{"id":79405,"date":"2022-11-20T23:55:30","date_gmt":"2022-11-20T22:55:30","guid":{"rendered":"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/?p=79405"},"modified":"2022-11-21T04:42:13","modified_gmt":"2022-11-21T03:42:13","slug":"najuspesniji-selektor-fudbalske-reprezentacije-rodjen-je-u-smederevu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/2022\/11\/20\/najuspesniji-selektor-fudbalske-reprezentacije-rodjen-je-u-smederevu\/","title":{"rendered":"Najuspe\u0161niji selektor fudbalske reprezentacije ro\u0111en je u Smederevu"},"content":{"rendered":"

SMEDEREVO, 20. novembar 2022 \u2013 \u010cak i oni koji mnogo ne mare za sport nemogu\u0107e da nisu primetili; po\u010delo je Svetsko prvenstvo u fudbalu. U to ime i mi smo izabrali li\u010dnost za ovo izdanje serijala o znamenitim Smederevcima. Jer, nije ba\u0161 op\u0161te poznato da je u Smederevu ro\u0111en prvi \u010dovek u istoriji svetskih prvenstava u fudbalu koji je na njima u\u010destvovao i kao igra\u010d i kao selektor \u2013 Milorad Arsenijevi\u0107 Mikica Balerina. Uz to, po broju medalja, najuspe\u0161niji je na\u0161 selektor.<\/p>\n

Malo je tako \u017eivopisnih, pravih renesansnih likova u na\u0161em sportu kakav je bio Milorad Arsenijevi\u0107. Mada u Smederevu nije proveo mnogo, zauvek \u0107e ostati zapisano da se tu rodio, \u0161to ga, ba\u0161 kao i neke druge li\u010dnosti, sasvim kvalifikuje da se na\u0111e u ovom serijalu.<\/p>\n

\"\"Arsenijevi\u0107 je, kako bi re\u010deno, rodio u Smederevu 1906. godine. Njegovi su se nedugo potom preselili u Vr\u0161ac, a potom i u \u0160abac, gde je po\u010deo da igra fudbal, za Ma\u010dvu. Miloradov talenat nije ostao neprime\u0107en, ubrzo ga zovu u BSK iz Beograda, jednog od dva najve\u0107a kluba u zemlji. Tamo napreduje i ve\u0107 1927. zaigrao je za reprezentaciju Kraljevine SHS. Negde u isto vreme upisuje elektrotehni\u010dki fakultet, koji \u0107e zavr\u0161iti 1930, samo nekoliko dana pre polaska za Montevideo na prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu.<\/p>\n

Aha, tu sti\u017eemo do napred istaknute \u010dinjenice. Verovatno ste gledali seriju i film o Montevideu, pa neka bude re\u010deno da lik Mikice Balerine ni najmanje ne odgovara onom kakav je u stvari bio. Tih i povu\u010den, vi\u0161e se zanimao za nauku i u\u010denje jezika nego za boemluk, za razliku od njegovih drugara iz reprezentacije. Kad ve\u0107 bi spomenuto, ono zbog \u010dega se danas divimo \u0110okovi\u0107u, kada progovori na nekoliko jezika, e takav je bio Mikica jo\u0161 u ono vreme. Pravi poliglota, do kraja \u017eivota je u\u010dio jezike, na kraju ih je govorio \u0161est.<\/p>\n

\"\"Kao \u010dlan reprezentacije u\u010destvovao je na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. godine, pa nije \u010dudo \u0161to se na\u0161ao na spisku selekcije za Mundijal 1930. godine. Bio je jedan od samo \u010detvorice igra\u010da koji su nastupili na oba takmi\u010denja, pored Ivice Beka, Milutina Ivkovi\u0107a i Blagoja Mo\u0161e Marjanovi\u0107a. Nastupio je ukupno negde je podatak 52, negde 74 puta u dresu reprezentacije.<\/p>\n

\"\"Jedino ne objasnismo odakle mu nadimak \u2013 Balerina. Za nekog ko je igrao u odbrani takav nadimak ba\u0161 i ne bi bio neka preporuka. Ali nije to \u0161to bi mo\u017eda neko pomislio. Ne preterane visine Mikica je skakao visoko, da se bolje odrazi koristio je ruke, zamahaju\u0107i njima, pri tome se savijao u kolenima, i mimo toga, uop\u0161te sve je \u010dinio s graciozno\u0161\u0107u \u2013 balerine.<\/p>\n

Nakon zavr\u0161etka igra\u010dke karijere posvetio se struci, elektrotehnici. I tu je bio vrlo uspe\u0161an. Izme\u0111u ostalog, napravio je projekte za \u017eeleznicu zahvaljuju\u0107i kojima je Jugoslavija jo\u0161 pre Drugog svetskog rata imala voz koji je i\u0161ao 146 kilometara na sat.<\/p>\n

Rat je proveo u Beogradu gde je radio kao in\u017eenjer. Posle oslobo\u0111enja se vra\u0107a fudbalu, ali ovog puta kao selektor. Na to mesto dolazi 1946. i na njemu \u0107e ostati punih osam godina.<\/p>\n

Anegdota ka\u017ee da je, kada se prvi put video sa fudbalerima koje je trebalo da trenira, njima ispri\u010dao kako je svih 11 igra\u010da iz Montevidea zavr\u0161ilo fakultete, a da su \u010detvorica doktori nauka. \u00a0I u ono vreme je to bilo \u010dudo, i onda\u0161nji fudbaleri su ga gledali s nevericom, kako bi to bilo danas ne mo\u017eemo ni da zamislimo.<\/p>\n

Uglavnom, Arsenijevi\u0107 je bio prvi \u010dlan jedne reprezentacije koja je u\u010destvovala na Svetskom prvenstvu da bi je posle i vodio. Bilo je potom jo\u0161 nekoliko takvih slu\u010dajeva, i ovde i u svetu. Mnogo kasnije, 1971. godine, to \u0107e ponoviti i Vujadin Bo\u0161kov i evo sada Piksi. Balerina je vodio reprezentaciju koja je u\u010destvovala na Svetskom prvenstvu 1950. u Brazilu. Tada je na\u0161a reprezentacija, u svetlu ovih sada\u0161njih odnosno predstoje\u0107ih doga\u0111aja, da ne ostane nespomenuto, pod selektorskom palicom Arsenijevi\u0107a, pobedila \u0160vajcarsku sa 3:0.<\/p>\n

Jo\u0161 ne\u0161to. Sve do danas Mikica Arsenijevi\u0107 je ostao na\u0161 najuspe\u0161niji selektor sa dve medalje na svetskim sportskim smotrama. Naime, na Olimpijskim igrama 1948. i 1952. Jugoslavija je pod njegovim vo\u0111stvom osvojila oba puta srebrnu medalju. Na Svetskom prvenstvu 1950. u Brazilu posle dve ubedljive pobede, spomenute nada \u0160vajcarskom i 4:1 nad Meksikom,izgubila od doma\u0107ina, a tada je samo prvi iz grupe i\u0161ao dalje. Ina\u010de, ovo je bilo jedino svetsko prvenstvo koje nije imalo finalnu utakmicu ve\u0107 je pobednika odlu\u010divalo pobeda u finalnoj grupi od \u010detiri tima u kojoj su bile reprezentacije Urugvaja, Brazila, \u0160vedske i \u0160panije.<\/p>\n