\u201cIako nemam ni kap srpske krvi u sebi, ipak Srbija te\u010de mojim venama\u201d<\/p>\n
SMEDEREVO, 6. jun 2017 – Novoustanovljeno specijalno priznanje, namenjeno strancima za izvanredno vladanje srpskim jezikom, koje se od ove godine dodeljuje uz nagradu za o\u010duvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okru\u017eenja i rasejanja \u201eBranislav Mane \u0160aki\u0107\u201c, uru\u010deno je Francuzu Arno Gujonu, osniva\u010du Humanitarne organizacije \u201eSolidarnost za Kosovo\u201c, koji je od 2004. veoma posve\u0107en kvalitativnoj pomo\u0107i ugro\u017eenim Srbima na Kosovu i Metohiji, a srpskim jezikom, nakon desetogodi\u0161njeg u\u010denja, danas besprekorno vlada.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2017\/06\/Arno-mali.jpg\")
Arno Gujona verovatno ste upoznali preko brojnih medija, zahvaljuju\u0107i pre svega njegovoj izuzetnoj posve\u0107enosti humanitarnom radu za Srbe na Kosmetu. Znanje srpskog jezika ga je u ponedeljak dovelo u Narodnu biblioteku Smederevo, gde je odr\u017eana prigodna sve\u010danost uru\u010denja nagrada \u201cBranislav Mane \u0160aki\u0107\u201d.<\/p>\n
Marina Rajevi\u0107 Savi\u0107, predsednik \u017eirija, obrazla\u017eu\u0107i odluku ovog ocenjiva\u010dkog tela, dodala je da \u010dak i njegove poruke mobilnim telefonom sti\u017eu bez ijedne gre\u0161ke i \u0107irilicom.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i na lepim re\u010dima, Gujon je rekao da ose\u0107a ogroman pritisak da slu\u010dajno ne pogre\u0161i pade\u017e ili glagol, ali da veruje da bismo mu oprostili kada bi se to desilo.<\/p>\n
\u201cOvo priznanje je za mene izuzetno va\u017eno i do\u017eivljavam ga kao krunu svog celokupnog rada i truda u u\u010denju srpskog jezika. Nije bilo lako. Po\u010deo sam da u\u010dim srpski pre deset godina, 2007. nakon svog tre\u0107eg odlaska na Kosovo i Metohiju. Tamo sam upoznao jednog mladi\u0107a koji se zove Paja. Paja \u017eivi u jednoj enklavi, u jednom zaba\u010denom selu od 200, 300 stanovnika, daleko od svega. Kada smo stigli u prvu enklavu video sam jednog mladi\u0107a koji mi se pribli\u017eavao. Kad je stigao do mene rekao mi je \u2019\u0106ao,\u00a0 druze, sta ima?\u2019,\u00a0 ali na francuskom jeziku. To mi je bilo neverovatno \u0161to jedan mladi\u0107 koji \u017eivi u jednoj enklavi zna francuski jezik. To je bio Paja. Da budem iskren, Paja nije sklon standardnom, knji\u017eevnom francuskom jeziku jer ga je nau\u010dio od francuskih vojnika KFOR-a koji su \u010duvali njegovo selo. To je ostavilo dubok utisak na mene i tada sam pomislio ako je on uspeo u svom srpskom selu da nau\u010di francuski, za\u0161to ja u svom francuskom selu ne bih nau\u010dio srpski. Doneo sam te\u0161ku odluku da nau\u010dim srpski jezik. Kupio sam jednu knjigu za u\u010denje srpskog jezika od 116 lekcija. Ono \u0161to mi je na po\u010detku bilo zanimljivo je da nisam uspeo da razaznam ni re\u010d koja bi mi bila poznata. Kada sam \u010ditao lekcije pitao sam se kako je mogu\u0107e izgovarati re\u010di bez samoglasnika. Prst, Trst, krst, smrt i mnoge druge. Mislim da je srpski mo\u017eda i jedini jezik na svetu u kojem mo\u017eete izgovarati re\u010di bez samoglasnika. Po\u010detak je bio mnogo te\u017eak ali ipak nisam klonuo duhom. Svakog dana sam posve\u0107ivao u\u010denju po pola sata svog vremena. Posle jednine i mno\u017eine do\u0161li su na red pade\u017ei. To me je u\u017easavalo. Ne samo zato \u0161to ih u francuskom nema, ve\u0107 zato \u0161to ih u srpskom ima mnogo, \u010dak sedam. Kada sam se preselio u Srbiju po\u010deo sam da razvijam svoj sluh za srpski jezik i uvideo da srpski nije isti u svim krajevima Srbije. Nije isti u Beogradu, Subotici, Ni\u0161u, u Smederevu. Drugim re\u010dima, po\u010deo sam da \u010dujem akcentovanje re\u010di. Uvideo sam da ja, kao Francuz, uop\u0161te ne akcentujem re\u010di. Za razliku od pade\u017ea, koji nekad i Srbi sami brkaju, akcentovanje je ne\u0161to \u0161to se usvaja u detinjstvu.\u00a0 Sada mogu da ka\u017eem da sam savladao srpski jezik iako ima jo\u0161 prostora za napredak. Nau\u010dio sam ga i savladao tako \u0161to sam ga zavoleo i \u010ditao. Mislim da je izuzetno va\u017eno da negujemo srpski jezik i da svako ko govori srpski jezik ima odgovornost prema njemu. Negovati jezik je va\u017eno zato \u0161to jezik zauzima sredi\u0161nje mesto jedne kulture. Ako kvarimo jezik, kvarimo kulturu, a ako kvarimo kulturu kvarimo i sebe. Velika mi je \u010dast \u0161to sam danas dobio priznanje jednog fonda koji se bavi \u010duvanjem i negovanjem srpskog jezika. Hvala jo\u0161 jednom svima.\u201d<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2017\/06\/Arno-2.jpg\")
<\/p>\n
U kratkom filmu koji je pripremio dobitnik priznanja, pored ostalog navodi da jezik nije samo sredstvo komunikacije i naglasio da se \u201cu njemu krije du\u0161a jednog naroda. Tako \u0161to sam nau\u010dio srpski, zapravo, upoznao sam i srpski narod. I nemojte da zaboravite, bez savr\u0161enog poznavanja maternjeg jezika, ne mo\u017eete pravilno da nau\u010dite bilo koji strani jezik. Zato, negujmo srpski jezik!\u201d<\/p>\n
Nagradu Arno Gujonu predala je Jelena Brezjanovi\u0107, ovogodi\u0161nji i pokrovitelj u vi\u0161e navrata ove zna\u010dajne manifestacije, vlasnik Agencije za marketing i odnose sa javno\u0161\u0107u \u201eEnkodPiaR\u201c, a niti koje je dodatno povezuju sa dobitnikom priznanja je jezik kao deo nematerijalne kulture, kojim se bavila i bavi u sklopu doktorskih studija antropologije.<\/p>\n
Podsetimo, Fond i nagrada za o\u010duvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okru\u017eenja i rasejanja \u201eBranislav Mane \u0160aki\u0107\u201c, osnovani su 1998. godine u znak se\u0107anja na legendarnog spikera Radio Smedereva, Branislava Maneta \u0160aki\u0107a.<\/p>\n
Obrazlo\u017eenje stru\u010dnog \u017eirija<\/em><\/strong><\/p>\n Misija Fonda \u201eBranislav Mane \u0160aki\u0107\u201c da se na svoj na\u010din, makar to bilo i samo kroz dodelu priznanja, bori pre svega za o\u010duvanje srpskog jezika a shodno osnovi postojanja i za negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okru\u017eenja i rasejanja, iz godine u godinu, od daleke 1998. dokazuje da je izabrala pravi put nagra\u0111uju\u0107i vrsne profesionalce, \u010dije ime i dela govore u prilog re\u010denom.<\/em><\/p>\n Ipak, posebno mesto zauzimaju oni \u010dije poreklo i govor nisu vezani za ove na\u0161e prostore, a svojim znanjem jezika i delima dokazuju da su duboko utkani u potku na\u0161eg nacionalnog bi\u0107a.<\/em><\/p>\n Sve re\u010deno je bila polazna osnova za Fond i stru\u010dni \u017eiri koji su procenili da je ovogodi\u0161nji jubilej pravo\u00a0 vreme kada bi trebalo, uz postoje\u0107u, 20. nagradu, dodeliti i Specijalno priznanje upravo nekome od pomenutih.<\/em><\/p>\n \u010cinjenica je da veliki broj stranaca \u017eivi u Srbiji, govori na\u0161im jezikom, bave\u0107i se raznim delatnostima, ali je mali broj onih koji to \u010dine na korist na\u0161eg naroda.<\/em><\/p>\n Jedan od takvih, koji po mnogo \u010demu podse\u0107a \u2013 nije preterano re\u0107i \u2013 na Ar\u010dibalda Rajsa svojim humanim radom i delima, a potom i izvanrednim izra\u017eavanjem na srpskom jeziku, je i Francuz Arno Gujon, osniva\u010d humanitarne organizacije \u201eSolidarnost za Kosovo\u201c.<\/em><\/p>\n O njegovom \u017eivotu i radu napisani su mnogobrojni tekstovi u medijima, snimljene brojne emisije, a verujemo da skoro nema \u010doveka u Srbiji koji nije \u010duo za njega i sva ona dobra dela raznorodne pomo\u0107i Srbima u izolovanim sredinama Kosmeta.<\/em><\/p>\n Pravdoljubiv po prirodi i nije mogao druga\u010dije da usmeri svoj \u017eivot, do da poma\u017ee napa\u0107enom narodu, kojeg je taj vrli zapad pretvorio u manjinu na sopstvenoj teritoriji, uni\u0161tavaju\u0107i ga u svakom pogledu.<\/em><\/p>\n Svoj hod ka Srbiji i Kosmetu zapo\u010deo je jo\u0161 u osnovnoj \u0161koli, da bi zatim kao devetnaestogodi\u0161njak, nakon martovskog pogroma nad kosmetskim Srbima 2004, krenuo sa bratom Bertnarom na put daleki donose\u0107i humanitarnu pomo\u0107, u\u010dvrstiv\u0161i time ve\u0107 dobrano posustali most izme\u0111u Francuza i Srba.<\/em><\/p>\n Govoriti brojkama o svemu u\u010dinjenom tokom proteklih 13 godina bila bi ogoljena sama bit dobro\u010dinstva i Arno Gujona, i njemu sli\u010dnih volontera, a posebno francuskih darodavaca, njih oko 10-tak hiljada, koliko ih sada ima. Dovoljno je re\u0107i da njihovo veliko srce kuca ritmom ugro\u017eenih srpskih porodica, i da im svojim uzdarjem, omogu\u0107avaju da \u017eive od svog rada.<\/em><\/p>\n To nisu samo pokloni za decu o Vaskrsu i Bo\u017ei\u0107u, ve\u0107 i obezbe\u0111enje sitne stoke, kombajna, pomo\u0107nih ma\u0161ina, ambulantnih kola, tu su i farme za tov junadi i svinja, preradni kapaciteti povr\u0107a i vo\u0107a koji upo\u0161ljavaju deo najugro\u017eenijih, sre\u0111ivanje \u0161kola do nivoa kakve se vi\u0111aju u gradovima, pomo\u0107 u obnovi crkava i manastira, a posebno – letovanje dece na moru.<\/em><\/p>\n Svaki susret sa Srbima u izolovanim sredinama Kosmeta ostavljao je\u00a0 trag u du\u0161i Arno Gujona, a da bi ih u potpunosti razumeo, pre desetak godina je po\u010deo da u\u010di srpski.<\/em><\/p>\n – Bez znanja srpskog jezika ne bih ni\u0161ta znao o Srbiji i Srbima, ka\u017ee Gujon. Kada<\/em> ne znate jezik, vi ste ve\u010diti turista u jednoj zemlji. Ne mo\u017eete da razumete ni \u0161ale, ni mentalitet, ni \u0161ta narod govori.\u00a0\u00a0 Zahvaljuju\u0107i znanju srpskog jezika upoznao sam zemlju, narod, istoriju i karakter naroda. Na srpskom sada uspevam da pi\u0161em kratke tekstove od nekoliko strana, pi\u0161em svoje govore, saop\u0161tenja za medije. Otkako \u017eivim u Srbiji, dosta sam usavr\u0161io jezik.-<\/p>\n Procenjuju\u0107i re\u010deno, ocenjiva\u010dko telo Fonda je mi\u0161ljenja da je danas\u00a0 to izgra\u0111eni govor jednog obrazovanog \u010doveka koji je usvojio sve odrednice standardnog (knji\u017eevnog) srpskog jezika, koji prati i zaokru\u017euje logi\u010dki smisao re\u010denog, i svesno ispravlja pogre\u0161no izgovoreno. Vi\u0161egodi\u0161nji prilje\u017eni rad Arno Gujona u savladavanju jezika sredine u kojoj sada \u017eivi i radi, doneo je i svoje plodove koje nesebi\u010dno, na brojnim tribinama, deli sa svima voljnim da \u010duju da ni\u0161ta nije nemogu\u0107e ukoliko se to srcem i du\u0161om \u017eeli.<\/p>\n Sve do\u017eivljeno u prvih deset godina bavljenja ovim nadasve humanim poslom preto\u010dio je 2014. u knjigu \u201eSvi moji putevi vode ka Srbiji\u201c, u izdanju Slu\u017ebenog glasnika, a uskoro bi trebalo da se pojavi i drugo izdanje.<\/p>\n Otuda i preporuka, i odluka stru\u010dnog \u017eirija, da prvi nosilac Specijalnog priznanja bude upravo Arno Gujon, imaju visoku dru\u0161tvenu i stru\u010dnu podr\u0161ku, zasnovanu na sveukupnom humanitarnom radu i besprekornom vladanju srpskim jezikom.<\/p>\n U to ime, \u010destitamo Vam na ovoj nagradi, veruju\u0107i da \u0107e Va\u0161im primerom, krenuti i mnogi Srbi, kada je dobrotvorni rad u pitanju, a tako\u0111e i stranci u Srbiji, usvajaju\u0107i jezik i pravilan govor u cilju boljeg razumevanja, rekla je u ime stru\u010dnog \u017eirija Marina Rajevi\u0107 Savi\u0107, predsednik.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u201cIako nemam ni kap srpske krvi u sebi, ipak Srbija te\u010de mojim venama\u201d SMEDEREVO, 6. jun 2017 – Novoustanovljeno specijalno priznanje, namenjeno strancima za izvanredno vladanje srpskim jezikom, koje se od ove godine dodeljuje uz nagradu za o\u010duvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okru\u017eenja i rasejanja \u201eBranislav Mane \u0160aki\u0107\u201c, uru\u010deno […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[46,75],"tags":[1154,1152,1460],"class_list":["post-7276","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura","category-smederevo","tag-arno-gujon","tag-nagrada-branislav-mane-sakic","tag-solidarnost-za-kosovo"],"yoast_head":"\n![\"\"](\"http:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2017\/06\/Mane-1.jpg\")
Svakodnevni \u017eivot nam ukazuje da postoje ljudi i van elektronskih medija kojima je pravilan govor itekako bitan, da je to, sre\u0107om, njihovo prirodno okru\u017eenje i da im je veoma stalo do o\u010duvanja kako jezika, tako i sopstvenog identiteta.<\/em><\/p>\n