SMEDEREVO, 26 jul 2022 \u2013 Danas smo, svi se nadamo na neko bolje mesto, ispratili jo\u0161 jednog od onih koji su u Smederevu zaslu\u017eivali da im iza imena i zareza stoji ono – novinar. Spisak je ionako neveliki, a kako koja godina mine, na\u017ealost, sve je kra\u0107i.<\/p>\n
Nekada je bila \u010dast pripadati tom esnafu, ali sve se izokrenulo, kada \u010dovek bolje razmisli, moj Mitre, mo\u017eda si i na vreme utekao. Sada svako ko zna svih 30 slova, po mogu\u0107stvu i svih sedam pade\u017ea, bez obzira na obrazovanje, pa i zvanje, misli da mo\u017ee da se okititi tim \u201enovinar\u201c. To vi\u0161e nije titula, kao \u0161to je nekad bila, pa ni odrednica zanimanja, sada je ponekad \u010dak i uvreda.<\/p>\n
A nije sve tako izgledalo kada smo osamdesetih godina pro\u0161log veka po\u010dinjali, po prvi put u studiju bili ispred mikrofona, da pro\u010ditamo ono \u0161to smo na \u201eolimpijama\u201c iskucali. Ili je trebalo da pro\u010ditamo. Na u\u017eas starijih kolega u Radiju, vrlo \u010desto je to napisano bilo samo potka, povod, alibi da se ka\u017ee i ne\u0161to \u0161to nije bilo na papiru. Kada imate dvadesetak godina i nije neobi\u010dno da vam bude zabavno ne\u0161to \u0161to dva, dva i po puta starije budu\u0107e kolege baca na brigu i crne slutnje, \u0161ta \u0107e da ka\u017eu \u201eovi iz Komiteta\u201c.<\/p>\n
Jo\u0161 kada smo po\u010deli da se javljamo \u201esa terena\u201c… Zaboravio sam kako se zvala ona grozna, pote\u0161ka sprava, koju smo teglili po ulicama smederevskim da bismo se \u201ejavili u program\u201c. Dana\u0161njim klincima ovo verovatno deluje blesavo, ali u vreme kada su mobilni telefoni bili tek nau\u010dna fantastika, to je bila avangarda. U kojoj nismo ni znali da u\u010destvujemo, da jesmo mo\u017eda bismo imali tremu. Umesto toga, kada se isklju\u010di crveno svetlo, neretko smo se sprdali sa zbunjeno\u0161\u0107u onih koji su te na\u0161e \u201eizve\u0161taje\u201c trpeli u studiju, voljno ili nevoljno pu\u0161taju\u0107i da odu u etar.<\/p>\n
\u201eIt was a time of innocence, a time of confidences\u201c, \u0161to bi rekli Sajmon i Garfankl. A Radio Smederevo je tih godina, pa i \u010ditavu deceniju i kusur potom, zaista \u201ebacao svetlost daleko\u201c. I ne znaju\u0107i, mi smo gradili Radio, Radio je gradio nas. Dani i no\u0107i, \u0161to ka\u017ee ona druga pesma \u201eSve je lako kad si mlad\u2026\u201c, provedeni u zgradi u Ulici Radosava Mirkovi\u0107a mo\u017eda nisu bili stra\u0107eni uzalud. Ili\u2026 Ko bi to sad znao.<\/p>\n
Vreme nevinosti, ali daleko od neporo\u010dnosti. Jer, kakav je to novinar koji ne pu\u0161i, ne pije\u2026 Se\u0107am se, Mitre, na\u0161ih \u201erimskih doru\u010daka\u201c sa kolegama. Tako smo ih zvali, jer su zaista li\u010dili na gozbe dekadentnih Latina. Koji to danas novinar-saradnik sme, i mo\u017ee, da do\u0111e na posao i posle prve jutarnje kafe, po\u0161to se na redakciji utvrdi \u201eplan rada\u201c za taj dan, ode na oval me\u0161anog mesa, pohovani ka\u010dkavalj, ako ima kolenice i pihtije jo\u0161 bolje, tri vrste salate, vinjak dva-tri kao aperitiv, buteljku vina za kraj. I sve to da priu\u0161ti sa, za ono vreme, skromnim honorarom, to dana\u0161njim klincima sigurno tako\u0111e zvu\u010di neverovatno. I, ne manje bitno, vrati se u redakciju da otkuca vest ili na\u010dini \u201eprilog sa tonskim\u201c. Da se ispuni norma.<\/p>\n
A gde je tu i \u0161ta je tu pravo novinarstvo, upita\u0107e neko, u koje se, kao, zaklinjete. Pa, novinarstvo je bilo sve ono izme\u0111u. I posle. \u0160to se u Radiju nau\u010dilo kasnije se primenjivalo, dogra\u0111ivalo\u2026 Mitar je jedan iz te generacije me\u0111u onima koji su najdu\u017ee ostali verni Radiju. Me\u0111 poslednjima je napustio la\u0111u. Neki su \u201eisko\u010dili\u201c da budu glumci, knji\u017eevnici, marketin\u0161ki stru\u010dnjaci\u2026 Oti\u0161li smo u druge profesije ili ostali u istoj, ali na drugim mestima. I Mitra je dozvala televizija. Tu su nam se razi\u0161li puti, mogu\u0107e da se, jo\u0161 kasnije, nismo ba\u0161 uvek slagali u tome \u0161ta se i kako radi u ovom na\u0161em zanatu, ali bismo to o\u0107utali. Jer, prijatelji, drugari, kako druga\u010dije kada smo sa iste startne pozicije po\u0161li, iste uspomene delili.<\/p>\n
Sada si, Mitre, opet na Carini, odakle si i krenuo. Na\u017ealost ne u zgradama pored \u010detvrtojulskog va\u0161ari\u0161ta, nego nekoliko stotina metara dalje, gde smo te danas ostavili. Ostale su samo te uspomene, o koje se, mi koji smo pretekli, u ovako neveselim prilikama, spotaknemo, padnemo \u2013 i emotivno se izubijamo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
SMEDEREVO, 26 jul 2022 \u2013 Danas smo, svi se nadamo na neko bolje mesto, ispratili jo\u0161 jednog od onih koji su u Smederevu zaslu\u017eivali da im iza imena i zareza stoji ono – novinar. Spisak je ionako neveliki, a kako koja godina mine, na\u017ealost, sve je kra\u0107i. Nekada je bila \u010dast pripadati tom esnafu, ali […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":75546,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[43,7222,75],"tags":[17400],"class_list":["post-75545","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","category-najnovije","category-smederevo","tag-zoran-mitrovic"],"yoast_head":"\n