![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/9-mart-2.jpg\")
<\/p>\n9. mart 2024 \u2013 Na izmaku dana, svakog 9. marta, mnogi od onih koji su tada, o tom datumu 1991, bili na Trgu Republike u Beogradu, a koji jo\u0161 nisu zamenili svet \u017eivih za onaj drugi, pitaju se \u0161ta bi bilo kad bi bilo, da li je, mo\u017eda, sve moglo da se zavr\u0161i druga\u010dije. Da li je trebalo samo jo\u0161 mrvicu hrabrosti da se preokrene tok istorije, da ne bude ratova u kojima su toliki izgubili glave, izolacije i sankcija, bombardovanja 1999, pa ni 5. oktobra 2000.<\/p>\n
Ovaj \u0161to pi\u0161e je tog 9. marta 1991. bio u Beogradu, na Trgu Republike, sa kolegom iz tada vrlo \u017eivu\u0107eg Radio Smedereva, ispred zgrade nekada\u0161njeg Jugoeksporta, na stotinak metara od balkona Narodnog pozori\u0161ta sa koga \u0107e se, po\u0161to oko podneva bude probijen kordon milicije, obratiti Vuk Dra\u0161kovi\u0107. Ispred nas, na \u017eardinjeri, da bolje vidi, stajao je u ko\u017enoj jakni Dragan Bjelogrli\u0107, tada mlad i u to vreme poznat jedino po tome \u0161to je bio Slobodan Boba Popadi\u0107 u seriji \u201eBolji \u017eivot\u201c.<\/p>\n
Bolji \u017eivot ne da nije do\u0161ao posle tog 9. marta nego… Uostalom, svima koji su pretekli nakon tih devedesetih ne treba posebno obja\u0161njavati, mada ima i onih koji ih se s nekakvom nostalgijom se\u0107aju. \u010cega? Zaboravljaju mobilizacije, kom\u0161ije koje se nikada nisu vratile iz raznih krajina i drugih zabiti, zaboravljaju sankcije i izolaciju, na\u0161e sportske klubove koji su igrali kao doma\u0107ini po inostr\u0430nstvima, inflaciju u milionskim procentima, Dafinu i Jezdu, kupovinu goriva u fla\u0161ama i uli\u010dne dilere, bonove i prazne rafove u samoposlugama, \u0161verc namirnica iz Ma\u0111arske, redove ispred prodavnica kada bi stigli neki svakodnevni a tada nedostaju\u0107i artikli…<\/p>\n
Kada je tog 9. marta, iz okolnih ulica, Francuske, Vasine i Makedonske, na Trg republike i ljude na njemu, prvo ba\u010den suzavac, a bili su tu i gumeni meci, da bi se potom pojavili vodeni topovi i polciijska oklopna vozila sa re\u0161etkama na prozorima, narod se, za miliciju nenadano, uskopistio a ne razbe\u017eao. Bilo je i onih koji su uzvratili kamenicama i ostalim priru\u010dnim materijalom, ali uglavnom pesnicama, po\u0161to je to bio, i bukvalno, goloruki narod – floskula koja \u0107e toliko puta biti zloupotrebljena\u00a0 u godinama koje slede.<\/p>\n
To, ipak, o\u010digledno, nije bilo dovoljno, falila je ona napred pomenuta mrvica hrabrosti. Imala ju je, recimo,Dragana Milojevi\u0107-Srdi\u0107, koja je stajala pred vodenim topom, postav\u0161i jednom jedinom fotografijom otelotvorenje bunta. Ta fotografija, koju je na\u010dinio tada\u0161nji fotoreporter \u201eVe\u010dernjih novosti\u201c i \u201eBorbe\u201c Predrag Miti\u0107, mnogo godina kasnije progla\u0161ena je za kulturno dobro i nalazi se u Muzeju primenjene umetnosti, pa kao takvu i mo\u017eemo da je objavimo, bez opasnosti po naru\u0161avanje autorskih prava.<\/p>\n
<\/p>\n
Uzged, bila je ta fotografija i u jednom od izbora za najbolju te godine u svetu. Barabar sa snimcima iz rata u Zalivu ili raspada SSSR-a, ali i nekim drugim sa ne tako ozbiljnim motivima, koje su slavile bolji \u017eivot koji dolazi. Jer, svet je i\u0161ao dalje. Uglavnom napred. Ne i mi. Oni koji se razumeju u ekonomiju tvrde da je poslednja decenija bila najuspe\u0161niji deo 20. veka, jer privreda i tehnologija su napredovale kao nikada do tada. Ne i kod nas. Mi smo sve to gledali preko plota. Svet mrzi nas \u2013 mi mrzimo svet, otprilike je to ono \u0161to je narednih godina bio preovla\u0111uju\u0107i narativ u medijima, pa i, posledi\u010dno, me\u0111 narodom.<\/p>\n
Dragana Milojevi\u0107-Srdi\u0107 je umrla 2010. u Beogradu, u porodi\u010dnom stanu u \u010cika Ljubinoj ulici, nedaleko mesta gde je na\u010dinjena fotografija koja ju je, kako je sama govorila – ne\u017eeljeno, proslavila. Umrla je sama, opet nekakva simbolika svega \u0161to se potom de\u0161avalo i na \u017ealost jo\u0161 uvek de\u0161ava, jedan sin joj je oti\u0161ao da \u017eivi i radi u Sloveniji, drugi u Kanadi.<\/p>\n
U ko\u0161maru na beogradskim ulicama stradali su jedan demonstrant, maturant, Branivoje Milinovi\u0107 i jedan policajac, Nedeljko Kosovi\u0107. Oko 200 ljudi je povre\u0111eno.<\/p>\n
Ina\u010de, prema izvje\u0161taju RTS-a, koji je pre vremenske prognoze u Dnevniku RTS-a objavljen tog 9. marta, a sutradan je sli\u010dno bilo i u \u0161tampi, na demonstracijama je bilo nekoliko hiljada ljudi. Prema i tada malobrojnim nezavisnim medijima bilo je vi\u0161e od 50.000, neki su preterivali sa svih 100.000. Istog dana, uve\u010de, organizovani su kontramitinzi u nekim mestima, opozicija je progla\u0161avana za remetaila\u010dki faktor, koji samo \u017eeli da se do\u010depa vlasti, sad kad nam je najzad krenulo…<\/p>\n