jedna noga u Švajcarskoj, a druga u Italiji. Prilazim metalnom krstu, prepoznatljivom obeležju, razvijam klupsku zastavu planinarskog kluba Čelik iz Smedereva”, deo je impresija Dragana Pavlovića na prezentaciji uspona u prostorijama PK Čelik.

Ljubomir Lukić je bio najproduktivniji, jer je ispenjao 23 vrhova sa ukupnom visinom od 51.844 m. Među najznačajnijim i najvišima su: u Francuskoj Mon Blan 4810 mnv; u Italiji na Grand Paradiso 4061mnv; u Austriji Grossvendinger 3666 mnv; u Bugarskoj na Rili: Musala 2925 mnv, Mala Musala 2902 mnv, Iriček 2864 mnv; u Crnoj Gori na Prokletijama, Hajla 2403 mnv; u Crnoj Gori na Bogićevića planini Krš Bogićevića sa 2374 mnv; u Bosni i Hercegovini na Prenju Lupoglav 2102 mnv i na Treskavici Đokin toranj 2086 mnv; u Srbiji na Suvoj planini Trem 1810 mnv, Rtanj 1560 mnv…

PK Čelik je učestvovao na pohodima kojima se obeležavaju datumi iz herojske prošlosti naših predaka. To su masovne akcije u kojima po svakoj akciji ima po 20 i više učesnika. To su akcije: Obeležavanje 213-te godišnjice Prvog srpskog ustanka; Tragom Vardarskog puka iz 1915.godine, obeležavanje 102 godine od Cerske bitke i 102 godine od Kolubarske bitke.

 

Fotografije iz arhive članova kluba.

Izdvajamo