8. decembar 2021 – \u017denski pokret je bio prvi jugoslovenski feministi\u010dki \u010dasopis, posve\u0107en isklju\u010divo borbi za prava \u017eena. Izlazio je u Beogradu od 1920. do 1938. godine, kao glasilo Odbora Dru\u0161tva za prosve\u0107ivanje \u017eena i za\u0161titu njihovih prava. Vlasnica \u010dasopisa bila je Milica Dedijer, a prva glavna urednica Zorka Kasnar, ali ju je ubrzo zamenila Katarina Bogdanovi\u0107.<\/p>\n
List je osnovan kao mese\u010dni \u010dasopis, sa namerom da pomogne \u017eenama da steknu jednakost sa mu\u0161karcima u politi\u010dkom i dru\u0161tvenom \u017eivotu. Godi\u0161nja pretplata iznosila je 24 dinara. Za nekoliko godina od pokretanja po\u010dinje da izlazi dva puta mese\u010dno, zbog \u010dega je i pretplata udvostru\u010dena. Me\u0111utim, ubrzo se prore\u0111uje i po\u010dinje da izlazi kao dvobroj ili trobroj, usled finansijskih pote\u0161ko\u0107a, koje su dovele do ga\u0161enja \u010dasopisa. List je objavljivan na oba pisma, \u0107irilici i latinici, ali i na slovena\u010dkom jeziku.<\/p>\n
(\u017denski pokret, broj 69, 1. april 1923, primer naslovne strane na \u0107irilici, latinici i slovena\u010dkom jeziku), http:\/\/istorijskenovine.unilib.rs\/view\/index.html#panel:pp|issue:NLS_00015_19230401|article:DIVL5|page:1<\/p>\n
Dru\u0161tvo za prosve\u0107ivanje \u017eena i za\u0161titu njihovih prava osnovano je godinu dana pre \u010dasopisa. \u010clanovi odbora dru\u0161tva su kao jednu od najva\u017enijih prepreka za re\u0161avanja svih problema rodne ravnopravnosti isticali neravnopravnost \u017eena u politi\u010dkom \u017eivotu. Dru\u0161tvo se zalagalo i da \u017eena po\u010dne da radi i zara\u0111uje, i time sebi omogu\u0107ava materijalni opstanak, a ne da zavisi od mu\u017ea.<\/p>\n
\u201eNjen rad ukupno i u ku\u0107i i van ku\u0107e nesme biti ve\u0107i nego rad \u010dovekov, a nagrada im mora biti dodeljena ravnopravno prema ulo\u017eenom vremenu. Isto je tako razumljivo da \u017eena kao prirodni za\u0161titnik deteta mora raditi na tome da se dete do svog potpunog razvitka zakonski za\u0161titi od rada i upotrebi to vreme za svoje fizi\u010dko, moralno i intelektualno vaspitanje\u201c.<\/p>\n
(\u017denski pokret, prvi broj, 18. april 1920, strana 5, \u201eProgram na\u0161eg rada\u201c), http:\/\/istorijskenovine.unilib.rs\/view\/index.html#panel:pp|issue:NLS_00015_19200418|article:DIVL39<\/p>\n
\u010casopis je tematski pratio \u017eene u svim sferama dru\u0161tva: kao javne radnice, u politici, pred zakonom, u prostituciji… Pored tekstova posve\u0107enih borbi za rodnu ravnopravnost, objavljivao je feljtone, umetni\u010dki i knji\u017eevni pregled.<\/p>\n
Za\u0161to tra\u017eimo politi\u010dka prava?<\/em><\/p>\n U tekstu objavljenom u prvom broju \u010dasopisa, isti\u010du se oblasti \u017eivota u kojima su mu\u0161karci bili u zavidnijem polo\u017eaju u odnosu na \u017eene i razlozi za\u0161to je va\u017eno da vi\u0161e to ne budu i u politici.<\/p>\n \u201eKultura i politika su do sad bile privilegije mu\u0161karaca. Nauka i umenost su bili samo za mu\u0161karca, \u017eena se mogla tim koristiti kao njegov pratilac, njegova senka i njegov rob. Sa velikom je borbom \u017eeni dopu\u0161teno da do\u0111e na univerzitet, jer ko nau\u010di da misli taj ne\u0107e vi\u0161e biti rob. To bi bilo poslednje bu\u0111enje svesti i poslednje ropstvo. Politi\u010dka prava treba da joj budu sredstvo da do\u0111e do potpunog oslobo\u0111enja. I kao \u0161to su znali da kad \u017eena po\u010dne da misli, ne\u0107e vi\u0161e dozvoliti da je smatraju za ni\u017ee bi\u0107e, tako su isto svesni da \u0107e davanje politi\u010dkih prava \u017eeni izazvati velike promene i u unutra\u0161njoj i u spoljnoj politici, u unutra\u0161njem ure\u0111enju dru\u0161tva i porodici. \u017deni se ne daju politi\u010dka prava \u0161to ne\u0107e umeti da ih upotrebi, ve\u0107 ba\u0161 zato \u0161to \u0107e umeti, a to je razlog da ih mi tra\u017eimo\u201c.<\/p>\n (\u017denski pokret, prvi broj, 18. april 1920, strana 13-14, \u201eZa\u0161to tra\u017eimo politi\u010dka prava?\u201c), http:\/\/istorijskenovine.unilib.rs\/view\/index.html#panel:pp|issue:NLS_00015_19200418|article:DIVL83<\/p>\n Borba za rodnu ravnopravnost bio je osnovni moto \u017denskog pokreta tokom 18 godina izla\u017eenja.<\/p>\n \u201eOvaj zaista nenormalan i nepravi\u010dan polo\u017eaj u odnosu mu\u0161karca i \u017eene, mu\u0161karac je zauzeo od najstarijih vremena, pa sve do na\u0161ih dana samo na osnovu prava pesnice, prava ja\u010dega, premda je to preko svojih pravobranilaca ve\u0161to prikrio i zavio u formu prirodnosti i nu\u017enosti zbog \u201edokazane\u201c \u017eenine inferiornosti. Ali su sa razvijanjem bolje \u010dove\u010dnosti, nau\u010dne objektivnosti i naro\u010dito dru\u0161tvene celishodnosti, umovi naprednih naroda po\u010deli dokazivati neta\u010dnost i nekorisnost, nemoralnost i nepravi\u010dnost ovakvog mu\u0161kar\u010devog stava i njegovog nepriznavanja osnovnih \u017eeninih prava\u201c.<\/p>\n (\u017denski pokret, broj 1-2, 1. januar 1935, strana 14, \u201e\u017dena u na\u0161em krivi\u010dnom pravu\u201c), http:\/\/istorijskenovine.unilib.rs\/view\/index.html#panel:pp|issue:NLS_00015_19350101|article:DIVL72<\/p>\n Za \u017denski pokret su dominantno pisale \u017eene, \u0161to je za to vreme veliki napredak. Me\u0111utim, pisali su i istaknuti mu\u0161karci koji su podr\u017eavali borbu za prava \u017eena, a neki od njih su Bogdan Popovi\u0107, Jovan Cviji\u0107, Hasan Rebac, Ljubomir Proti\u0107 i drugi.<\/p>\n U 69. broju \u010dasopisa iz 1923. godine srpski knji\u017eevni kriti\u010dar Bogdan Popovi\u0107 pi\u0161e o francuskom dru\u0161tvu na kraju 18. veka i polo\u017eaju \u017eene u tom dru\u0161tvu.<\/p>\n \u201eU tom sjajnom dru\u0161tvu sredi\u0161na figura je \u017eena. Ne kralj, ne ministri, ne mar\u0161ali i generali, no \u017eena. (…) Koje su osobine dale \u017eeni taj polo\u017eaj, i koji uzroci? Prvi je uzrok razvijen dru\u0161tveni \u017eivot i dru\u0161tvena civilizacija toga doba. \u0160to \u010dovek du\u017ee i vi\u0161e \u017eivi y dru\u0161tvu, \u0161to naravi postaju ugla\u0111enije, \u017eena postaje predmet ve\u0107e pa\u017enje. Njena fizi\u010dka slabost ne nosi vi\u0161e sa sobom opasnost potla\u010divanja; na protiv. (…) Na\u0161a \u017eena ne ustupa ni jednoj, ni y fizi\u010dkim, ni y moralnim, ni y intelektualnim osobinama. Ona ne raste y sredini koja bi joj dopustila da ce razvije, ugladi i oja\u010da moralno i intelektualno po svojoj zasluzi. Ali je ona od dobre ilova\u010de, od plemenitog metala, ravna time svakoj drugoj\u201c.<\/p>\n (\u017denski pokret, broj 69, 1. mart 1923, strana 97, \u201eFrancuska \u017eena 18. veka\u201c), http:\/\/istorijskenovine.unilib.rs\/view\/index.html#panel:pp|issue:NLS_00015_19230301|article:DIVL12|page:3<\/p>\n Srpski filozof i politi\u010dar Hasan Rebac pi\u0161e tekst o \u017eenama muslimanskog porekla, poligamiji i braku.<\/p>\n \u201eNajpoznatiji fakat kao najvidniji znak, koji pravi razliku izme\u0111u muslimanke i \u017eena drugih vera jest mnogo\u017eenstvo muslimana i skrivanje (zabuljivanje) njihovih \u017eena. Kako misli zapad i u op\u0161te nemuslimanski svet o mnogo\u017eenstvu, mislimo da \u0107emo najbolje pokazati kad citiramo Bebla, koji ka\u017ee: Poligamija je ne samo protivna na\u0161im obi\u010dajima, nego je u svakom slu\u010daju za \u017eenu pravo poni\u017eenje. Pored veliko uobi\u010dajene na zapadu nezakonite poligamije, ovako je mi\u0161ljenje i ovakav je pojam zapadnjaka o \u017eeni i to \u010dini u njihovim o\u010dima Islam i njegovu zakonitu poligamiju upravo odvratnim\u201c.<\/p>\n (\u017denski pokret, sveska 5 i 6, 1. maj 1922, strana 156, \u201eO \u017eeni muslimanki\u201c), http:\/\/istorijskenovine.unilib.rs\/view\/index.html#panel:pp|issue:NLS_00015_19220501|article:DIVL86<\/p>\n Mu\u0161karci na \u010delu \u017eenskih \u010dasopisa<\/em><\/p>\n Pre nego \u0161to se pojavio prvi feministi\u010dki \u010dasopis, \u017eene su u tradicionalnim listovima vi\u0111ene u ku\u0107i, pored mu\u017ea i dece.<\/p>\n \u010casopis Doma\u0107ica je bio prvi \u010dasopis za \u017eene, koji je izlazio u kontinuitetu, od 1879. do 1941. godine u Beogradu, osim za vreme Prvog svetskog rata. Bio je suprotnost \u017denskom pokretu, konzervativno nastrojen prema \u017eeni. Redovne rubrike \u010dasopisa bile su higijena, gazdovanje, odevanje, nauka i zabava, ali mogli su se na\u0107i i tekstovi o negovanju cve\u0107a ili uzgoju \u017eivine. Prema tekstovima iz ovog \u010dasopisa, \u017eenino mesto je u ku\u0107i, a njena najva\u017enija uloga je majke i vaspita\u010dice. Nastaje kao glasilo Begoradskog \u017eenskog dru\u0161tva. Idejni tvorac \u010dasopisa bila je upravnica Vi\u0161e \u017eenske \u0161kole Katarina Milovuk. \u017dene tada nisu imale prava da se brinu o imovini i novcu ili da se pojavljuju pred sudom, pa su do 1937. godine glavni urednici \u010dasopisa bili isklju\u010divo mu\u0161karci.<\/p>\n Pre osnivanja \u017denskog pokreta, u Novom Sadu od 1886. do 1914. godine izlazio je \u010dasopis \u017denski svet, ali se ni on nije zalagao za ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca.<\/p>\n Materinski list je bio ilustrovani mese\u010dnik za doma\u0107e vaspitanje i negovanje dece i rad u zabavi\u0161tu. Izlazio od 1901. godine u Beogradu, a objavljeno je 12 brojeva. Izdava\u010d i urednik bio je beogradski u\u010ditelj Ra\u0161a Mitrovi\u0107. Godi\u0161nja pretplata na list bila je 4 dinara za Srbiju, odnosno 6 dinara za inostranstvo.<\/p>\n \u017dena i svet u 60 hiljada primeraka<\/em><\/p>\n U Vojvodini su \u017eene imale ne\u0161to povoljniji polo\u017eaj. List \u017dena pokrenula je i ure\u0111ivala Milica Tomi\u0107, \u0107erka Svetozara Mileti\u0107a i \u017eena Ja\u0161e Tomi\u0107a. Bila je jedina urednica tada u srpskoj \u0161tampi, jer je u Vojvodini va\u017eila druga pravna praksa za \u017eene. List je izlazio od 1911. do 1920. godine u Novom Sadu, sa pauzom u toku Prvog svetskog rata. Poslednje, 1920. godine broj je bio 3 dinara, a godi\u0161nja pretplata 30 dinara. \u010casopis je izlazio svakog prvog u mesecu. Nije bio u pravom smislu feministi\u010dki, ve\u0107 op\u0161ti, \u017eena je bila vi\u0111ena kroz tradicionalno shva\u0107enu ulogu majke, supruge i \u0107erke, ali se insistiralo na njenom obrazovanju.<\/p>\n \u017dena i svet je ilustrovani mese\u010dni \u010dasopis, koji je izlazio izme\u0111u dva svetska rata, od 1925. do 1941. godine. Bavio se emancipacijom \u017eena i njihovim polo\u017eajem u dru\u0161tvu. Za razliku od ostalih \u010dasopisa, ovaj list nije bio glasilo nijednog \u017eenskog dru\u0161tva ili organizacije. Prvi broj je iza\u0161ao u 60 hiljada primeraka, jer se pojavio kao besplatan prilog Ilustrovanog lista.<\/p>\n \u017dena danas je \u010dasopis koji je izlazio od 1936. godine, kao feministi\u010dko glasilo. Pokrenut je na inicijativu Komunisti\u010dke partije Jugoslavije. Prva vlasnica i urednica je bila Radmila Dimitrijevi\u0107. Poslednji predratni 30. broj, iz oktobra 1940. godine, zaplenila je policija i zabranjeno je njegovo dalje izla\u017eenje. Posle kratke pauze, 1943. godine nastavlja sa izla\u017eenjem. Od 1977. do 1981. \u00a0godine izlazi kao dodatak lista Borba.<\/p>\n Prvi broj feministi\u010dkog \u010dasopisa Pro Femina, koji je osnovala izdava\u010dka ku\u0107a B92 u Beogradu, izlazio je od 1995. godine. Glavna i odgovorna urednica bila je spisateljica Svetlana Slap\u0161ak. \u010casopis je izlazio tromese\u010dno, do 2011. godine.<\/p>\n \u017denski mediji i \u017eene u medijima posle 142 godine<\/em><\/p>\n Danas su \u017eenski \u010dasopisi u Srbiji mnogobrojni, a zajedni\u010dko im je \u0161to imaju onlajn izdanja, rubrike lepota, moda, zdravlje, horoskop. Ne postoji nijedan feministi\u010dki \u010dasopis, iako je \u017eena u na\u0161em dru\u0161tvu i dalje u neravnopravnom polo\u017eaju u odnosu na mu\u0161karca.<\/p>\n Politika Bazar je prvi modni \u010dasopis na jugoslovenskom tr\u017ei\u0161tu, izdava\u010dke ku\u0107e Politika. Prati zbivanja u na\u0161oj zemlji i svetu, informi\u0161e \u010ditaoce o najnovijim modnim trendovima, o dostignu\u0107ima iz oblasti medicine, kozmetike, kulture, objavljuje recepte jela, savete kako da negujete cve\u0107e, a ugledni stru\u010dnjaci pi\u0161u o porodi\u010dnim problemima, nezi i vaspitanju dece. Prvi broj se pojavio na kioscima 15. decembra 1964. godine i ko\u0161tao je 3 dinara. Sada izlazi dva puta mese\u010dno i ko\u0161ta 119 dinara. Prvih godina izla\u017eenja modni urednik \u010dasopisa bio je kreator Aleksandar Joksimovi\u0107. Danas je urednica Bazara Ivana Filipovi\u0107.<\/p>\n Licencno izdanje najpopularnijeg italijanskog modnog magazina Gracia, izlazi u Srbiji \u0161est godina. \u010casopis nudi modne savete, recepte, intervjue i pri\u010de o poznatima, putovanjima, dizajnu, \u0161opingu. Cena primerka je 149 dinara, a izlazi poslednjeg dana u mesecu.<\/p>\n Blic \u017dena je najtira\u017eniji magazin za \u017eene u Srbiji, osnovan 2004. godine. Izlazi jednom nedeljno, a ko\u0161ta 35 dinara. Sadr\u017ei savete za zdravlje, lepotu, ishranu, modu i doma\u0107instvo.<\/p>\n El je francuski modni \u010dasopis osnovan 1945. godine, sa vi\u0161e od 40 izdanja, me\u0111u kojima je i srpsko. Glavna urednica srpskog izdanja je Sonja Kova\u010d. Izlazi jednom mese\u010dno, a cena primerka je 230 dinara.<\/p>\n Lepota i Zdravlje je \u010dasopis koji nudi \u017eenama informacije iz kozmetike, ishrane i zdravlja. Urednica \u010dasopisa je Lidija \u0106ulibrk. Cena primerka je 200 dinara, a izlazi jednom mese\u010dno.<\/p>\n Magazin Kosmopoliten je osnovan 1886. godine u Americi kao porodi\u010dni \u010dasopis, a tokom \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka postao je \u017eenski \u010dasopis. Ima vi\u0161e od 60 me\u0111unarodnih izdanja i prisutan je na svim kontinentima. Glavna urednica srpskog izdanja je Nasja Veljkovi\u0107, od 2013. godine. Prvo srpsko izdanje je pokrenuto je u maju 2004. godine. Izlazi svakog poslednjeg \u010detvrtka u mesecu, a cena primerka je 150 dinara.<\/p>\n Ovo su samo neki od \u010dasopisa za \u017eene koji se danas prodaju u Srbiji, a elektronski mediji imaju ne\u0161to manju zastupljenost emisija namenjenih \u017eenama.<\/p>\n Emisija \u017dene se emitovala na TV Prva tokom 2013. i 2014. godine, a vodile i ure\u0111ivale su je Marija Kilibarda, Ivana Zari\u0107, Irina Vukoti\u0107, Nata\u0161a Risti\u0107 i Maja Volk. Novinarke su u emisiji ugo\u0161\u0107avale poznate li\u010dnosti, koje bi sa gledaocima delile svoje iskustvo o aktuelnim temama, zdravlju, porodici, domu i deci.<\/p>\n Prakti\u010dna \u017eena je emisija autorke i voditeljke Nata\u0161e Pavlovi\u0107, koja nudi savete o lepoti, zdravlju, ku\u0107i, porodici, kuvanju i deci. Teme u emisijama obra\u0111uju se na konkretnim primerima, uz eventualnu pomo\u0107 stru\u010dnjaka iz date oblasti. U studiju je sme\u0161tena kuhinja u kojoj voditeljka i gosti spremaju jela, od specijaliteta do poslastica.<\/p>\n I danas mu\u0161karci na \u010delu medija<\/em><\/p>\n Dana\u0161nji urednici najuticajnijih listova dnevne i nedeljne \u0161tampe u Srbiji, kao \u0161to su Politika, Danas, Vreme, NIN, Blic, Ve\u010dernje novosti, Informer su pripadnici mu\u0161kog pola. Isto va\u017ei i za vlasnike i direktore komercijalnih televizija, kao i za direktora Radio televizije Srbije (RTS).<\/p>\n Republi\u010dka radiodifuzna agencija (RRA) je 2014. godine sprovela istra\u017eivanje o polnim stereotipima u emisijama prvog programa RTS-a. Podaci su pokazali da se \u017eene re\u0111e pojavljuju u prilozima koji se bave politi\u010dkim pitanjima, radom organa vlasti, me\u0111unarodnom saradnjom i poljoprivredom, a u malo ve\u0107em procentu u\u010destvuju u prilozima iz oblasti ekonomije i u dru\u0161tveno-socijalnim temama. \u017dene su najzastupljenije u prilozima iz oblasti kulture, obrazovanja i zabave.<\/p>\n Predsednica Sekcije za unapre\u0111enje \u017eenskog liderstva u Uniji poslodavaca Srbije Marija Srdi\u0107 krajem pro\u0161le godine za \u201eBBC\u201c je rekla da broj \u017eena u Srbiji na rukovode\u0107im polo\u017eajima u dr\u017eavnim firmama ne prelazi jednu \u010detvrtinu.<\/p>\n Ipak, krajem oktobra 2020. godine, kada je izabrana nova vlada, od 23 ministarstva deset vode \u017eene, \u0161to je najve\u0107i broj \u017eena na tim funkcijama od uvo\u0111enja vi\u0161estrana\u010dja u Srbiji. Tako\u0111e je pro\u0161le godine, u februaru, usvojen predlog zakona po kojem na republi\u010dkim i lokalnim izbornim listama mora da bude 40 odsto \u017eena, umesto dosada\u0161nje tre\u0107ine. I pored toga analiti\u010dari smatraju da i dalje postoji nedovoljna zastupljenost \u017eena u dono\u0161enju odluka.<\/p>\n Tekst je nastao u okviru projekta „Beogradske novine i novinari“\/UNS<\/em><\/p>\n Ilustracija: Pixabay<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 8. decembar 2021 – \u017denski pokret je bio prvi jugoslovenski feministi\u010dki \u010dasopis, posve\u0107en isklju\u010divo borbi za prava \u017eena. Izlazio je u Beogradu od 1920. do 1938. godine, kao glasilo Odbora Dru\u0161tva za prosve\u0107ivanje \u017eena i za\u0161titu njihovih prava. Vlasnica \u010dasopisa bila je Milica Dedijer, a prva glavna urednica Zorka Kasnar, ali ju je ubrzo zamenila […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[43,7222,44,396],"tags":[15611,15612,15610,15613],"class_list":["post-67093","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drustvo","category-najnovije","category-politika","category-prenosimo","tag-istorija-beogradske-stampe","tag-politicka-prava-zena","tag-rodna-ravnopravnost","tag-zene-u-medijima"],"yoast_head":"\n