![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/Smederevska-tvrdjava-6_1383154936.jpg\")
<\/p>\nSMEDEREVO, 17. septembar 2023 \u2013 U pro\u0161lom nastavku ovog serijala bavili smo se mitovima i legendama, ali i istorijskim \u010dinjenicama, u vezi sa gradnjom Smedereva, odnosno Smederevske tvr\u0111ave u XV veku. Najavismo da ima toga jo\u0161. I ima.<\/p>\n
Kao \u0161to je ve\u0107ma znano, prvo je sazidan Mali grad. Ovaj kolokvijalni naziv za dvor despota \u0110ur\u0111a toliko se zapatio u lokalnom jeziku i pameti da bi bilo uzaludan trud i poku\u0161ati da se tu ne\u0161to menja, pa se ne\u0107emo ni truditi. \u010cinjenica da se u srpskoj srednjevekovnoj narodnoj poeziji zamak ili manja utvrda nazivaju gradom u\u010dinila je svoje, a sa narodom se nije sva\u0111ati. Mali grad, Mali grad s tim imenom ost\u2019o, bitno je da znamo \u0161ta je to mesto\u2026 Eto tako, sve u duhu ne\u0161to modernije (ne)narodne poezije.<\/p>\n
Dvor je dvor, zvali ga i Malim gradom, i kao takav je i sagra\u0111en, da u njemu boravi vladar, sa porodicom, sa svitom, neretko i visokouva\u017eenim gostima iz inostranstva, umetnicima kojima je bio mecena, naravno i sa slugama, bez njih to ne bi bilo sve mogu\u0107e, da ta silesija sveta opstane u relativno malom prostoru. Da se prehrani, da se obu\u010de i okupa, zabavi i obavi druge po dr\u017eavu va\u017ene poslove.<\/p>\n
<\/p>\n
Kad bi spomenuto kupanje, Jerina iliti Irina od Kantkuzina poticala je iz Vizantije, Isto\u010dnog rimskog carstva, pa je kao takva donela sa sobom i tu novotariju \u2013 kupatila. Na spratu, gde su bile vladarske odaje bilo je ne\u0161to \u0161to bi dana\u0161njim re\u010dnikom mogli nazvati \u0111akuzijima \u2013 nekakva varijanta toplih kupki. Ako je mit o jedenju zlatnim vilju\u0161kama, te\u0161ko proverljiv i podlo\u017ean sporu, da se navodno na dvoru Stefana Nemanje njima jelo u vreme kada je ostatak Evrope, uklju\u010duju\u0107i krunisane glave, poput na njegovom dvoru gostuju\u0107eg Fridriha Barbarose, rukama kidao meso s pe\u010denja – \u010dinjenica jeste da je u smederevskom dvoru despotovom bilo kupatila i toaleta.<\/p>\n
O tome svedo\u010de kanali u zidovima, takore\u0107i kanalizaciona instalacija koja je vodila od prostorija dvora tj. Malog grada, \u00a0a koji su odvodili ne\u017eeljenu da ka\u017eemo vodu i, da se ne izrazimo, ostale (s)tvari. Ono, pravo u Dunav. Dakle, to da kanalizacija ide direktno u Dunav nije nikakva novost u Smederevu, to je praktikovano jo\u0161 od petnaestog veka. U svakom slu\u010daju, vredno je pominjanja, pa i hvale, da je onovremena srpska elita u Smederevu imala klozete, nekakve ni\u0161e, u sklopu ili pored soba \u2013 ne bi se znalo, a nije ni bitno. Bitno je da se to doga\u0111a u vreme kada su na nekim drugim evropskim dvorovima \u00a0carevi i kraljevi, \u0161to bi na\u0161 narod rekao \u201epo radi sebe\u201c, i\u0161li iza ku\u0107e, odnosno dvora, u avliju. U boljem slu\u010daju i\u0161li su na nok\u0161ire, koje bi potom nesre\u0107na posluga iznosila i njihov sadr\u017eaj deponovala ko zna gde. Mo\u017eda nije \u201ea Srbin vilju\u0161kom boc\u201c ali je i ovo za svaki ponos. I napominjanje, \u0161to da ne.<\/p>\n
Ina\u010de, stare Rimljane su na dvoru mogli da vi\u0111aju svakodnevno. Kad pro\u0161etaju pored zidina i dignu pogled. Bili su tu, uzidani. \u0160ala na stranu, Smederevska tvr\u0111ava je podignuta od kamena na mestu gde kamena nema, ne na pu\u0161komet nego na topomet (topovima \u0107emo se malo kasnije vratiti). Kamen je dono\u0161en iz majdana vi\u0161e desetina kilometara dalekih, a mogao se na\u0107i bli\u017ee, \u0161to su neimari, odnosno njihovi, \u0161to bi se danas reklo, snabdeva\u010di vrlo brzo otkrili. Naime, u blizini, neposrednoj ili malo daljoj, bili su ostaci rimskih naseobina, Viminacijuma, Marguma, Mons Aureusa i Vinceje. Tako su u bedeme gradske uzidani anti\u010dki i srednjovekovni nadgrobni spomenici i skulpture, ugra\u0111eni prikazi Hestije, Herakla i Alkeste\u2026<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/rimski-nadgrobni-spomenik.jpg\")
<\/p>\n
Tu dolazimo da jo\u0161 jedne zanimljive \u010dinjenice; da su u gradu \u017eiveli hri\u0161\u0107ani, ali i mitraisti i pagani. Onda\u0161nji stanovnici Smedereva po\u0161tovali su sve bogove i kultove stanovni\u0161tva koje je tu \u017eivelo, pa su tako praktikovani kult boga Mitre, kult dunavskog Jaha\u010da, paganski obi\u010daji sprovo\u0111eni su uporedo sa hri\u0161\u0107anskim obredi ma. Taj \u010dudni spoj gra\u0111evinskog materijala, neimara stranaca, slovenskog i drugog \u017eivlja kao radnika, daje sliku srednjevekovnog Smedereva kao izuzetno \u017eivog i multikulturnog grada \u2013 trgova\u010dkog, administrativnog i vojnog sredi\u0161ta ovog dela Evrope.<\/p>\n
I sad o topovima. Jedna od fama koje prate Smederevsku tvr\u0111avu jeste da je pala u ruke Turcima jer je pravljena po zastarelim principima, koji su vladali pre no \u0161to su barut i topovi stupili na istorijsku scenu. To ne da nije ta\u010dno nego se kosi sa svim dostupnim podacima i nalazima. Kada je gra\u0111en Mali grad, odnosno dvor, \u0161to je prethodilo nastanku Velikog, ispred glavnog zidnog platna sa \u010detiri kule bio je izgra\u0111en drugi, ni\u017ei bedem ispred, sa 20 topovskih otvora. To je kako pi\u0161e Marko Popovi\u0107, bilo jedno od prvih, najranijih fortifikacijskih ostvarenja te vrste, ne samo na teritorijama srpskih zemalja nego Evrope.<\/p>\n
I na ostalim bedemima i kulama, koje su kasnije nastale, mogu se videti otvori kojima je ba\u0161 to bila svrha \u2013 da kroz njih deluju topovi. Uzgred, ako se pitate za\u0161to je jedna jedina kula u okviru zidina grada, ona sa dunavske strane najbli\u017ea dvoru, zaobljena, sa polukru\u017enom osnovom, odgovor je da je ona prva izgra\u0111ena. O\u010digledno se kasnije od tog oblika odustalo, kule sa o\u0161trim uglovima su zahtevale manje neimarskog truda, a bile su podjednako ako ne i \u010dvr\u0161\u0107e. Ima jo\u0161 razloga, ali da ne zamaramo \u010ditaoca, i ovim do sada smo u nekim detaljima i\u0161li \u201eu sitna crevca\u201c, nadamo se ne \u0161ire\u0107i dosadu.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/obla-kula-na-dunavskom-bedemu.jpg\")
<\/p>\n
U svakom slu\u010daju, nismo ni iz daleka iscrpli sve mitove i legende, naravno i istorijske \u010dinjenice, u vezi sa Smederevskom tvr\u0111avom, dobom despotovine i vremenom kada je ovde bio prestoni grad. U slede\u0107em nastavku \u0107emo o misteriji nestanka Blagove\u0161tenjske crkve, jednoj od ve\u0107ih zagonetki s kojom se istori\u010dari i arheolozi i dan-danji bore.<\/p>\n
Projekat \u201ePrvi hiljadu godina Smedereva \u2013 mitovi, legende i istorijske \u010dinjenice\u201c sufinansiran je iz bud\u017eeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podr\u017eanom medijskom projektu nu\u017eno ne izra\u017eavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.<\/em><\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" SMEDEREVO, 17. septembar 2023 \u2013 U pro\u0161lom nastavku ovog serijala bavili smo se mitovima i legendama, ali i istorijskim \u010dinjenicama, u vezi sa gradnjom Smedereva, odnosno Smederevske tvr\u0111ave u XV veku. Najavismo da ima toga jo\u0161. I ima. Kao \u0161to je ve\u0107ma znano, prvo je sazidan Mali grad. Ovaj kolokvijalni naziv za dvor despota \u0110ur\u0111a […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":89796,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7222,19569,75],"tags":[19982,7527,658,19981],"class_list":["post-89795","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-najnovije","category-prvih-hiljadu-godina-smedereva-mitovi-legende-i-istorijske-cinjenice","category-smederevo","tag-klozeti","tag-mali-grad","tag-smederevska-tvrdjava","tag-topovi"],"yoast_head":"\n