![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/10\/ilija-milosavljevic-kolarac-sp.jpg\")
Ilija Milosavljevi\u0107 rodio se u Kolarima, logi\u010dno otuda i nastavak iza prezimena koji \u0107e ga nad\u017eiveti, ba\u0161 kao i ono \u0161to je Srblju ostavio.<\/p>\nSMEDEREVO, 23. oktobar 2022 \u2013 U pro\u0161lom nastavku serijala o znamenitim Smederevcima bilo je re\u010di o Dini Man\u010di\u0107u, jednom od najve\u0107ih ovda\u0161njih dobrotvora. Ipak, \u0161iroj javnosti mnogo je poznatiji Ilija Milosavljevi\u0107 Kolarac, \u010dija sudba je vrlo sli\u010dna Dininoj, ba\u0161 kao i zave\u0161tanje.<\/p>\n
Ilija Milosavljevi\u0107 rodio se u Kolarima, logi\u010dno otuda i nastavak iza prezimena koji \u0107e ga nad\u017eiveti, ba\u0161 kao i ono \u0161to je Srblju ostavio.<\/p>\n
U Kolarima je izu\u010dio osnovnu \u0161kolu, \u0161to \u0107e mu, ispostavilo se, biti\u00a0 jedino formalno obrazovanje. Ono drugo, za \u017eivot va\u017enije znanje, sticao je slu\u017ee\u0107i kod uglednih trgovaca u Vr\u0161cu, Pan\u010devu i Beogradu. Iz rodnog sela je krenuo sa 30 para, pri\u010dao je kasnije. Iz Vr\u0161ca se 1817. preselio u Beograd,i postao trgova\u010dki kalfa. Tu se i o\u017eenio Sin\u0111elijom, k\u0107erkom trgovca Milutina Radovanovi\u0107a, kod koga je radio. Svoju prvu radnju otvorio je u dana\u0161njoj Dubrova\u010dkoj ulici. Iz Beograda odlazi za Pan\u010devo 1828. i trguje svinjama. Po\u0161to je postao svoj gazda pozvao je svoja tri brata, pomogao im da nau\u010de zanat i da rade.<\/p>\n
Vrlo brzo postaje poznat u trgova\u010dkim krugovima. Tokom 1828. pre\u0161ao je u Pan\u010devo sa imovinom od 12.000 forinti u zlatu. Postoji vi\u0161e verzija zbog kojih je oti\u0161ao u Pan\u010devo. Prema prvoj, knez Milo\u0161 je, da bi suzbio luksuz, naredio da se izbatinaju svi mladi\u0107i, koji nose kape sa zlatnim \u0161iritima. Prema drugoj, knezu Milo\u0161u se dopala jedna njegova ku\u0107a, pa mu je oduzeo. U Pan\u010devu je po\u010deo da trguje, brodove pune \u017eita slao je do Siska, \u0110era i Be\u010da, gde je to \u017eito prodavao. Upoznao se sa velikim trgovcima i kao Ilija Srbijanac postao poznat u velikom delu Habsbur\u0161ke monarhije. Trgovinu je vodio najpre sa ro\u0111akom \u0110or\u0111em Jovanovi\u0107em Servijancem, a kasnije sa \u0110or\u0111em Vajfertom, dedom \u010duvenoga pivara. Kada je 1842. tra\u017eio i dobio austrijsko plemstvo imao je tri puta vi\u0161e novca nego 1826, a pored toga je kupio i ku\u0107u od 10.500 forinti.<\/p>\n
– Ja nisam znao ni za glad, ni za \u017ee\u0111, ni za san kad je trebalo raditi i zaraditi – pri\u010dao je prijateljima o vremenu svog poslovnog uspona.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/10\/Ilija_Milosavljevic_Kolarac.pdf.jpg\")
Ve\u0107 tada svoje interesovanje za knji\u017eevnost i prosvetu iskazuje time \u0161to, zajedno sa \u017eenom, postaje \u010dlan Matice srpske. U to vreme daje i novac za \u0161tampu \u201eGrofa od Monte Hrista\u201c Aleksandra Dime, u prevodu Milana D. Ra\u0161i\u0107a.<\/p>\n
Posle Sin\u0111elijine smrti, 1856. godine, vratio se u Beograd, gde je trgovao solju i \u0161alitrom. Ispod Varo\u0161kapije, u dana\u0161njoj Pop Lukinoj ulici, kupio je zemlji\u0161te i sagradio ku\u0107u. Drugu ku\u0107u podigao je na Stambolkapiji, dana\u0161njem Trgu Republike. Kupovao je nekretnine na prometnim mestima, blizu Turaka, \u0161to je tada mnogima smetalo, jednostavno, ra\u010dunao je, i bio u pravu, kako njihovo vreme prolazi, \u0161to se zaista brzo i desilo. Otkupio je tako i \u0161anac oko grada, nasuo ga i na njemu izgradio ku\u0107u, trgovinu i a apoteku. Postepeno je napu\u0161tao trgovinu i sve vi\u0161e se bavio rentiranjem.<\/p>\n
Zajedno sa vojvodom Tomom Vu\u010di\u0107em 1857. osnovao je Fond za pominjanje onih koji su izginuli za otad\u017ebinu. Novac iz fonda tro\u0161en je na pomene poginulima u borbama za oslobo\u0111enje od turske vlasti, a na poziv Svetozara Mileti\u0107a, 1861, dao je prilog za osnivanje Srpske pravne akademije u Novom Sadu.<\/p>\n
Ovo ozbiljno nabrajanje i izno\u0161enje podataka, suvoparnu faktografiju, da na momenat prekinemo jednom od brojnih anegdota iz Ilijinog \u017eivota. Jer, uprkos tome \u0161to je gro svog bivstvovanja na ovom svetu provodio bave\u0107i se poslom, on je \u017eiveo u skladu s vremenom, tako se i obla\u010dio, moglo bi se \u010dak re\u0107i da je bio i monden, u\u017eivao je i u nekim blagodetima novca koji je po\u0161teno stekao. Kolarac je tako \u00a0jednom nabavio papagaja, zaniml\u0458ivost za Beograd toga doba. Satima je poku\u0161avao da papagaja nau\u010di da ka\u017ee \u201eKolarac\u201c, ali po\u0161to se ptica nije javl\u0458ala svaki takav \u010das zavr\u0161avao bi se njegovim l\u0458utitim re\u010dima \u201emagarac\u201c. Jednoga dana kada se vra\u0107ao ku\u0107i zatekao je ispred ku\u0107e mnogo l\u0458udi, koji se smeju papagaju koji govori \u201eKolarac – magarac\u201c.<\/p>\n
Opet nevesela stvarnost: godine 1878. bio je optu\u017een i, bez dokaza, osu\u0111en za veleizdaju, za navodno u\u010de\u0161\u0107e u Topolskoj pobuni. U zatvoru je proveo nekoliko meseci, posle \u010dega je pomilovan. Iz tamnovanja se vratio naru\u0161enog zdravlja i iste godine, u oktobru je umro u svojoj ku\u0107i na Stambolkapiji.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/10\/190534_ilija-kolarac-wikimedia-matija-grob-kolarca_f.jpg\")
„Oni su celog svog veka tekli i \u010duvali da ostave spomen svom narodu“ –\u00a0ispisano je na nadgrobnom spomeniku Ilije Milosavljevi\u0107a Kolarca\u00a0i njegove \u017eene Sin\u0111elije. Epitaf je uklesan po poslednjoj \u017eelji dobrotvora koji je umro 18. oktobra 1878. godine.<\/p>\n
Godinu dana pred smrt sastavio je testament.<\/p>\n
– Sve moje imanje zave\u0161tavam na korist mog naroda – glasila je prva re\u010denica Kolar\u010devog testamenta, na u\u017eas i Kolar\u010deve rodbine i vlasti.<\/p>\n
Nikada ili ba\u0161 retko da je bio u ljubavi sa vla\u0161\u0107u, pa je tako, kada je njegova rodbina poku\u0161ala da obori izjavu Kolar\u010deve poslednje \u017eelje, i vlast je to gotovo s neskrivenom rado\u0161\u0107u do\u010dekala. Pravna bitka za priznavanje testamenta trajala je tri godine. Naime, dve njegove bratanice povele su postupak za obaranje testamenta, potpomognute re\u017eimskom \u0161tampom, o da \u2013 i tada je toga bilo, a koja je pisala da je Kolarac bio „obrla\u0107en ili prinu\u0111en“, da je stvaranje zadu\u017ebine „partijsko-demonstrativna stvar“ i „opasnost za dr\u017eavu i monarhiju“.<\/p>\n
Prakti\u010dno, vlast je likovala, ra\u010dunaju\u0107i da \u0107e imovinu razvu\u0107i naslednici, budu\u0107i da Kolarac i Sin\u0111elija nisu imali dece, te \u0107e tako i njegovo ime brzo potonuti u zaborav. Ta\u010dka na ova mu\u010dna de\u0161avanja stavljena je 1881. presudom Kasacionog suda, koji je potvrdio dokument sa poslednjom voljom Ilijinom.<\/p>\n
Sav svoj imetak ostavio je srpskom narodu u cilju \u0161irenja nauke i kulture. \u041ed \u00a0njegovog imanja trebalo je osnovati i Fond za podizanje srpskog univerziteta, koji \u0107e se zvati \u201eUniverzitet Ilije M. Kolarca, osnovan sopstvenim trudom na korist svoga naroda\u201c.<\/p>\n
Skladno zdanje Kolar\u010deve zadu\u017ebine, na Studentskom trgu u Beogradu, podignuto je 1932. godine. Arhitekta Petar Bajalovi\u0107\u00a0 u projektovanju je primenio tada najsavremenija nau\u010dna znanja o akustici, pa se Velika dvorana i danas smatra najakusti\u010dnijom salom za potrebe muzi\u010dkih izvo\u0111enja u Beogradu.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/10\/kolarceva-zaduzbina.jpg\")
<\/p>\n
Kolar\u010dev narodni univerzitet otpo\u010deo je svoju programsku delatnost 9. oktobra iste godine. \u041ed po\u010detka je otvoren za ljude iz razli\u010ditih dru\u0161tvenih slojeva, razli\u010ditog nivoa obrazovanja, razli\u010ditog uzrasta, za sve one \u017eeljne znanja i svesne njegove vrednosti. \u041en je bio okrenut i onima koje su \u017eivotne okolnosti onemogu\u0107ile da se redovno \u0161koluju. \u041esnovni cilj Univerziteta od po\u010detka je bio \u201eda \u0161iri nau\u010dna znanja i shvatanja, da razvija uticaj primenjenih nauka u narodnom \u017eivotu i privredi, kao i da neprestano pou\u010dava u pojedinim ve\u0161tinama i umenjima\u201d. Narodni univerzitet, izme\u0111u ostalog, bio je otvoren i prema prakti\u010dnim znanjima, pa su tako u njemu organizovani kursevi za poljoprivrednike, zanatlije, trgovce i \u010dinovnike.<\/p>\n
Nije Kolarac zaboravio ni svoju \u0161kolu u rodnom selu, jednu od starijih u Srbiji, pokrenutu 1804. Testamentom je ostavio kolarskoj op\u0161tini za \u0161kolu 200 dukata, \u201eda se poma\u017eu dobri, siroma\u0161ni u\u010denici kolarske osnovne \u0161kole\u201c.<\/p>\n
Iz sa\u010duvane monografije saznajemo da je \u0161kola 1840. godine otvorena u porti. Od 1870. godine za \u0161kolu je prepravl\u0458ena nekada\u0161nja op\u0161tinska zgrada. Sada\u0161nja stara \u0161kolska zgrada je izgra\u0111ena 1929, a nova 1966. godine. Zgrada je izgra\u0111ena u relativno kratkom periodu zahvaljuju\u0107i dobrovoljnom radu me\u0161tana Kolara. Od 1963. godine \u0161kola postaje mati\u010dna a njoj se pripajaju tada samostalne \u010detvororazredne \u0161kole iz Landola, Lunjevca i Binovca. Naravno, s ponosom \u0161kola i danas nosi ime Ilije Milosavljevi\u0107a, sa njegovom bistom ispred ulaza.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/10\/skola-u-kolarima.jpg\")
<\/p>\n
Kolar\u010dev narodni univerzitet dodelio je \u0161koli u Kolarima Plaketu povodom 185-e godi\u0161njice rada \u0161kole, a povodom 5. oktobra 1994. godine, tada dana op\u0161tine Smederevo, \u0161koli su 1994. godine dodeljena najve\u0107a op\u0161tinska priznanja – \u00a0Statueta \u0110ur\u0111a Brankovi\u0107a i Svetosavska povelja. \u0160kolske 1994\/95. \u0161kola je nagra\u0111ena Vukovom nagradom. Kolaracu bi verovatno bilo drago da i to mo\u017ee da \u010duje.<\/p>\n
Projekat je sufinansiran iz bud\u017eeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podr\u017eanom medijskom projektu nu\u017eno ne izra\u017eavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.<\/em><\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" SMEDEREVO, 23. oktobar 2022 \u2013 U pro\u0161lom nastavku serijala o znamenitim Smederevcima bilo je re\u010di o Dini Man\u010di\u0107u, jednom od najve\u0107ih ovda\u0161njih dobrotvora. Ipak, \u0161iroj javnosti mnogo je poznatiji Ilija Milosavljevi\u0107 Kolarac, \u010dija sudba je vrlo sli\u010dna Dininoj, ba\u0161 kao i zave\u0161tanje. Ilija Milosavljevi\u0107 rodio se u Kolarima, logi\u010dno otuda i nastavak iza prezimena koji […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":78425,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7222,7221,75,17253],"tags":[17972,2766,17971],"class_list":["post-78424","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-najnovije","category-projekti","category-smederevo","category-znameniti-smederevci","tag-ilija-milosavljevic-kolarac","tag-kolarceva-zaduzbina","tag-narodni-univerzitet"],"yoast_head":"\n