SMEDEREVO, 22. novembar 2023 \u2013 \u00a0Srednjevekovna istorija Srbije ostavila nam je vi\u0161e pitanja nego odgovora, a dva od njih, koja i dan danas raspaljuju ma\u0161tu, glase: gde je sahranjen despot \u0110ura\u0111 Brankovi\u0107 i, jo\u0161 bitnije, gde je njegovo blago?<\/p>\n
Despot \u0110ura\u0111, poslednji vladar slobodne Srbije pre njenog kona\u010dnog pada pod tursku upravu, umro je o Bo\u017ei\u0107u 1456. godine u Srebrenici pod Rudnikom. Ovaj podatak je, sla\u017eu se istori\u010daru, nesporan. Gde je sahranjen, e to je ve\u0107 pitanje o kome mo\u017ee i obi\u010dno bude rasprave. Arheolog Dimitrije Madas ve\u0107 \u010detrdesetak godina tvrdi da mu je grob u crkvici u zaseoku Ikoni\u0107i u Slavkovici kraj Ljiga. Ono \u0161to je izvesno jeste da su je tu sredinom 15. veka uz zapadnu fasadu crkve dozidana priprata u kojoj su, u ukopanim kamenim sarkofazima, sahranjene tri ugledne li\u010dnosti, verovatno ktitori. Da li su to \u0110ura\u0111, \u017eena mu Jerina i jedno od njihove dece? Madas je o tome objavio i knjigu 1984.<\/p>\n
U dana\u0161nje vreme \u010dovek bio o\u010dekivao da to relativno lako mo\u017ee da se re\u0161i, DNK i ostala \u010dudesa, ali\u2026<\/p>\n
Iz kostura najstarije osobe ni\u0161ta se, \u0161to se ti\u010de DNK materijala, ne mo\u017ee izvu\u0107i, probano je vi\u0161e puta. Poku\u0161aj da se uporedi DNK \u017eenske osobe, da se utvrdi da li je to Jerina, nije dao rezultat, jer Grci, navodno, nemaju uzorak za upore\u0111ivanje nekog od Kantakuzina, vizantijske carske porodice iz koje je bila despotova \u017eena.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/grb_brankovica.jpg\")
Samo mesto po\u010divanja \u0110ur\u0111a bitno je za istoriju, ali jo\u0161 vi\u0161e zna\u010di onima koji tragaju za njegovim blagom. U kamenim sarkofazima nije prona\u0111eno ni\u0161ta vredno, \u0161to im je samo dalo novog elana. Obodi i strmine Rudnika po ko zna koji put su prekopavane, ne od strane arheologa nego onih koje manje zanima nacionalna ba\u0161tina a vi\u0161e zlato i srebro. Jer, legenda ka\u017ee da je blago tu negde, a osnova za nju ima itekako.<\/p>\n
Ima ih koji smatraju da se ne mora i\u0107i tako daleko, da je blago zakopano tu negde, mo\u017eda i u samoj Smederevskoj tvr\u0111avi. Ovome \u0107emo se vratiti jo\u0161 jednom u slede\u0107em nastavku serijala o istorijskim \u010dinjenicama, mitovima i legendama iz hiljadugodi\u0161nje istorije Smedereva.<\/p>\n
Jo\u0161 jedna od nespornih \u010dinjenica jeste da je despot \u0110ura\u0111 je bio jedan od najbogatijih vladara u Evropi 15. veka, novac koji je on kovao bio je u opticaju od Novgoroda do Londona. Najzna\u010dajniji izvor tog bogatstva bili su rudnici, \u010dak iz 29 se vadilo srebro i zlato.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/despotov-novac.jpg\")
<\/p>\n
Srbija je tada, sude\u0107i po nekim izvorima, zaista bila lider u Evropi: iz srpskih rudnika godi\u0161nje je va\u0111eno 30 tona zlata i srebra, a u celoj Evropi 47 tona. Samo u Novom brdu kod Pri\u0161tine va\u0111eno je plemenitog metala da se iskuje 200.000 dukata na godinu.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/esfigmenska-povelja.jpg\")
\u0110ura\u0111 je bio ktitor mnogih manastira, a zahvaljuju\u0107i tome \u0161to je darovao monahe Esfigmena na Svetoj gori sa\u010duvan je jedan od retkih prikaza njegovog lika. U povelji sa\u010dinjenoj u \u017di\u010di tim povodom stoji zapisano: \u201eRadi toga je i prilo\u017eilo gospodstvo na\u0161e za opskrbu manastirsku, neka se daje svake godine od novobrdske carine po pedeset litara srebra\u201c.<\/p>\n
U Povelji su mu se monasi odu\u017eili, pa moglo bi se re\u0107i, kletvom za onom ko se usudi da spori lik i delo njihovog darodavca.<\/p>\n
\u201eAko se neko obuzet zavi\u0161\u0107u ili lakomstvom usudi da naru\u0161i bilo \u0161ta od onog \u0161to smo gore zapisali, taj da je proklet od Gospoda Boga Svedr\u017eitelja i od Pre\u010diste Bogomatere i od sile \u010dasnog i \u017eivotvornog krsta, i od dvanaest svetih i svehvalnih i vrhovnih apostola, i od trista osamnaest svetih bogonosnih otaca u Nikeji, i od svih svetih koji su od po\u010detka sveti ugodnici Gospodnji. Zadatom re\u010dju i zapove\u0161\u0107u gospodstva na\u0161eg utvrdilo se i zapisalo se godine 6938. septembra 11. u patrijar\u0161iji u \u017di\u010di\u201c, pi\u0161e, pred kraj teksta, u Esfigmenskoj povelji.<\/p>\n
Despot \u0110ura\u0111 je, o tome ste mogli da \u010ditate u ovom serijalu, 1453. debelo platio da se mo\u0161ti Svetog Luke prenesu iz Epira u Smederevo. Koliko je to bilo ta\u010dno novca \u2013 razli\u010dite su cifre, naj\u010de\u0161\u0107e se pominje 30 hiljada zlatnih dukata. Samo vi\u0161ednevno slavlje koje u gradu organizovano ovom zgodom ko\u0161talo je, po nekim zapisima, barem isto toliko.<\/p>\n
O dobrom stanju dr\u017eavne blagajne kojom je raspolagao svedo\u010di i podatak da je \u0110ura\u0111, bez ve\u0107ih problema, slobodu Smedereva i Srbije godinama Turcima pla\u0107ao dankom koji je prvo bio 50.000 dukata, da bi Turci potom, uvidev\u0161i da to za njega nije neki finansijski napor, iznos digli na 60 hiljada. Kada je udavao \u0107erku Maru za Murata kao miraz je pratio i nekoliko stotina hiljada dukata, ne zna se ta\u010dno koliko, a sponzorisao je, verovatno nevoljno, ali se moralo, i obnovu carigradskih bedema.<\/p>\n
\u201eObnovi se ova kula i ovo platio od \u0110ur\u0111a despota Srbije 6956\u201c, pi\u0161e na dva mesta na bedemima carigradskim, onom ka Mramornom moru i izme\u0111u Kum i Jeni kapije. Onoga godina, 6956, po starostavnom kalendaru, u prevodu je 1448.<\/p>\n
O razmerama despotovog bogatstva svedo\u010di i\u00a0spisak, verovatno nastao pre opsade Smedereva 1439. godine. Tada je Dubrova\u010dkoj republici ostavljen na \u010duvanje jedan, a drugi deo blaga, poslat je mleta\u010dkom du\u017edu, ina\u010de Brankovi\u0107evom poslovnom partneru. Ukupno je, po nekim izvorima, tu bilo 12 tona srebra i 8,3 tone zlata.<\/p>\n
Despot je 1441, dve godine nakon prvog pada Smedereva, dok je bio u Zeti, deponovao deo blaga ba\u0161 u Dubrovniku. Nakon njegove smrti 1456. i Jerinine godinu kasnije, njegovi sinovi su to potra\u017eivali, bilo je ostalo nekih 200 litara zlata.<\/p>\n
Kada se sve to zna ne \u010dudi da je despotovo blago i danas mnogima vi\u0161e nego zanimljivo. Na internet sajtovima i forumima traga\u010da za blagom, da i to postoji, svako malo se pojavi neka nova pri\u010da, barabar sa onima o nestalom blagu Acteka iz Teno\u010dtitlana ili zakopanom zlatu Konfederacije iz Ameri\u010dkog gra\u0111anskog rata.<\/p>\n
A despotovog blaga nema pa nema, a na ovu krizu ba\u0161 bi nam dobro do\u0161lo.<\/p>\n
Projekat je sufinansiran iz bud\u017eeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podr\u017eanom medijskom projektu nu\u017eno ne izra\u017eavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.<\/em><\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" SMEDEREVO, 22. novembar 2023 \u2013 \u00a0Srednjevekovna istorija Srbije ostavila nam je vi\u0161e pitanja nego odgovora, a dva od njih, koja i dan danas raspaljuju ma\u0161tu, glase: gde je sahranjen despot \u0110ura\u0111 Brankovi\u0107 i, jo\u0161 bitnije, gde je njegovo blago? Despot \u0110ura\u0111, poslednji vladar slobodne Srbije pre njenog kona\u010dnog pada pod tursku upravu, umro je o […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":92383,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7222,7221,19569,75],"tags":[20353,4765,20355,20354,12661],"class_list":["post-92382","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-najnovije","category-projekti","category-prvih-hiljadu-godina-smedereva-mitovi-legende-i-istorijske-cinjenice","category-smederevo","tag-blago","tag-despot-djuradj","tag-dukati","tag-esfigmenska-povelja","tag-grob"],"yoast_head":"\n