SMEDEREVO, \u00a011. decembar 2022 \u2013 U serijalu o zamenitim Smederevcima nesrazmerno je, na\u017ealost, malo Smederevki. Nije tome razlog nekakva mizoginija, na nesre\u0107u ovih dana \u010desto kori\u0161\u0107ena re\u010d. Ne. Jednostavno ih je kroz istoriju bilo malo, i kada su to za \u017eivota svojim delom ili uticajem zaslu\u017eivale bivale bi skrajnute, da bi na kraju bile zaboravljene. Pravi primer za to je slikarka Natalija Cvetkovi\u0107. Osim u likovnim enciklopedijama, gde joj je pripalo nezanemarljiva pozicija, te\u0161ko \u0107ete o njoj na nekom drugom mestu na\u0107i slova. A bilo bi razloga, ako ni\u0161ta dugo, narod koji se toliko ponosi svojim u\u010de\u0161\u0107em u raznim ratovima, nema nijednu drugu umetnicu koja bi pored svog imena imala tu odrednicu \u2013 ratna slikarka.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/natalija-cvetkovic-2.jpg\")
Natalija Cvetkovi\u0107 rodila se u Smederevu 1888. godine. Bila je tre\u0107a k\u0107erka Koste Cvetkovi\u0107a, jorgand\u017eije, i Milke, doma\u0107ice. Nekoliko godina po Natalijinom ro\u0111enju, ba\u0161 kao \u0161to je slu\u010daj sa jo\u0161 nekim drugim junacima ovog serijala, porodica Cvetkovi\u0107 seli se iz Smedereva u Beograd, \u0161to nije ni najmanji razlog da se Smederevo njom kao svojom ne ponosi.<\/p>\n
\u0160kolovala se Natalija, kao devojka, \u0161to je u ovoj zemlji na kraju devetnaestog i po\u010detkom dvadesetog veka bilo maltene nezamislivo, pa i, moglo bi se re\u0107i, te\u0161ko prihvatljiv,o u raznim umetni\u010dkim \u0161kolama i akademijama. Prvo u Srpskoj crta\u010dkoj i slikarskoj \u0161koli Bete i Riste Vukanovi\u0107a, potom u Minhenu tri i pola godine u Parizu.<\/p>\n
Slikarstvo je, naravno, tada ovde jo\u0161 uvek bilo na listi neprili\u010dnih zanimanja za \u017eenu, na to se gledalo kao na zabavu dokonih gospo\u0111ica.<\/p>\n
„Veoma su nas iznenadili radovi jedne mlade gospo\u0111ice od \u010detrnaest-petnaest godina. To je Natalija Cvetkovi\u0107eva“, pisalo je u izve\u0161taju sa izlo\u017ebe radova \u0161kole Bete i Riste Vukanovi\u0107a u \u201eBrankovom kolu\u201c.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/Natalija-Cvetkovicc-Za-sivacom-masinom-1913-ulje.jpg\")
Pojavila se prvi put u \u0161iroj javnosti na jednoj od, ispostavi\u0107e se, najzna\u010dajnijih manifestacija srpskog slikarstva, na Prvoj umetni\u010dkoj izlo\u017ebi. Od tridesetak \u0111aka Srpske slikarske i crta\u010dke \u0161kole izabrano je pet. Me\u0111u njima bila je i Natalija Cvetkovi\u0107, najmla\u0111i izlaga\u010d na izlo\u017ebi.<\/p>\n
Utisci sa te prve izlo\u017ebe i susret s mladim umetnicima koji su u\u010dili slikarstvo u Minhenu, pokrenuli su ma\u0161tanja Natalije Cvetkovi\u0107 o daljem \u0161kolovanju. Na materijalnu pomo\u0107 porodice nije mogla da ra\u010duna, dr\u017eavne stipendije tada nisu ni rado ni \u010desto dodeljivane, pogotovo ne u\u010denicama. Pomogli su joj profesori, predlo\u017eili su joj da se prijavi na konkurs Ministarstva narodne privrede za usavr\u0161avanje zanatlija u Minhenu, na Kunstgeverbe\u0161ule, na kome je, osim jednog stolara, bravara, kerami\u010dara i gra\u0111evinara, trebalo da se izabere i jedna „pitomica za ornamentiku mustara „. Me\u0111u devetnaest kandidatkinja izabrali su Nataliju Cvetkovi\u0107. Dodeljena joj je mese\u010dna stipendija od 150 dinara u zlatu tokom \u010detiri godine i novac za putne tro\u0161kove.<\/p>\n
U toj i takvoj \u0161koli u Minhenu, sude\u0107i po onome \u0161to je u pismima iz Nema\u010dke pisala, nije mnogo toga, kada je slikarstvo u pitanju, novog nau\u010dila, pa je, ispo\u0161tuju\u0107i obavezu da tu \u0161kolu zavr\u0161i, kanda jedva \u010dekala da \u0161kolovanje na nekom drugom mestu nastavi. Gde drugo nego u Parizu, koji je tada bio meka slikarske umetnosti. Prove\u0161\u0107e tamo \u0161est meseci na \u00a0Akademiji Julian. Posle toga ve\u0107 nije bilo povratka \u2013 Natalija je slikarstvo odabrala za svoj \u017eivotni poziv. Na \u017ealost, njenog kratkog \u017eivota.<\/p>\n
Povratak u Srbiju zna\u010dio je i povratak u stvarnost; zaposlila se kao nastavnica crtanja u Op\u0161toj mu\u0161koj zanatskoj \u0161koli, da bi imala od \u010dega da \u017eivi. Plata je bila nevelika, ali joj je omogu\u0107avala da brine o roditeljima i da ispuni zahtev okoline – u porodici s vi\u0161e k\u0107eri jedna ostaje u ku\u0107i, neudata, da se stara o roditeljima.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/Natalija_Cvetkovic_Dva_stabla.jpg\")
<\/p>\n
I sad dolazimo do onoga na po\u010detku teksta pomenutog; slikarstvo je odgurnula u drugi plan da bi se u patriotskom zanosu pridru\u017eila srpskoj vojsci kao dobrovoljna bolni\u010darka \u0160este rezervne bolnice za vreme balkanskih ratova, 1912-13. U dnevnik je zapisala 19. septembra 1912: \u201eBila sam kod dr M. Popovi\u0107a i upisao me je za bolni\u010darku\u201c.<\/p>\n
Zato ne \u010dudi da na crte\u017eima iz tog, ratnog doba preovla\u0111uju motivi sa ranjenicima po poljskim bolnicama. Crte\u017ee iz tog perioda redovno je datirala dopisuju\u0107i imena i \u010dinove portretisanih. Na portretu potporu\u010dnika Mladenovi\u0107a od 22. februara 1913, mastilom je zapisala: \u201ePoginuo 9. septembra 1914. na Ma\u010dkovom kamenu\u201c.<\/p>\n
Srpska vojska je u balkanskim ratovima uvela je zvanje – ratni slikar<\/em>, \u0161to je jedinstven slu\u010daj u istoriji. Bilo je oko dvadeset ratnih slikara. Me\u0111u njima, eto, i jedna slikarka!<\/p>\n Nakon ratova, Balkanskih i Velikog, 1919. godine u\u010destvovala je u osnivanju Udru\u017eenja likovnih umetnika u Beogradu, a 1920. postala je \u010dlan \u010duvene umetni\u010dke grupe \u201eLada\u201c.<\/p>\n Najvi\u0161e je slikala i crtala pejza\u017ee, portrete i figure ljudi. Priroda na njenim radovima je kao razglednica, pejza\u017e bez ljudi, i to gotovo po pravilu priroda koja \u0107e zauvek izgledati tako kako ju je zabele\u017eila njena \u010detkica. Dunav \u0107e uvek biti \u0161irok, nepregledan i mo\u0107an, spona izme\u0111u zemlje i svetlog neba kao \u0161to ga je Natalija naslikala na platnu „Sa Dunava\u201c.<\/p>\n Slikarka je, zbog ne\u010dega, pala u zaborav, gotovo odmah po smrti. Umrla je od anemije i gripa, tada \u00a0neretko fatalnih bole\u0161tina. Imala je nepunih \u010detrdeset godina.\u00a0Njenu smrt novine nisu zabele\u017eile, pi\u0161e Milosav Slavko Pe\u0161i\u0107, jedan od onih koji su tako\u0111e na\u0161li mestu u ovom serijalu o znamenitim Smederevcima.<\/p>\n Kada je Jugoslovenski \u017eenski savez 1938. godine u prestoni\u010dkom paviljonu „Cvijeta Zuzori\u0107“ priredio izlo\u017ebu umetnica „Male Antante“, na\u0161li su se tu i Natalijini radovi. Uz njena dela je pisalo da su u pitanju zaboravu oteti akvareli, a pesnik Milan Raki\u0107 kupio je dva.<\/p>\n Me\u0111u brojnim portretima koje je Natalija naslikala nema nijednog autoportreta, tako da kako je Natalija izgledala, osim tek nekoliko sa\u010duvanih fotografija, mo\u017eemo da vidimo na portretu, pastelu Uro\u0161a\u00a0 Predi\u0107a iz 1918 godine, na\u0161eg \u010duvenog umetnika, koji je izuzetno cenio njen talenat.<\/p>\n Pro\u0107i \u0107e mnogo godina pre no \u0161to se ovde sete Natalije. Njena ulja i pogotovo akvareli pobudi\u0107e pa\u017enju ponovo sedamdesetih godina pro\u0161log veka. Istori\u010dari umetnosti Natalijin rad svrstavaju u sve preglede srpske moderne umetnosti, objavljena je tada i prva detaljna studija o njenom \u017eivotu, a napisala ju je Draga Pani\u0107 za katalog Retrospektivne izlo\u017ebe slika, akvarela i crte\u017ea u Muzeju savremene umetnosti 1974. godine. To je bila njena prva retrospektivna, a ujedno i, zamislite, prva samostalna izlo\u017eba, gotovo pola veka po smrti. Druga je odr\u017eana u Muzeju u Smederevu, 2000. godine u saradnji sa njenim naslednicima, gospo\u0111om Olgom Nikoli\u0107, Muzejom savremene umetnosti i Narodnim muzejom u Beogradu. \u0160est godina kasnije, povodom monografije Simone \u010cupi\u0107 o Nataliji Cvetkovi\u0107, smederevski Muzej organizovao je izlo\u017ebu \u201eNatalija Cvetkovi\u0107: Hroni\u010darka \u017eenskih prostora\u201c.<\/p>\n Ako i ovaj epizoda serijala o znamenitim Smederevcima pomogne da se delo i ime Natalije Cvetkovi\u0107 sa\u010duva od zaborava na\u0161a skromna misija je ispunjena.<\/p>\n Kori\u0161\u0107eni delovi iz autorskih tekstova o Nataliji Cvetkovi\u0107 Milosava Slavka Pe\u0161i\u0107a i Sonje \u0106iri\u0107.<\/em><\/p>\n Projekat je sufinansiran iz bud\u017eeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podr\u017eanom medijskom projektu nu\u017eno ne izra\u017eavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" SMEDEREVO, \u00a011. decembar 2022 \u2013 U serijalu o zamenitim Smederevcima nesrazmerno je, na\u017ealost, malo Smederevki. Nije tome razlog nekakva mizoginija, na nesre\u0107u ovih dana \u010desto kori\u0161\u0107ena re\u010d. Ne. Jednostavno ih je kroz istoriju bilo malo, i kada su to za \u017eivota svojim delom ili uticajem zaslu\u017eivale bivale bi skrajnute, da bi na kraju bile zaboravljene. […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":80168,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7222,7221,75,17253],"tags":[18392,18394,18393],"class_list":["post-80167","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-najnovije","category-projekti","category-smederevo","category-znameniti-smederevci","tag-natalija-cvetkovic","tag-ratna-slikarka","tag-slikarka"],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/Natalija_Cvetkovic_-_Sa_Dunava.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/natalija-cvetkovic-porteret-urosa-predica.jpg\")
<\/p>\n