![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/brankovici.jpg\")
<\/p>\nSMEDEREVO, 31. oktobar 2023 \u2013 Jedan od najzna\u010dajnijih doga\u0111aja u istoriji Smedereva, bez ikakve sumnje, jeste prenos mo\u0161tiju Svetog Luke 1453. O danu ovog sveca, kako smo i najavili, u na\u0161em serijalu \u201ePrvih hiljadu godina Smedereva \u2013 istorijske \u010dinjenice, mitovi i legende\u201c, bavi\u0107emo se ovom temom. A tu, \u0161to se ovog doga\u0111aja ti\u010de, istorijskih \u010dinjenica, ali ni mitova, ne fali.<\/p>\n
Najpre treba objasniti istorijski kontekst \u2013 otkud uop\u0161te ideja \u0110ur\u0111u da od Turaka isposluje dozvolu, na kraju i pazari mo\u0161ti sveca?<\/p>\n
<\/p>\n
Novoustanovljena i novoizgra\u0111ena prestonica, Smederevska tvr\u0111ava pala je u turske ruke 1439. godine. Potom je povra\u0107ena, godine 1453, grad je ponovo bio pod despotovom vla\u0161\u0107u, ali opasnost od novog otomanskog ataka nije jenjavala. U takvim okolnostima, svaka pomo\u0107 je bila dobrodo\u0161la, a kad je nije bilo sa zemaljske strane, \u0161ta drugo nego se obratiti vi\u0161oj sili.<\/p>\n
Odbrana despotovine uz zadobijanje bo\u017eijeg blagoslova bilo je jedno od re\u0161enja. Tako se po\u010detkom jeseni 1448. za\u010dela ideja o kupovini mo\u0161tiju apostola Luke. \u0110ura\u0111, nakon savetovanja sa patrijarhom srpskim Nikodimom II, smederevskim mitropolitom Atanasijem i sa svetogorskim monasima, 1453. otkupljuje mo\u0161ti svetog apostola i jevan\u0111eliste Luke. U\u010dinjeno je to uz prethodnu dozvolu sultana Murata II, a posredovala je sultanija Mara, despotova \u0107erka, \u017eena Muratova. Ostalo je zapisano da su mo\u0161ti otkupljene za 30.000 dukata, a autenti\u010dnost mo\u0161tiju potvrdilo je stare\u0161insko telo Svete Gore. Cifra je podlo\u017ena debati, ali valja re\u0107i da ni takva ne bi predstavljala problem za \u0110ur\u0111a, koji je slovio za jednog od najbogatijih vladara u Evropi tog doba, a toj temi, \u0110ur\u0111evom bogatstvu i nestalom blagu, jo\u0161 \u0107emo se vratiti u ovom serijalu.<\/p>\n
Kako (i po\u0161to) bilo, po nalogu despota \u0110ur\u0111a Brankovi\u0107a, 12. januara 1453. godine prenete su mo\u0161ti svetog apostola Luke iz epirskog grada Rogosa u Smederevo. Do tada su se mo\u0161ti apostola Luke nalazile se u epirskom gradu Rogosu koje su tu dospele na, u najmanju ruku, \u010dudesan na\u010din. Kada su, naime, Latini osvojili Carigrad 1204. godine i oplja\u010dkali sve \u0161to se oplja\u010dkati da, deo plena bile su mo\u0161ti Svetog\u00a0 Luke. Mo\u0161ti su poneli u Veneciju, ali su do\u017eiveli brodolom nedaleko obala Epira i tada\u0161njeg grada Rogosa. Tako su, nije kome je namenjeno nego kome je su\u0111eno, mo\u0161ti i ostale u tom gradu.<\/p>\n O \u010dinu \u00a0prenosu mo\u0161tiju Svetog Luke mo\u017ee se na\u0107i u dva onovremena rukopisa, u Pariskom i Beogradskom rukopisu, a dr Danica Popovi\u0107 u knjizi \u201ePod okriljem svetosti, kult svetih vladara i relikvija u srednjovekovnoj Srbiji\u201c pi\u0161e: \u201ePo ugledu na drevne hri\u0161\u0107anske obi\u010daje, ali i srpsku relikvijarnu praksu, on je zami\u0161ljen kao veli\u010danstvena ceremonija, izvedena uz u\u010de\u0161\u0107e svih slojeva dru\u0161tva, po ta\u010dno utvr\u0111enim etapama i sa svim predvi\u0111enim pojedinostima.\u201c<\/p>\n Ovaj izuzetan doga\u0111aj detaljno je opisan u srpskoj srednjovekovnoj knji\u017eevnosti u Psaltiru sa posledovanjem, Muzej u Smederevu u svojoj stalnoj izlo\u017ebenoj postavci ima neke od kopija ovih rukopisa, a koji su nastali svakako do kraja 1459. godine.<\/p>\n Na svom sve\u010danom putovanju do Smedereva, mo\u0161ti svetog Luke svuda su bile do\u010dekivane i pra\u0107ene sa pobo\u017enim ose\u0107anjem stanovni\u0161tva. Mo\u0161ti su putovale preko Kosova, preno\u0107ile su u Gra\u010danici, a na reci Moravi mo\u0161ti je sa\u010dekao srpski patrijarh Nikodim II sa sve\u0161tenicima.<\/p>\n Despot \u0110ura\u0111 Brankovi\u0107 iza\u0161ao je sa porodicom u susret svetiteljevim mo\u0161tima, van gradskih bedema, a kada su bili nadomak gradu, u susret im je krenuo okupljeni narod sa sve\u0107ama u rukama. \u201ePo despotovom nare\u0111enju, kivot s mo\u0161tima preuzeli su sve\u0161tenici, koji su u sve\u010danoj povorci nosili pozla\u0107ene sve\u0107njake, kandila, ikone i ripide. Pripoveda\u010d svedo\u010di o tome da se oko kov\u010dega s mo\u0161tima stvorila takva gu\u017eva da je dalje kretanje bilo onemogu\u0107eno, zbog \u010dega je despot bio prinu\u0111en da postavi \u010duvare koji su kr\u010dili put. Tek tada, i to jedva, procesija je uspela da u\u0111e u grad\u201c- pi\u0161e dr Danica Popovi\u0107.<\/p>\n Pored despota \u0110ur\u0111a Brankovi\u0107a bila je njegova supruga Jerina, sinovi Grgur, Stefan i despot Lazar sa despoticom Jelenom, kao i k\u0107er Mara. Mo\u0161ti su preno\u0107ile u dvorskoj crkvi u kojoj je tokom \u010ditave no\u0107i slu\u017eeno sve\u010dano bdenije, da bi sutradan, tako\u0111e uz pratnju vladara, \u010dlanova vladarskog doma i pesmu klira, pronete kroz Veliki grad uz pesmu \u201eSteni grada utvrdet se i nepokolebimi prebudut\u201c. Zatim su mo\u0161ti unete u novosazidanu Blagove\u0161tenjsku crkvu i polo\u017eene sa desne strane dveri, a pritom su se de\u0161avala \u010dudesna isceljenja naroda. Smederevo je napre\u010dac postalo steci\u0161te poklonika i hodo\u010dasnika.<\/p>\n Ovaj zna\u010dajan srednjovekovni istorijski doga\u0111aj dobio je svoje mesto u \u017eivopisu hrama svetog Georgija u Smederevu 1934-36. godine, \u0161to predstavlja jedinstvenu i upe\u010datljivu pojavu u srpskoj crkvenoj umetnosti 20. veka. Iako sagra\u0111ena jo\u0161 1854. godine crkva svetog Georgija u Smederevu, usled mnogobrojnih istorijskih okolnosti, dugo je \u010dekala svog \u017eivopisca, pi\u0161e mr Sne\u017eana Cvetkovi\u0107. Kona\u010dno, veliki i odgovoran posao oslikavanja hrama pripao je ruskom akademskom umetniku Andreji Vasiljevi\u010du Bicenku. Svakako je bio presudan uticaj episkopa brani\u010devskog Venijamina, vladike Nikolaja Velimirovi\u0107a, kao i predsednika Crkvenog odbora ovog hrama Dimitrija Ljoti\u0107a, da se na zapadnom zidu naosa crkve ta\u010dno ispod svoda naslika kompozicija \u201ePrenosa mo\u0161tiju svetog Luke u Smederevo\u201c. I to upravo onako kako je ovaj doga\u0111aj opisan u srpskim srednjovekovnim rukopisima.<\/p>\n U prvom planu kompozicije dominira otvoreni kov\u010deg sa telom svetitelja uvijenim u belo platno. U prisustvu sve\u0161tenstva i najverovatnije mitropolita koji dr\u017ei kadionicu, sa leve strane kov\u010dega, svetom Luki klanja se despotica Jerina, sa k\u0107erkom Marom i despoticom Jelenom, dok se sa desne strane mo\u0161tima svetitelja klanjaju despot \u0110ura\u0111 i njegovi sinovi, despot Lazar, kao i Stefan i Grgur, koji su odeveni u belu narodnu no\u0161nju sa opancima na nogama. U drugom planu kompozicije su bedemi utvr\u0111enog grada mada se ne mo\u017ee precizno zaklju\u010diti da li se doga\u0111aj odvija pred ulazom u Veliki ili Mali grad, odnosno dvor despota \u0110ur\u0111a Brankovi\u0107a. \u010citav doga\u0111aj prati veliki broj okupljenog naroda, sa sve\u0161tenstvom koje nosi ripide, sve\u0107e i ikone. Iznad kompozicije u segmentu neba je sveti Luka sa svitkom u desnoj ruci.<\/p>\n Tema je, kao \u0161to bi re\u010deno na po\u010detku, krajnje kompleksna, pa zato zahteva jo\u0161 obja\u0161njenja i pisanja, istorijskih \u010dinjenica i mitova i legendi, izme\u0111u ostalog i \u0161ta je posle bilo s mo\u0161tima sveca, a o tome u jo\u0161 jednom nastavku serijala.<\/p>\n Projekat \u201ePrvi hiljadu godina Smedereva \u2013 mitovi, legende i istorijske \u010dinjenice\u201c sufinansiran je iz bud\u017eeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podr\u017eanom medijskom projektu nu\u017eno ne izra\u017eavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" SMEDEREVO, 31. oktobar 2023 \u2013 Jedan od najzna\u010dajnijih doga\u0111aja u istoriji Smedereva, bez ikakve sumnje, jeste prenos mo\u0161tiju Svetog Luke 1453. O danu ovog sveca, kako smo i najavili, u na\u0161em serijalu \u201ePrvih hiljadu godina Smedereva \u2013 istorijske \u010dinjenice, mitovi i legende\u201c, bavi\u0107emo se ovom temom. A tu, \u0161to se ovog doga\u0111aja ti\u010de, istorijskih \u010dinjenica, […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":91555,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7222,7221,19569,75],"tags":[4765,20231,658],"class_list":["post-91554","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-najnovije","category-projekti","category-prvih-hiljadu-godina-smedereva-mitovi-legende-i-istorijske-cinjenice","category-smederevo","tag-despot-djuradj","tag-mosti-svetog-luke","tag-smederevska-tvrdjava"],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/rukopis.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/prenos-mostiiju-svetog-luke-u-smederevo-1.jpg\")
<\/p>\n