SMEDEREVO, 14. avgust 2022 \u2013 Ovih avgustovskih dana je godi\u0161njica izlaska prvih novina na srpskom jeziku \u2013 punim nazivom \u201eNovine serbske iz carstvuju\u0161\u010deg grada Vijene\u201c. Prolazi to neopa\u017eeno, ba\u0161 kako \u0161to je pro\u0161la i smrt njihovog tvorca Dimitrija Davidovi\u0107a, dana\u0161njeg junaka serijala \u201eZnameniti Smederevci\u201c. Mada je relativno malo u Smederevu proboravio, tek poslednjih par godina \u017eivota, s obzirom da mu je ovde ve\u010dno po\u010divali\u0161te Smederevo ga je prisvojilo, a i ovaj datum je sasvim zgodan da ga se spomenemo.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/Dimitrije_Davidovic.jpg\")
Davidovi\u0107 je u Smederevo stigao po\u0161to je pao u nemilost kneza Milo\u0161a, prakti\u010dno je bio tu proteran. Za\u0161to je ba\u0161 ovde do\u0161ao, po svemu sude\u0107i je presudna je bila \u010dinjena da je Davidovi\u0107eva sestra tu \u017eivela, pa se i on ovde sku\u0107io 1837. godine. Na to \u0107emo se jo\u0161 vratiti, red je da prvo objasnimo za\u0161to je Davidovi\u0107evo ime toliko zna\u010dajno za srpsku istoriju, da se u njoj pominje vi\u0161e od nekoliko puta.<\/p>\n
Dimitrije je po\u0161ao u srpsku \u0161kolu sa \u0161est godina i nju je poha\u0111ao do svoje jedanaeste. Nakon zavr\u0161etka ove \u0161kole nije hteo da poha\u0111a gr\u010dku \u0161kolu u Zemunu, pa ga je otac poslao u gimnaziju u Sremske Karlovce. Prvu godinu filozofije zavr\u0161io je u Ke\u017emarku, a drugu u Pe\u0161ti 1809. godine, gde je upisao i medicinu. Tre\u0107i razred lekarske \u0161kole Davidovi\u0107 je svr\u0161io 1812. i iste godine preveo je s nema\u010dkog i izdao delo Ajsemana \u201eNastavlenije k blagonraviju, za decu opredeljeno\u201c. Iz Pe\u0161te je Dimitrije ubrzo oti\u0161ao u Be\u010d, gde je nameravao da nastavi studije medicine, ali je od toga brzo odustao i posvetio se novinarstvu.<\/p>\n
Na po\u010detku pomenute \u201eNovine serbske\u201c, i to treba re\u0107i, nisu bile prve takve koje su pokrenute u Be\u010du. Zanimljiva je \u010dinjenica da osniva\u010di tamo\u0161njih srpskih novina, pre Davidovi\u0107evih, nisu bili Srbi nego Grci – bra\u0107a Publije i Georgije Markides Puljo. Me\u0111utim, imali su mnogo problema oko ostvarenja \u017eelje da novine pi\u0161u razumljivim narodnim jezikom. Zbog malog broja pretplatnika i konkurencije koju su dobili – Srbina Stefana Novakovi\u0107a, prve srpske novine bra\u0107e Markides Puljo prestale su da izlaze ve\u0107 nakon godinu dana. Stefan Novakovi\u0107 je pokrenuo svoje novine, pod imenom \u201eSlavenoserbskija vedomosti\u201c, koje su bile bli\u017ee srpskoj \u010ditala\u010dkoj publici, ali su i one, nakon nepune dve godine prestale da izlaze i ugasile se.<\/p>\n
I tu na scenu stupa Davidovi\u0107. Ideja o pokretanju srpskih novina potekla je od Dimitrija Fru\u0161i\u0107a, koji se sa Davidovi\u0107em sprijateljio u Pe\u0161ti. Prvu molbu Vrhovnoj policijskoj upravi u Be\u010du Davidovi\u0107 i Fru\u0161i\u0107 podneli su u februaru 1813, ali je ona odbijena, po svoj prilici iz politi\u010dkih razloga. Drugu su poslali li\u010dno caru 10. marta i u njoj su naveli, pazi sad, \u201eda su Srbi jedini narod u Austriji koji nema svoje novine i da \u0107e njihovo izdavanje odvratiti Srbe od pravoslavne Rusije\u201c. Carsko odobrenje dobili su ubrzo, a nakon policijske provere izdato im je re\u0161enje za rad. List je po\u010deo da izlazi kada se nakupilo 100 pretplatnika i Davidovi\u0107 je nalo\u017eio \u0161tamparu da \u0161tampa 200 primeraka. Prvi broj pojavio se avgusta 1813. godine pod na po\u010detku re\u010denim naslovom \u201eNovine serbske iz carstvuju\u0161\u0107ega grada Vijene\u201c. U njemu je najavljeno da \u0107e novine izlaziti svakog dana sem nedelje i praznika na pola tabaka, \u201ena Srbinu razumitelnom jeziku\u201c.<\/p>\n
Stranice svojih novina Davidovi\u0107 je otvorio za sve srpske knji\u017eevnike, me\u0111u kojima je i Vuk Stefanovi\u0107 Karad\u017ei\u0107, koji je bio i jedan od najaktivnijih saradnika. Davidovi\u0107 je bio dobar prijatelj i sa protom Matijom Nenadovi\u0107em. Uz njegovu pomo\u0107 dobio je dr\u017eavnu slu\u017ebu u Srbiji i 1821. godine do\u0161ao je u Kragujevac. Zbog njegovog odlaska iz Be\u010da, ugasile su se \u201eNovine srbske\u201c. Be\u010d prestaje da bude glavni centar okupljanja elitnih Srba, a njihovo delovanje se sve vi\u0161e preme\u0161ta u Srbiju, koja je, posle dva ustanka protiv Turske, po\u010dinjala kulturno da se budi i razvija. Ipak, tek 1830. godine, po Hati\u0161erifu, Srbija je dobila pravo na osnivanje svoje \u0161tamparije, koja je pokrenuta u Beogradu 1831. i nazvana Knja\u017eevsko-srbska tipografija, kasnije preseljena u Kragujevac. Desetak godina od povratka iz Be\u010da, 1834. godine, Dimitrije Davidovi\u0107 je u Srbiji, u Kragujevcu, ponovo pokrenuo \u201eNovine srbske\u201c, \u010diji je bio i prvi urednik. Te novine su prvi srpski informativni list \u0161tampan na teritoriji Srbije.<\/p>\n
Srbija u to vreme nije ba\u0161 obilovala u\u010denim ljudima, a knjaz Milo\u0161, mada sam nepismen, znao je \u0161ta radi, okru\u017eio se njima, gotovo svi su bili u kne\u017eevoj slu\u017ebi. I vrlo \u010desto s njima sukobljavao, s Dimtrijem mo\u017eda i \u010de\u0161\u0107e nego s ostalima. Kako su neki u tim sukobima ostali i bez glave, Dimitrije je, kada se sve sabere, jo\u0161 i dobro pro\u0161ao. Knez Milo\u0161 je, u jednom momentu, postupaju\u0107i po savetu ruskog generalnog udaljio od sebe i Dimitrija Davidovi\u0107a. Bio je to prvi od mnogih padova Davidovi\u0107evih u kne\u017eevu nemilost. Pa ipak, ovaj ga je nedugo potom imenovao za svog sekretara, obavljao je zatim razli\u010dite poslove iz oblasti spoljne i unutra\u0161nje politike, bio \u010dlan delegacije koja je u Stambolu radila na uspostavljanju srpske autonomije.\u00a0Davidovi\u0107 je bio i me\u0111u prvih pet pope\u010ditelja \u2013 ministara u Srbiji nakon dobijanja samostalnosti 1833, bio je pope\u010ditelj inostranih dela.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/novine-srbske.jpg\")
U me\u0111uvremenu je dobio od knjaza i zadatak da ure\u0111uje ponovo pokrenute \u201eNovine srbske\u201c, koje su sada bile zvani\u010dno dr\u017eavno glasilo. I to nije pro\u0161lo bez sukoba sa Milo\u0161em, koji mu je zamerio kada je 8. decembra 1834. objavio vesti o bolesti kne\u017eevog sina Milana. Zbog toga je Davidovi\u0107 privremeno smenjen za mesta urednika, na koje je postavljen dotada\u0161nji cenzor.<\/p>\n
U ud\u017ebenicima \u010desto stoji da je dono\u0161enje ustava nametnuto Miletinom bunom januara 1835. ali nije ba\u0161 tako. Knez Milo\u0161 je jo\u0161 1829. nalo\u017eio ljudima \u201ckoje je dr\u017eao sposobnim da sakupljaju gra\u0111u za srpski ustav\u201d, a 1830. dao nalog Davidovi\u0107u da po\u010dne izradu. Nije\u00a0bilo prikladnijeg da mu se taj zadatak poveri. Uostalom, on je i ne \u010dekaju\u0107i knja\u017eev zahtev, po\u010deo da se bavi ustavnom materijom, u \u201eNovinama serbskim\u201c dao je kratak pregled Ustava SAD i bio je verovatno najspremnija li\u010dnost u Srbiji za taj posao. Davidovi\u0107 je uveravao kneza da Srbija u skladu sa odredbama hati\u0161erifa ima pravo da samostalno donese ustav, a ovaj mu je, prevejan kakav je bio, ostalo je zapisano, odgovorio: \u201eMotri, kuma\u0161ine, da se u \u010demu ne spotaknemo. Ti bar dobro zna\u0161 s kim mi imamo posla\u201c. I imao je pravo, tako liberalan ustav kakav je Davidovi\u0107 sa\u010dinio, i koji je usvojila Velika narodna skup\u0161tina na Sretenje 1895, kod sve tri tada\u0161nje najve\u0107e sile \u2013 i kod Turske i kod Austrije i kod Rusije \u2013 izazvao je, malo je re\u0107i, zaprepa\u0161\u0107enje i zgra\u017eanje. Pod me\u0111unarodnim pritiskom, Ustav je ve\u0107 po\u010detkom marta privremeno, a 11. aprila i kona\u010dno je ukinut. Davidovi\u0107 je ubrzo smenjen sa svih dr\u017eavnih polo\u017eaja.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/sretnjski-ustav-1.jpg\")
<\/p>\n
E sad, ima tu, kada je Sretenjski ustav u pitanju, jo\u0161 jedan zanimljiv detalj. Na koricama Ustava je crte\u017e, mo\u017eete da ga vidite na gornjoj slici, koji ne ostavlja mnogo dileme o \u010demu se radi; svevide\u0107e oko i \u0161estari o\u010digledni su masonski simboli. Tek jedan vek kasnije, 1935. godine, pojavi\u0107e se na nekoj \u0161tampi, na ameri\u010dkom dolaru. Da je Davidovi\u0107 bio mason potvr\u0111eno je i na spisku Velike regularne lo\u017ee Srbije, uostalom i njegov prijatelj iz be\u010dkih dana Vuk Karad\u017ei\u0107 je bio, ba\u0161 kao i Dositej Obradovi\u0107, Petar Petrovi\u0107 Njego\u0161, kraljevi Aleksandar I i Petar I Kara\u0111or\u0111evi\u0107, Stevan Mokranjac, Mihajlo Pupin, Ivo Andri\u0107\u2026 I simbol koji se na Davidovi\u0107evoj nadgrobnoj plo\u010di nalazi ispod krsta dovodi se u vezu sa masonstvom, no je to podlo\u017eno diskusiji. Ono \u0161to nije je natpisi na plo\u010di: \u201eSav Srbin\u201c. Davidovi\u0107 je to zaista bio, od njegovog \u00a0insistiranja da se pokrenu prve novine na srpskom jeziku, preko borbe protiv unija\u0107enja Srba u Dalmaciji, do anga\u017eovanja na diplomatskom planu u korist domovine, zaklju\u010dno sa izradom Ustava, koji je Srbiji trebalo da<\/p>\n
Dimitrije Davidovi\u0107 je umro u Smederevu 6. aprila 1838. godine.\u00a0Njegova sahrana pro\u0161la je, bukvalno, nezabele\u017eeno. Nijedne novine, pa ni one koje je sam ure\u0111ivao, nisu prenele vest da je preminuo, pla\u0161e\u0107i se kne\u017eevog gneva.<\/p>\n
Sahranjen na naobele\u017eenom mestu, izvan groblja, prakti\u010dno na livadi, verovatno na zemlji koju mu je dao knjaz Milo\u0161 kada se preselio u Smederevo.\u00a0Nakon nekog vremena, kada je Milo\u0161eva strahovlada zavr\u0161ena, na Davidovi\u0107evu ulogu u stvaranju srpske dr\u017eave i kulture ba\u010deno je novo svetlo, i odnos prema njemu se promenio. Prona\u0111en je, mada ne tako lako, njegov neobele\u017een grob, a ostaci su mu preneti u ure\u0111enu grobnicu na sada\u0161njem Starom groblju, gde su sahranjeni na posebnom mestu odmah pored crkve.<\/p>\n
Fakat, Davidovi\u0107 nije ro\u0111eni Smederevac, rodio se u Zemunu, ali je, kako je re\u010deno, Smederevo odabrao da u njemu provede poslednje godine \u017eivota i zavetovao rodbinu i malobrojne prijatelje da ga tu sahrane.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/Dimitrije_Davidovic_2.jpg\")
Smederevo ga nije zaboravilo, mada ga se, ruku na srce, tek mnogo kasnije setilo. Na stogodi\u0161njicu smrti, 1938. godine, na Svete Duhove, a u organizaciji odbora za podizanje spomenika Davidovi\u0107u, na \u010delu sa dr \u017divadinom Stefanovi\u0107em, predsednikom tada\u0161nje op\u0161tine smederevske, 12. juna odr\u017eana je sve\u010danost povodom\u00a0njegovog otkrivanja. Osve\u0107enje spomenika u bronzi, rad vajara Alojza Dolinara, profesora beogradske Akademije umetnosti , obavio je njegovo preosve\u0161tenstvo episkop brani\u010devski Venijamin. Spomenik je podignut uz zalaganje novinarskih udru\u017eenja iz Beograda, lokalnih vlasti i uglednih Smederevaca, u parku pored \u0161kole koja i dan-danji nosi Davidovi\u0107evo ime.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/dimitrije-davidovic-nadgorbna-ploca.jpg\")
Plo\u010da kod Kara\u0111or\u0111evog duda, postavljena je 1985. godine, povodom 150-godi\u0161njice dono\u0161enja Sretenjskog ustava, nedaleko mesta gde je bila ku\u0107a u kojoj je u Smederevu \u017eiveo. Pretposlednje, zalaganjem Udru\u017eenja novinara Srbije (UNS), tako\u0111e povodom 150 godina od Sretenjskog ustava, obnovl\u0458en je Davidovi\u0107ev grob i postavl\u0458ena nova porcelanska plo\u010da sa njegovim likom, pre toga u dva navrata lomljena. Ne\u0161to kasnije, 1996. godine, povodom 115-godi\u0161njice postojanja UNS-a, na delu ograde grobnog mesta dodata je komemorativna bronzana plo\u010da sa potpisom \u201enovinari Srbije\u201c. Nekoliko godina unazad, polovinom februara, o datumu koji se u Srbiji slavi kao Dan dr\u017eavnosti, ba\u0161 zbog Sretenjskog ustava, na njegovom grobu kod crkvice na Starom groblju okupljaju se novinari. Ne i politi\u010dari, uklju\u010duju\u0107i i predstavnike lokalnih vlasti. Mo\u017eda bi, kad \u010dovek bolje razmisli, Davidovi\u0107u bilo drago \u0161to je to tako.<\/p>\n
Projekat je sufinansiran iz bud\u017eeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podr\u017eanom medijskom projektu nu\u017eno ne izra\u017eavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.<\/em><\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" SMEDEREVO, 14. avgust 2022 \u2013 Ovih avgustovskih dana je godi\u0161njica izlaska prvih novina na srpskom jeziku \u2013 punim nazivom \u201eNovine serbske iz carstvuju\u0161\u010deg grada Vijene\u201c. Prolazi to neopa\u017eeno, ba\u0161 kako \u0161to je pro\u0161la i smrt njihovog tvorca Dimitrija Davidovi\u0107a, dana\u0161njeg junaka serijala \u201eZnameniti Smederevci\u201c. Mada je relativno malo u Smederevu proboravio, tek poslednjih par godina […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":76168,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7222,7221,75,17253],"tags":[7461,17532,17535,17534,17531,17533],"class_list":["post-76167","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-najnovije","category-projekti","category-smederevo","category-znameniti-smederevci","tag-dimitrije-davidovic","tag-diplomata","tag-knez-milos","tag-mason","tag-novinar","tag-ustavotvorac"],"yoast_head":"\n