![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2023\/12\/dzamija-u-tvrdjavi.jpg\")
<\/p>\nSMEDEREVO, 11. decembar 2023 \u2013 U pro\u0161lim nastavcima serijala o mitovima, legendama i istorijskim \u010dinjenicama u hiljadugodi\u0161njoj povesti Smedereva bavili smo se nestalim blagom \u0110ur\u0111a Brankovi\u0107a i tako\u0111e nestalom Blagove\u0161tenjskom crkvom. Na njenom mestu, na njenim temeljima je, po mi\u0161ljenju nekoliko autoritativnih istori\u010dara, izgra\u0111ena prva d\u017eamija kada su Turci zaposeli Smederevo. I oni, istori\u010dari, sami se ogra\u0111uju, nije ba\u0161 da to tvrde, jer iz perioda turske vlasti u Smederevu, koja je, s kra\u0107im prekidima, kada su ga od njih Austrijanci nakon vojnih pobeda preuzimali, potrajala od sredine petnaestog pa maltene do prve polovine devetnaestog veka, nema ba\u0161 mnogo dokumentacijske gra\u0111e na koju bi mogli da se pozovu.<\/p>\n
Turci u samoj tvr\u0111avi, koja je bila sedi\u0161te grada, nakon njenog osvajanja, nisu vr\u0161ili neke zna\u010dajnije izmene sve do 1480, kada su dodali \u010detiri topovske kule, koje i sada stoje. Vi\u0161e legenda nego pouzdana istorijska \u010dinjenica, kako bi re\u010deno, da su na temeljima razru\u0161ene Blagove\u0161tenjske crkve podigli d\u017eamiju, ostaje kao takva. Ono za \u0161ta postoje dokazi jeste postojanje bar dve d\u017eamije unutar Tvr\u0111ave, svojedobno su otkopane osnove dva minareta.<\/p>\n
Istori\u010dar Esad Rahi\u0107 je objavio podatak da je, tokom vekova turske vladavine Smederevom, ovde – u samom gradu i bli\u017eoj okolini, bilo \u010dak 27 d\u017eamija, vi\u0161e nego \u0161to ih je u istom periodu bilo, recimo, u Novom Pazaru. To i ne \u010dudi s obzirom da je Smederevo bilo sedi\u0161te sand\u017eaka, osmanske carske administrativne jedinice, i kao takvo centar turske vladavine na ovim prostorima. I kada je glavni grad, uslovno ga tako nazovimo, ove turske provincije preme\u0161ten u Beograd ostao je naziv Smederevski sand\u017eak za ovaj deo tada\u0161nje osmanske imperije.<\/p>\n
\u201cTokom 16. i 17. stolje\u0107a Smederevo je preraslo u tipi\u010dnu isto\u010dnja\u010dku, orijentalnu varo\u0161, sa svojim mahalama, d\u017eamijama, mesd\u017eidima, tekijama, mektebima, medresama, hamamima, karavan-sarajima, hanovima, \u010desmama, sebiljima i muslimanskom ve\u0107inom stanovni\u0161tva, s ve\u0107inski bondru\u010dnom stambenom arhitekturom utonulom u prostrano zelenilo ogra\u0111enih ba\u0161\u010di\u201d, pi\u0161e Rahi\u0107.<\/p>\n
Od one dve d\u017eamije, \u010dije su ostaci minareta na\u0111eni, nastale nakon osmanskog osvajanja Smedereva 1459, prva je, verovatno, bila d\u017eamija sultana Mehmeda II Fatiha, a druga smederevskog sand\u017eakbega Mehmed-bega Minetovi\u0107a, koji je na toj funkciji bio do 1463.<\/p>\n
<\/p>\n
Najstariji islamski verski objekat u smederevskoj varo\u0161i, naselju van tvr\u0111ave, bio je mesd\u017eid koji je Ohri\u0111anin Sinan sagradio u \u010dar\u0161iji.\u00a0Mesd\u017eid je, za \u010ditaoca ovog serijala koji nije upoznat sa muslimanskom bogatom kategorizacijom verskih objekata, manja bogomolja, mesto gde se klanja, u kome se okuplja lokalno stanovni\u0161tvo, iz te mahale, tog kvarta kako bismo danas rekli.<\/p>\n
Bilo je ovde i nekoliko i tekija, kakva je i ova na crte\u017eu na obronku iznad grada, najverovatnije na brdu koje \u0107e kasnije poneti ime po Kara\u0111or\u0111u. Tekije su, i to da objasnimo, obi\u010dno gra\u0111ene na ulazu u grad odnosno kasabu, kako su Tuci zvali manje varo\u0161i. Gradili su ih dervi\u0161i, one su neka vrsta onoga \u0161to su manastiri u hri\u0161\u0107anstvu. Slu\u017eile su i kao mesta za odmor ili preno\u0107i\u0161te za putnike namernike.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2023\/12\/tekija.jpg\")
<\/p>\n
D\u017eamija Had\u017ei Velija, po svemu sude\u0107i, bila je najve\u0107a gra\u0111evina ne samo u varo\u0161i ve\u0107 u celom Smederevu. Pominje je i Evlija \u010celeblija u svom putopisu kada je boravio u ovim krajevima. Na austrijskom planu u tvr\u0111avi su upisana dva objekta: sultan Mehmedova d\u017eamija i \u010dift-hamam, a u varo\u0161i jedan, koji po polo\u017eaju i veli\u010dini odgovara samo Had\u017ei Velijevoj d\u017eamiji.<\/p>\n
Za jo\u0161 nekoliko d\u017eamija se zna, ili pretpostavlja, gde su bile, ali za mnoge i ne, jer su i Austrijanci i Srbi tokom osvajanja grada, po svemu sude\u0107i, prili\u010dno uredno ru\u0161ili turske verske ali i ostale objekte.<\/p>\n
Tako je ostalo zabele\u017eeno da je knez Milo\u0161 Obrenovi\u0107 naredio da se u smederevskoj varo\u0161i, koja se nalazila van gradskih zidina, sistematski nakon 1830. godine i docnije ru\u0161e muslimanske ku\u0107e, mada je deo muslimana i nakon toga \u017eiveo u varo\u0161i, bli\u017ee zidinama tvr\u0111ave. Godine 1834. pro\u0161ao je kroz Smederevo francuski grof Bois Le Komte i tamo je zatekao oko 800 muslimana.<\/p>\n
Videv\u0161i da Srbi ru\u0161e poslednju d\u017eamiju u Smederevu, \u010diji je\u00a0 crte\u017e ostavio Feliks Kanic, i ovo je ostalo zapisano, austrijski konzul u Beogradu, baron Rudolf G\u00f6del-Lannoy odneo je belu kamenu plo\u010du s natpisom koji govori o gradnji d\u017eamije i uzidao je u severni zid svoje dvori\u0161ne zgrade u Mariboru, u Ulici Gospojinoj broj 11, gde se i sada nalazi.<\/p>\n
Danas, koliko je nama u znanju, u Smederevu ima samo jedna d\u017eamija, u naselju koje ovde poznaju kao Mali Krivak, to je Amanet d\u017eamija, nedavno ponovo otvorena nakon renoviranja, u kojoj se okupljaju uglavnom muslimani romske nacionalnosti.<\/p>\n
Projekat \u201ePrvih hiljadu godina Smedereva \u2013 mitovi, legende i istorijske \u010dinjenice\u201c sufinansiran je iz bud\u017eeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podr\u017eanom medijskom projektu nu\u017eno ne izra\u017eavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.<\/em><\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" SMEDEREVO, 11. decembar 2023 \u2013 U pro\u0161lim nastavcima serijala o mitovima, legendama i istorijskim \u010dinjenicama u hiljadugodi\u0161njoj povesti Smedereva bavili smo se nestalim blagom \u0110ur\u0111a Brankovi\u0107a i tako\u0111e nestalom Blagove\u0161tenjskom crkvom. Na njenom mestu, na njenim temeljima je, po mi\u0161ljenju nekoliko autoritativnih istori\u010dara, izgra\u0111ena prva d\u017eamija kada su Turci zaposeli Smederevo. I oni, istori\u010dari, sami […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":92999,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7222,7221,19569,75],"tags":[20439,20441,658,20440,20442],"class_list":["post-92998","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-najnovije","category-projekti","category-prvih-hiljadu-godina-smedereva-mitovi-legende-i-istorijske-cinjenice","category-smederevo","tag-dzamije","tag-mesdzidi","tag-smederevska-tvrdjava","tag-tekije","tag-tursko-osvajanje"],"yoast_head":"\n