SMEDEREVO, 29. avgust 2023 \u2013 Jedna, u svetu mnogo poznatija, legenda govori o tome kako su guske spasile Rim kada su Gali navalili sa severa\u00a0 oko 390. godine pre nove ere upozoriv\u0161i Rimljane na najezdu varvara. Drugi, manje znan mit sa guskama u glavnoj ulozi ka\u017ee da su za mesto gde \u0107e Smederevo biti sazidano tako\u0111e zaslu\u017ena ova pernata stvorenja.<\/p>\n
Leontije Pavlovi\u0107 je sredinom pro\u0161log veka zabele\u017eio predanje po kome je Jerina po\u010dela da zida Tvr\u0111avu u Osipaonici, jer su je na to mesto dovele divlje guske koje su poletele sa Nekudima. Kad tu ne na\u0111o\u0161e vodu guske su odletele u Radinac, gde je Jerina tako\u0111e po\u010dela da zida grad. Odatle su ptice prhnule na u\u0161\u0107e Jezave u Dunav, gde je nikla Tvr\u0111ava, jer se, po mitu, guske odotud vi\u0161e nisu selile.<\/p>\n
Lepa pri\u010da, ali koliko ima veze sa istinom i istorijskim doga\u0111anjima vrlo je upitno, da ne ka\u017eemo problemati\u010dno. U svakom slu\u010daju, dok su Rimljani vekovima po nare\u010denom doga\u0111aju slavili guske, o tom datumu su obredno nosili zlatna gu\u0161\u010dja jaja na Kapitol, smederevske guske je pomeo zaborav.<\/p>\n
Nesre\u0107ne, zaboravljene guske samo su jedna od legendi koje su pratile izgradnju Smedereva, \u2019o\u0107e re\u0107i Smederevske tvr\u0111ave. Bila su to takva vremena, a Jerina je bila zahvalan medijum da joj se koje\u0161ta u narodnim predanjima, pa i u pesmama, po mogu\u0107stvu \u0161to gr\u0111e, turi na grba\u010du.<\/p>\n
Tako je ostalo ono kako je Jerina terala narod na kuluk, uklju\u010duju\u0107 \u017eene, \u010dak i trudnice i decu, da je uzimala \u017eivinska jaja koja su kao vezivni materijal stavljana u malter.\u00a0 Ne samo da godinama niko u tada\u0161njoj Srbiji nije pojeo jaje nego je, navodno, izazvala masovnu glad kod svog naroda. Ispade da su jaja bila dominantna stavka na meniju tada\u0161njeg Srblja.<\/p>\n
I onda tre\u0107a legenda ka\u017ee da je za kulu\u00a0\u201eSedam brata glava\u201c\u00a0vezana pri\u010da kako su sedmorica bra\u0107e odbili da kulu\u010de na gradnji tvr\u0111ave pa im je Jerina sasekla glave i uzidala u kulu.<\/p>\n
Tu se ne zavr\u0161ava u mitovima ovekove\u010deno opanjkavanje Jerine. Kud je, po narodnom predanju, bila takva po naravi grdna, \u0161to da joj se na teret ne stavi i promiskuitet. Ostala je u narodu kao \u017eena koja je za no\u0107 \u201cpro\u017edirala\u201d po deset mladih radnika u svojim odajama. \u0160ta zna\u010di ovo \u201epro\u017edirala\u201c, a gotovo izvesno\u00a0 nije re\u010d o kanibalizmu, da se naslutiti.<\/p>\n
Istorijske \u010dinjenice, i o izboru mesta na kome je gra\u0111ena Smederevska tvr\u0111ava i o samoj Jerini, nemaju ba\u0161 mnogo veze sa onim \u0161to je ostanulo u mitovima i legendama.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/smederevska-tvrdjava.jpg\")
Da Smederevo bude podignuto ba\u0161 tu gde je, na u\u0161\u0107u Jezave u Dunav, presudili su brojni geopoliti\u010dki faktori, a ne guske. Ovaj geografski polo\u017eaj bio je najpovoljniji za odbranu tvr\u0111ave kao vojnog objekta. Pored toga, tu je, preko Dunava, bila i Ugarska, za ne daj Bo\u017ee, kad i ako Turci navale. A navalili su nedugo po njenoj izgradnji.<\/p>\n
Istori\u010dari ka\u017eu da je Evropa u to vreme poznavala tri va\u017ena grada: Rim, Istanbul i Smederevo, U analima nalazimo, recimo, navode da je Dubrovnik za\u0161titu od gusarskih brodova tra\u017eio upravo od Smedereva. Ova \u010dinjenica govori da je Smederevo u to vreme imalo jak uticaj, a samim tim i podr\u0161ku ostalih dr\u017eavnih, vojnih i kulturnih centara u Evropi.<\/p>\n
Ina\u010de, neobi\u010dan oblik tvr\u0111ave, taj nepravilni trougao, odre\u0111en je ba\u0161 polo\u017eajem izme\u0111u dve reke, ali i uticajem Kantakuzina, Jerinine bra\u0107e, koji su izradili planove za izgradnju tvr\u0111ave po uzoru na Carigrad i tako u srpsko graditeljstvo doneli ovaj, za na\u0161a podru\u010dja nesvakida\u0161nji oblik.<\/p>\n
I dok je \u0110ura\u0111 do dana dana\u0161njeg ostao pozitivac, ima i \u0161kolu i ulicu u Smederevu, ono ima i Jerina ulicu al\u2019 na periferiji, a \u0110ur\u0111eva je u centru, a svako malo se pri\u010da o podizanju spomenika despotu, \u0161to je sada je ponovo aktuelizovano, njegova \u017eena je ostala \u2013 prokleta. Mnogo je razloga tome, a preovla\u0111uje vi\u0161e puta pomenuta narodna predanja, onovremena propaganda i parapoliti\u010dki marketing. Fake news i izvrtanje \u010dinjenica, kada je politika u pitanju, za Srbe, dakle, nisu nikakva novost.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/Prokleta-Jerina.jpg\")
<\/p>\n
Narod je krivio Jerinu i zbog toga \u0161to se \u0110ur\u0111eva i njena \u0107erka Mara 1435. godine udala za sultana Murata II. I ta je pri\u010da malo kompleksnija. Naime, kako bi smirila strasti sa Ugarima, Jerina je svoju k\u0107er Katarinu udala za grofa Urliha II. Turcima se nije dopao ovaj savez i odmah su zatra\u017eili drugu k\u0107er, Maru. Jerini je, ka\u017eu, veoma te\u0161ko pao ovaj rastanak, pogotovo \u0161to je znala da joj k\u0107i oti\u0161la u harem.<\/p>\n
Uzgred, prema istorijskim izvorima, Jerina je bila druga \u017eena despota \u0110ur\u0111a. Ne zna se ime njegove prve \u017eene sa kojom je imao \u0107erku Jelenu, ali je izvesno da je bila trapezuntska princeza. Za pomenutu Maru, \u0110ur\u0111evu, navodno, najstariju k\u0107erku, ne zna se pouzdano da li je bila Jerinina ili \u0110ur\u0111eva \u0107erka iz prvog braka. Sa despotom \u0110ur\u0111em, ka\u017eu knjige starostavne, Jerina je imala petoro dece.<\/p>\n
Jo\u0161 jedan neproverljiv podatak, od kog je ispredena legenda, jeste da je Jerinu otrovao njen najmla\u0111i sin Lazar u Ostrovici, tako \u0161to joj je sipao otrov u salatu. \u0160to ba\u0161 salatu \u2013 nije najjasnije. U svakom slu\u010daju, kakav je pun drame \u017eivot imala, ako je verovati predanju, tako je i skon\u010dala, i to od ruke sina.<\/p>\n
U Jerininu odbranu tek su u ovom veku stale \u2013 \u017eene. Njenu u su\u0161tini tragi\u010dnu sudbinu, uz zanimljiv i vredan rad Milese Milinkovi\u0107 \u201eJerina Brankovi\u0107: Prokleta jer je \u2019ru\u0161ila\u2019 poredak\u2019\u201c, obradila je ponajbolje i jedna – \u0160ve\u0111anka. Anastasia Larvol je autorka studije \u201eProkleta Jerina – Medijski lin\u010d obrazovane i jake vladareve \u017eene 15. vek\u201c, pa ako vas zanima ova materija oba pomenuta dela se mogu na\u0107i na Internetu.<\/p>\n
A mi \u0107emo se i narednom nastavku ovog serijala baviti mitova i legendama u vezi sa Smederevskom tvr\u0111avom. Ima toga jo\u0161.<\/p>\n
Projekat \u201e<\/em>Prvi hiljadu godina Smedereva \u2013 mitovi, legende i istorijske \u010dinjenice\u201c sufinansiran je iz bud\u017eeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podr\u017eanom medijskom projektu nu\u017eno ne izra\u017eavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.<\/em><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" SMEDEREVO, 29. avgust 2023 \u2013 Jedna, u svetu mnogo poznatija, legenda govori o tome kako su guske spasile Rim kada su Gali navalili sa severa\u00a0 oko 390. godine pre nove ere upozoriv\u0161i Rimljane na najezdu varvara. Drugi, manje znan mit sa guskama u glavnoj ulozi ka\u017ee da su za mesto gde \u0107e Smederevo biti sazidano […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":89094,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7222,7221,19569,75],"tags":[4765,14856,658],"class_list":["post-89093","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-najnovije","category-projekti","category-prvih-hiljadu-godina-smedereva-mitovi-legende-i-istorijske-cinjenice","category-smederevo","tag-despot-djuradj","tag-prokleta-jerina","tag-smederevska-tvrdjava"],"yoast_head":"\n